Terazije na Terazijama – za plakanje il‘ za smeh

Iako su mnogi, od najavljenog iznenađenja, očekivali bronzanog Dražu Mihailovića, u inat i javnosti i Komisiji za spomenike koja to nije odobrila pa čak i koalicionim partnerima koji nisu bili oduševljeni tom idejom, to se ipak nije desilo.

Iznenadio nas je bronzani pijačni (a možda i apotekarski) kantar.

Terazije na Terazijama. Vispreno i dovitljivo, kako to samo gradonačelnik ume.

I hajde što istorijski i simbolički Terazije nemaju veze sa terazijama za merenje, nego sa vodotornjem izgrađenim tu u doba Turaka (čak su i oni smisleno gradili a ne rušili), osim što je urinirao (figurativno) po istoriji i struci, Šapić je uspeo i da nas kroz taj „simbol“ samo asocira na to koliko imamo problema sa vodosnabdevanjem u vrelim letnjim danima, vekovima posle takve racionalne infrastrukture iz otomanskog doba.

O estetskim i urbanističkim momentima pomenute „skulpture“ da i ne pričamo.

Preko tih banalnosti možda i možemo da pređemo, bar smo navikli uz ovu vlast.

Ali opet, niti javnost zna cenu ovog umetničkog dela, niti autora, jer nije bilo ni tendera, niti je ovakvo što prošlo odobrenje Komisije za spomenike.

Posle prvog iznenađenja, sata na stotinak metara odatle, a koji je plaćen, bar kako je objavljeno, 10 miliona dinara.

Zli jezici kažu, ipak je gradonačelnik morao da vrati uslugu svom „vajaru“, livcu, jer mu je propao plan sa izlivanjem velelepnog Draže u kalup za bronzu.

Time je gradonačelnik za Beograđane, gotovo neizbežno otvorio neku vrstu kviza.

Dok se sve oko nas raspada, a glavni grad nikada gore nije izgledao, (čini se da su ga i okupatori više poštovali), dok se vozimo gradskim prevozom u nebezbednim autobusima bez klime, u redovima vozila u zastoju, dok u leto dobar deo grada kuburi sa vodom, a kanalizacija u 21. veku nikada nije bila prioritet, dok se grad i resursi rasprodaju Arapima i Kinezima i grade urbanističke nakaze koje nepopravljivo narušavaju identitet grada, a iz džepova Beograđana se za komunalne usluge izvlači čitavo malo bogatstvo…

Mučno je više nabrajati šta sve sprečava normalan život u jednoj savremenoj metropoli, ali imamo 24 sata otvoreno pitanje: šta je sledeće?

Bar je naš vazda duhovit narod dao sebi oduška ovih dana na društvenim mrežama, gde su se nizali zaista dovitljivi predlozi i AI generisane slike „budućih“ obeležja različitih delova grada.

Oduvek smo u Srbiji, posebno u teškim vremenima, znali da se okrenemo zdravom humoru, uspešnom odbrambenom mehanizmu koji čuva razum od nepodnošljive realnosti.

U borbi sa ovom pošasti, samo nam je smeh ostao. Za sada.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.