Šta se dešavalo na sastanku u Strazburu, za Danas pričaju članovi delegacije iz vlasti i opozicije: Prebilič nešto krivo shvatio?

* Sastanak u Strazburu SNS shvatio kao ucenu

Prethodno je poslanik Zelenih Vladimir Prebilič ocenio za N1 da je na sastanku bilo malo napeto kada su stavovi EU protumačeni kao da ona ucenjuje Srbiju.

„To nije tako“, rekao je Prebilič i dodao da je poruka poslanika EP kristalno jasna.

“Nešto se ubrzava, ali videćemo. Poruka sa naše strane je bila kristalno jasna. Pre nas su reč imali predstavnici Evropske komisije i predstavnici spoljne politike EU. Oni su podvukli – ako žele da se otvori novo poglavlje, treba da se ostvare zadaci… Treba da se ispoštuje demokratija i vladavina prava“, ukazao je poslanik EP.

Istakao je da bi bilo loše da Srbija „ne dobije milijardu evra ako ne usvoji reforme“ koje slede iz Plana rasta, a čiji se novac ne isplaćuje upravo zato što Srbija još nije u potpunosti ispoštovala mišljenje Venecijanske komisije.

“Ako nema napretka, nema ni para”, poručio je Prebilič.

*“Većina“ iz Srbije se ponašala državotvorno

Marjan Rističević, član delegacije srpskog parlamenta u Strazburu iz redova vladajuće većine, kaže za Danas da nekoliko stvari koje je Prebilić izrekao nisu tačne. Najpre nisu svi članovi delegacije bili iz Srpske napredne stranke, i nisu svi pričali istovetno. Bilo je različitosti u diskusijama.

„Tamo se većina ponašala krajnje državotvorno, ali niko nije spominjao ni SNS, ni Srbija pobeđuje. Uostalom Prebilič je nešto krivo shvatio, a demantovali su ga i poslanici Evropskog parlamenta“, kaže Rističević za Danas.

*Vladajuća većina nije blokirala proces formiranja REM-a

I poslanica Saveza Vojvođanskih Mađara Elvira Kovač tvrdi za Danas da je svako govorio o svakoj temi i to na svoj način, tako da ocena evroposlanika nije tačna.

Ona kaže da je sednica bila vrlo otvorena i da je bila fokusirana na konkretna pitanja u procesu evropskih integracija, pre svega na deblokadu procesa i otvaranje Klastera 3.

Prema njenim rečima, u fokusu su bile izmene i dopune pravosudnog seta zakona, kao i primena preporuka Venecijanske komisije, od kojih je u toku realizacija sedam od devet preporuka.

Napominje da je bilo reči o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, odnosno preporuke ODIHR-a“, ali i o najtežem i najizazovnijem pitanju formiranju punog sastava Saveta REM-a,

„Mi smo pokušali sa naše strane da objasnimo da zaista nije do vladajuće većine, da i oni članovi Saveta REM-a koji su dali ostavke, moraju da se vrate, iliti nevladine organizacije, moraju da učestvuju u ovom procesu kako bismo konačno zaokružili ovu priču“, ističe Kovač.

Vladajuća većina, prema njenim rečima, nije blokirala proces, već da je bilo neophodno uvažiti stavove nacionalnih saveta nacionalnih manjina u vezi sa kandidaturom.

Kovač je, kako kaže, izrazila i očekivanje da bi proces mogao da bude okončan u narednim nedeljama, uz ocenu da je važno da se iskoristi trenutni „momentum“ u procesu proširenja Evropske unije.

„Nadam se da će to razumeti konačno i nevladine organizacije, i da ćemo završiti ovaj proces u narednih nekoliko nedelja, kako bi zaista i Srbija iskoristila momentum, sada kada su otvorena prva pregovaračka poglavlja i u Ukrajini i Moldaviji, kada i Albanija ubrzano napreduje, kada Crna Gora samo što nije ušla u Evropsku uniju, i Srbija mora da ispuni ove stvari kako bi se odblokirao proces“, napominje poslanica SVM-a.

* SNS je isti i u Srbiji i u Strazburu, stiče se utisak da su oni žrtve

Delegaciju iz Srbije činili su Elvira Kovač, Marijan Rističević, Staša Stojanović, Dane Stanojčić,  Milimir Vujadinović, a deo delegacije bio je i Vladimir Đorđević, poslanik POKS-a, koji kaže za Danas da bi čovek slušajući poslanike SNS-a od Milimira Vujadinovića do Staše Stojanović i Marjana Rističevića u Strazburu, pomislio da govore o Švajcarskoj, a ne o Srbiji.

„Po njima su mediji slobodni, institucije nezavisne, a vlast stalna žrtva“, kaže Đorđević i dodaje da se iz diskusija naprednjaka u Strazburu moglo zaključiti da oni nisu krivi zbog zastoja u evropskim integracijama, odsustvu vladavine prava i neslobodnim medijima, već neko drugo ko u Srbiji blokira te procese.

On napominje i da su poslanici vlasti tvrdili da su na sastanak POSP-a došli sa ozbiljnim rezultatima koji su postignuti delovanjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i kroz rad Vlade Srbije i Parlamenta Srbije i da zato postoji opravdan razlog da dođe do otvaranja klastera tri.

Na pitanje kako komentariše tvrdnje Prebiliča da se ni sa negovim iznetim stavovima ne slaže, Đorđević kaže da ga ne zanima šta o njegovom govoru misli Vladimir Prebilič.

On kaže da je njegov govor u Strazburu zasmetao jer je govorio o stvarnoj Srbiji, a ne o SNS propagandi.

„Zato me je kopredsedavajući iz SNS-a, Milimir Vujadinović, prekidao, skraćivao vreme, a davao dodatne minute onima koji su došli da brane režim u njihovo ime. Kada nemate odgovor na činjenice, ostaje vam samo da ućutkujete onoga ko ih izgovara. To je SNS i u Srbiji i u Strazburu“, kaže Đorđević.

.

Napominje da ga zanima šta će sutra ostati od Srbije ako nastavimo da se ponašamo kao da su Kosovo i Metohija i državni suverenitet predmet političke trgovine.

„U Strazbur nisam išao po aplauze. Išao sam da kažem da Srbija nije kolonija i da o njenim nacionalnim interesima neće odlučivati ni evropski činovnici ni njihovi politički miljenici u Srbiji. Ko ima problem sa tim stavom, to je njegov problem, a ne moj“, navodi Đorđević.

Osim ovog opozicionara sastanku u Strazburu nije prisustvovao niko iz proevropske parlamentarne opozicije, ali ni Branko Ružić iz SPS-a. Iako su iz pro-EU opozicije najpre tvrdili da ih je SNS zaobišla tokom pravljenja spiska za odlazak, kasnije su za Danas, nakon što je potvrđeno da su svi članovi delegacije uredno pozvani, objasnili da već dugo ne prisustvuju tim sastancima.

I upravo odsustvo proevropske opozicije zasmetalo je i evro poslaniku Prebiliču, a iz proevropske opozicije kažu da su još davno svi iz opozicije odlučili da ne učestvuju u „toj farsi fingiranja procesa“.

*Ekskurzija za sekcije bez sadržine

„Poslao je režim u Strazbur na razgovor sa Evropskim parlamentom Marjana Rističevića i Stašu da objasne kako im ne pada na pamet da sprovedu obaveze koje su sami prihvatili i obećali“, kaže za Danas Borko Stefanović, poslanik SSP-a komentarišući sastanak u Strazburu…

Dodaje da je to ekskurzija za sekcije bez sadržine i jeftin pokušaj da se nastavi sa obmanjivanjem građana Srbije i Evropske unije da SNS režim navodno želi da sprovede obaveze koje je više puta obećao u ime Srbije kao države kandidata za članstvo u EU“.

*Ne čudi što su poslanici SNS kritiku shvatili kao ucenu, to je njihov odgovor na činjenicu da Srbija ne napreduje prema EU

„Ono što su naprednjaci rekli u Strazburu, u suštini, jeste da ne žele da prestanu sa krađom izbora, gušenjem medija i propagandom i opštom korupcijom i nasiljem, niti žele da pod njima Srbija ikad uđe u EU“, kaže poslanik SSP-a.

Marija Stojanović, novinarka portala Savremena politika i EWB, kaže za Danas da ne čudi što su prisutni poslanici vladajuće većine iz Srbije kritike tokom sastanka u Strazburu shvatili kao „ucenu“ jer oni, uglavnom, tako odgovaraju na činjenicu da ova država ne čini dovoljno kako bi napredovala na putu ka EU. Pa se, onda, zamenjuju teze da Brisel neopravdano pritiska Srbiju.

„Obaveze u pristupnim pregovorima su više nego jasne, i više puta ponovljene, ali je, predstavnicima vlasti u Srbiji, nesumnjivo, lakše da krivi nekoga drugog za sopstvene propuste, odnosno, za selektivno ispunjavanje zadataka u pregovorima o članstvu u EU. Uprkos svemu, jasno je da Srbija ima sve manje šanse da iskoristi aktuelni zamajac u evropskim integracijama“, napominje Stojanovićeva.

Prema njenim rečima, dok su Albanija i Crna Gora ušle u završnicu tih pregovora, SNS vlasti i dalje pominje otvaranje Klastera 3 kao veoma važan cilj.

„To bi, naravno, bio značajan korak, ali i da se ostvari u narednim mesecima, stiče se utisak da je „suviše malo, i suviše kasno“. Tako da očekujem da vlast nastavi i dalje da, po potrebi, etiketira, poslanike u Evropskom parlamentu, koji se usude da javno iskritikuju stanje u domenu vladavine prava, slobode medija, demokratije. I da njihove opravdane kritike predstavlja kao „utiske i pritiske““, zaključuje Stojanovićeva.