Pravda za Andreja Tanka

Tužilaštvo je teretilo Andreja Tanka za krivično delo „ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti“, tako što je iste poprskao vodom.

Andrej Tanko je student Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, čije će lice, kao studenta – redara, ostati upamćeno, jer se dostojanstveno suprotstavio režimskom nasilniku. Istorija je pokazala da protesti često imaju neka lica koja nadžive proteste – one koje onda ljudi pamte. Andrej Tanko je jedno od lica studentskog protesta u Srbiji, koje će ljudi da pamte. Imaće i zašto. Zato što je to drugačije lice, zato što ono nema ama baš nikakve veze sa licem zemlje „šibicarskog fašizma.“

Andrej Tanko je učestvovao na građanskom protestu koji je organizovan povodom toga što je sin lokalnog funkcionera vladajućeg kriminalno-mafijaškog, zločinačkog režima, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pokušao vodenim skuterom da ubije više dece, na reci Tamiš, u Pančevu, u avgustu 2025.

Sudski proces protiv Andreja Tanka je trajao deset meseci. Održano je osam ročišta. Pred svako ročište, kao i za vreme istih, a ispred suda, građani i građanke su vikale i vikali: „Pustite nam Andreja!“, „Pravda za Andreja!“, „Uhapsite Vučića!“

Sudija je odbio sve dokazne predloge odbrane. U politički montiranim sudskim procesima nema mesta za pitanja odbrane. U politički montiranim sudskim procesima presuda je već unapred donesena. Politički montirani procesi jesu travestija pravde.

Politički montirani sudski procesi su još kolokvijalno poznati i kao kafkijanski. Najpoznatiji od istih su bili boljševička stvarnost SSSR-a dugi niz godina. Staljin se na taj način obračunavao sa svojim neistomišljenicima. Hruščov je sudio piscu, budućem Nobelovcu Josipu Brodskom za „društveni parazitizam“. Brežnjev je sudio disidentima: jedne je slao u gulag, a druge u psihuške. Tom prilikom – tada i tamo je nastao samizdat. LJudi koji bi uspeli da uđu u sudnice su hvatali beleške. Na taj način je nastala Hronika tekućih događaja, objavljujući beleške iz sudnica.

Brozova Jugoslavija je svoj prvi politički montiran sudski proces imala pred vojnim sudovima u Sloveniji – takozvane Dahauske procese. Miloševićeva Srbija je pred svojim politički montiranim sudskim procesima sudila kosovskim Albancima, kolektivno i individualno ih optužujući za terorizam. Vučićeva Srbija uveliko sudi studentima i aktivistima. U Novom Sadu traje proces protiv dvanaestorke – stavovaca i drugih, a u Beogradu, protiv devetorke. I jedne i druge tužilaštvo ove zemlje tereti za krivično delo „pozivanje na nasilno rušenja ustavnog poretka.“

Andrej Tanko je od početka ovog sudskog procesa, bio osuđen. NJega su unapred osudili režimski tabloidi, nazivajući ga teroristom. Andrej Tanko je ustao da se bori za pravdu – ne za sebe, nego za druge. U tome je njegova veličina. Jer briga uvek ima lice – lice drugog. To uvek treba da bude naš etički minimum. Tako postajemo i ostajemo ljudi. I da režimu kažemo, da ne zaboravi: „Ruke su vam krvave!“

„Naša je građanska dužnost – dužnost naše ljudske savesti, da zaustavimo zločine protiv nevinih ljudi. Jer zločin ne počinje s dimnjacima krematorijuma, niti s parobrodima punim zatvorenika koji idu za Magadan. Zločin počinje građanskom ravnodušnošću.“ – napisao je sovjetski disident Anatolij Marčenko, pre nego što je umro, štrajkujući glađu, u zatvoru u Čistopolju, zahtevajući oslobođenje svih političkih zatvorenika u SSSR-u.

Autor je građanski aktivista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.