Može li stabilnost bez demokratije, pogotovu u tiraniji: Otvoreno pismo Marti Kos i Evropskoj komisiji

Obraćam Vam se kao stari zagovornik (i javno i privatno) Srbije u Evropskoj uniji i kao zabrinuti građanin Srbije koji se i u prethodnom periodu nekoliko puta obraćao Angeli Merkel koju smo u Srbiji dok je bila aktivna političarka razumeli kao nekoga ko određuje ili bar veoma snažno utiče na spoljnu politiku EU pogotovu na onaj deo koji se odnosi na zemlje tzv. Zapadnog Balkana.

Nisam ni tada gajio preteranu nadu da će ove reči dospeti do gospođe Merkel, to jest do Vas u sadašnjosti, iako sam siguran da činovnici ambasada evropskih zemalja redovno čitaju Danas. Zašto je to tako, da postoji toliki jaz izmedu zabrinutih građana i političke činovničke klase i u zemljama gde je za očekivati veće demokratske standarde nego u Srbiji, tema je za posebnu analizu i tekst.

Neposredni povod za ovo pismo je poslednja izjava kojom ste pohvalili srpsko rukovodstvo koje je uz glasačku mašinu koja već duže vreme ne predstavlja pravi odnos političkih snaga, vratila stanje u pravosuđu koje je ista glasačka mašina sa istim rukovodstvom pre toga unazadila, a posledice toga bez obzira na ovaj obrt u realnom životu postoje i danas. Da Vas podsetim gospođo Kos, pre nego je tiranin poslao Mrdića sa ispisanim papirima u parlament, obećao je Vama lično da će se formirati REM, da će se srediti birački spisak, itd.

U zamenu za otvaranje klastera 3 ili bar nekočenja isplata iz pristupnih fondova. Ništa se od tih obećanja nije desilo, a kao vrhunac došlo je do izglasavanja tzv. Mrdićevih zakona tiranije bez zakonskih procedura i obaveznih konsultacija sa Evropskom komisijom.

Nakon mnogih intervencija i odugovlačenja, u duhu tiranina koji šibicari i oko mnogo manje važnih stvari, opet smo na početku, odnosno nismo se pomerili sa mesta na kojem stojimo već 7-8 godina pa mi ova pohvala uz neprimereno isticanje ponovnog uspostavljanja poverenja izgleda kao šamar pobunjenim studentima i narodu Srbije. Isti kao šamari koje je civilnom društvu, demokratskim snagama i narodu Srbije koji se bori za demokratiju podelila u više mahova Angela Merkel.

Moje pitanje vama je: Da li mislite da će vređanje inteligencije pobunjenog naroda i hvaljenje tiranina dati nekakve rezultate iz Vaših planova. Zar Vam nije za nauk rezultat podržavanja takozvane stabilokratije gospođe Merkel. Da li gospođa Merkel misli da su zemlje Zapadnog Balkana stabilne. Da li Vi to mislite? Da li je uopšte moguća stabilnost bez demokratije, pogotovu u tiraniji? Da li Vam je i dalje posle ovakvog očiglednog licemerja najasno zašto nema više zastava Evropske unije na protestima. Kada će politika Vas i Komisije, čiji ste deo, pokušati da na manje licemeran način pomogne narodu Srbije da se izbori sa tiranijom koja svoje korene ima u devedesetim. Da li smo(ste) zaboravili istorijske pouke iz tog vremena ili iz vremena pred Drugi svetski rat.

Koliko košta licemerje sitnih interesa? Zašto je interes naroda Srbije da živi i radi u demokratskoj državi, na poštovanju zakona, ustava, nezavisnim sudstvom, slobodnim medijima, manje važan od dogovora iza vrata sa tiraninom. To je pitanje na koje ćete i Vi u jednom trenutku morati dati odgovor. U potpisu: Zabrinuti građanin Srbije, Evrope i Sveta.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.