Poslednjih nedelja, pa i meseci, povodom stagnacije u pregovorima između Srbije i kosmetskih Albanaca, razlegao se rumor u domaćoj javnosti da predsednik uspešno odlaže finale ovih pregovora i lukavo kupuje vreme. (Vid. Politika, http://www.politika.rs/scc/clanak/442822/Pogledi/Tri-poljupca-sa-EU).
Već dugo živimo u okolnostima neprestanih afera – koruptivnih, kriminalnih, špijunskih,… U društvima kojima stremimo one su sporadične, dok kod nas imaju dugu tradiciju.
„Život moramo razumjevati unazad, ali ga moramo živjeti unaprijed, tako da život nikad ne možemo uistinu razaznati na vrijeme.“
U nizu afera koje sustižu jedna drugu, članovi Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti, po svoj prilici podjednako kao i sva javnost sposobna za kritičko promišljanje, posebno su zapanjeni reagovanjem petoro poslanika Narodne skupštine RS povodom odluke Univerziteta u Beogradu (UB) da sankcioniše ponašanje doktoranda koji je plagirao svoju doktorsku disertaciju.
Ne prođe nijedan dan a da se u medijskom prostoru ne pojavi neka afera, skandal ili kriminalna radnja koju proizvode uzurpatori i okupatori Srbije, označeni kao Srpska napredna stranka.
Vreme je otvorenih pisama, pa rekoh da se i ja oprobam u tome, a kao bivši saborac i organizator protesta verujem da ćete ovo pismo pročitati, jer ste na Tviteru baš danas pozvali sve saborce da se oglase.
Dva načina da se proživi život.
Stani, ne može dalje! Grub muški glas trgao me je dok sam u ponedeljak po podne po pljusku išao kući s posla pognute glave.
Gledam i slušam pre neki dan raspravu u Narodnoj skupštini, prvo se iznenadim i začudim ali ubrzo otkrijem prevaru.
U tramvaju broj 9 pogled mi pada na poster sa likom žene na čijoj glavi je deset štapina dinamita iz kojih štrče fitilji. Ruka sa upaljenom šibicom pali jedan od fitilja.
Svi koji su potcenjivali Nebojšu Stefanovića i nazivali ga po nekadašnjem radikalskom nadimku Slina – ozbiljno su pogrešili.
Poznati švajcarski lekar Herman Roršah imao je dve strasti: psihijatriju i umetnost. Opsednut mrljama došao je na ideju da slučajno napravljene mrlje na papiru mogu otkriti psihičku strukturu ličnosti onoga ko mrlje gleda i tako ga „razgolititi“ pred javnošću.
Retko izlazim u čaršiju i ne pratim lokalna politička dešavanja. Reklo bi se da do mene dolaze na sekundaran način, kroz „kulturne“ programe i vizuelne slike mog okruženja.
Po pravu, plagijat je preuzimanje tuđeg autorskog djela, stručnog, naučnog umjetničkog, bez označavanja autora izvornog djela, prikazujući ih stručnoj i laičkoj javnosti kao svoje autentično djelo, u cilju pribavljanja lične koristi.
Oni malobrojni koji prate zbivanja u kulturi mogli su da primete da se ove godine malo „zakuvalo“ oko budžeta za kulturu za 2020. godinu. Malo!
