Doviđenja „braćo“: Šta ruski portali pišu o kineskom naoružavanju Srbije?

Vrhunac isporuka ruskog oružja Beogradu bio je u periodu 2016–2021, nakon čega je usledio nagli pad, ukazuje ruski portal Ridus.

Taj period je predstavljao „zlatno doba“ srpsko-ruskog vojno-tehničkog saradništva, kada je Rusija postala jedan od ključnih donatora i dobavljača oružja za srpsku vojsku, napominje se.

U to vreme glavne isporuke odnosile su se na lovce MiG-29, helikoptere Mi-35M i Mi-17V-5, protivvazdušne sisteme „Pancir-S1“, tenkove T-72MS i oklopna vozila BRDM-2MS. Kao rezultat toga, udeo Rusije u srpskom uvozu naoružanja u tom periodu stabilno je premašivao 30 odsto.

Usporavanje saradnje i početak diverzifikacije nabavki oružja od Rusije dogodili su se u periodu 2022-2024.

Uvođenje strogih zapadnih sankcija ruskoj vojnoj industriji drastično je otežalo logistiku i plaćanje ugovora, piše dalje.

Zbog toga je Beograd počeo hitno da se preusmerava na druga tržišta kako bi izbegao sekundarne sankcije Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.

Tada je na prvo mesto po isporukama savremenog naoružanja Srbiji došla Kina, koja je Beogradu isporučila protivvazdušne sisteme FK-3 i dronove CH-92A.

Do 2025–2026. godine kupovine oružja od Rusije pale su na istorijski minimum i iznosile su sedam odsto ukupnog uvoza naoružanja Srbije. Glavni dobavljač postala je Kina (61 odsto), a na drugo mesto izbila je Francuska (12 odsto), sa kojom je Srbija zaključila strateški sporazum, uključujući ugovor o kupovini borbenih aviona Rafale.

Vrhunac „kinezacije“ sistema srpskih vojnih nabavki bilo je kupovanje kineskog sistema protivvazdušne odbrane dugog dometa HQ-9.

Takva odluka srpskog rukovodstva ne znači samo zamenu PVO sistema, već i sistemske promene u organizaciji Oružanih snaga zemlje na osnovu potpuno drugačijih platformi. Prema mišljenju nekih eksperata, ova nabavka čini Srbiju prvim evropskim operaterom najmodernijeg kineskog izvoznog raketnog sistema.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 28. juna saopštio odluku o kupovini najnovijeg kineskog PVO sistema. Taj potez ukazuje na značajno jačanje sposobnosti Srbije da se suprotstavi savremenim vazdušnim pretnjama.

Nova realnost

Sistem HQ-9 je namenjen za gađanje aviona, krstarećih raketa, bespilotnih letelica i pojedinih balističkih projektila na velikim daljinama. Time Srbija obezbeđuje slojevitu protivvazdušnu odbranu, koja ranije nije postojala na Balkanu, piše portal.

Ova nabavka naglašava rastuću ulogu Kine kao dobavljača visokotehnoloških sistema protivvazdušne odbrane u Evropi. To može imati posledice po regionalni vojni balans i buduće partnerske odnose u oblasti odbrane, ukazuju.

Vest o potvrdi dogovora predstavlja još jedan korak u naporima Srbije da stvori višeslojnu integrisanu mrežu protivvazdušne odbrane. U slučaju realizacije, kupovina bi dodatno produbila odbrambeno-industrijsku saradnju između Beograda i Pekinga i ojačala sposobnosti Srbije da na velikim udaljenostima ograniči pristup Zapadnom Balkanu.

HQ-9

Kineski raketni sistem protivvazdušne odbrane velikog dometa razvijen je za uništavanje lovaca, bombardera, aviona za rano upozoravanje i kontrolu, tankera za dopunu goriva, krstarećih raketa, bespilotnih letelica, a u najnovijim verzijama i taktičkih balističkih raketa kratkog dometa.

Kompletan sistem uključuje radare za dalekometno osmatranje, radare za navođenje sa faznom rešetkom, komandno-kontrolna vozila i visokomobilne lansirne platforme, pri čemu svaka nosi četiri rakete presretača.

Najnovija izvozna verzija HQ-9BE može da pogađa ciljeve na daljinama od 260 – 300 kilometara. Rakete presretači, koje dostižu brzinu veću od 4 Maha, omogućavaju uništavanje visoko manevarskih ciljeva.

Napredna tehnologija faznih antena, sredstva elektronskog ratovanja (REB) i mogućnost istovremenog praćenja i gađanja više ciljeva omogućavaju sistemu da se brani od složenih masovnih napada borbenih aviona, krstarećih raketa, dronova i precizno navođenih sredstava. Ove sposobnosti čine HQ-9 jednim od najefikasnijih kineskih sistema dugometne PVO dostupnih za izvoz.

Taktika i strategija

U operativnom smislu, HQ-9 će značajno proširiti kapacitete protivvazdušne odbrane Srbije, znatno povećavajući domet dejstva u poređenju sa postojećim raketnim arsenalom.

Mogućnost detekcije na velikim udaljenostima omogućiće srpskim PVO operaterima da identifikuju neprijateljske avione i udarne platforme mnogo pre nego što uđu u vazdušni prostor Srbije.

Primoravajući neprijateljske avione da deluju dalje od srpske teritorije i otežavajući operacije suzbijanja protivvazdušne odbrane, sistem značajno poboljšava zaštitu vojnih objekata, komandnih centara, saobraćajne infrastrukture i drugih strateških ciljeva.

Očigledno je da ova nabavka predstavlja nastavak ubrzanog i poslednjih godina stabilno rastućeg srpsko-kineskog saradništva u oblasti odbrane.

Srbija je postala prvi evropski operater kineskog sistema PVO srednjeg i velikog dometa FK-3, izvozne verzije HQ-22, nakon što je 2020. godine naručila tri vatrene jedinice i oko 250 raketa presretača.

Ranije, 2019. godine, Beograd je nabavio šest naoružanih izviđačkih bespilotnih letelica CH-92A i visoko precizne rakete vazduh–zemlja FT-8C, nakon čega je kupljeno još deset naoružanih izviđačkih dronova CH-95.

Tokom 2024. i 2025. godine Srbija je dobila dva protivvazdušna raketna sistema kratkog dometa HQ-17A i oko 200 odgovarajućih raketa presretača. To dodatno jača niži sloj njenog integrisanog sistema protivvazdušne odbrane.

Dodavanje sistema HQ-9 završava stvaranje sveobuhvatne višeslojne mreže protivvazdušne odbrane zasnovane na međusobno dopunjujućim kineskim sistemima.

Dok HQ-17A obezbeđuje tačkastu zaštitu od niskoletećih aviona, helikoptera, krstarećih raketa i dronova, FK-3 pokriva srednje domete, a HQ-9 obezbeđuje stratešku sposobnost presretanja na velikim udaljenostima radi zaštite značajnih delova srpskog vazdušnog prostora.

Kina potiskuje Rusiju

Zajedno, ovi sistemi stvaraju višeslojni mehanizam za suprotstavljanje nadolazećim pretnjama, povećavajući kapacitete presretanja i smanjujući verovatnoću da koordinisani vazdušni napad može da preoptereti protivvazdušnu odbranu Srbije. Takva arhitektura značajno povećava ukupnu otpornost PVO zemlje tokom operacija visokog intenziteta.

Pored vojnog značaja, ova nabavka odražava nastavak diverzifikacije Srbije u izvorima odbrambenih nabavki. Iako Oružane snage Srbije i dalje koriste značajne količine opreme sovjetskog i ruskog porekla, Kina postaje sve važniji dobavljač savremenih raketnih sistema, bespilotnih letelica i tehnologija nadzora.

Uvođenje HQ-9 u Srbiji učiniće je evropskim operaterom najnaprednijeg kineskog dugometnog PVO sistema koji je razmešten u Evropi. Takav potez jača poziciju Pekinga kao konkurentnog dobavljača naprednih sistema protivraketne odbrane i pokazuje odlučnost Srbije da modernizuje svoje oružane snage kroz diversifikovanu strategiju nabavki.

Obim trgovine Srbije sa Kinom porastao je 6,7 puta od 2012. do 2025. dok je srpski izvoz u Kinu porastao čak 333 puta, pisao je ruski Insajder.

Saradnja sada obuhvata sve više oblasti, uključujući i vojnu tehnologiju. Zapravo, Srbija je jedina evropska zemlja koja trenutno kupuje oružje od Kine. Prema medijskim izveštajima, srpska odbrambena industrija je uvozila robu vrednu 240 miliona evra iz Kine tokom 2024. i 2025. godine, a prošle godine su vojske dve zemlje održale svoje prve zajedničke vežbe — u severnoj kineskoj provinciji Hebej.

Vučić svoju saradnju sa Kinom opisuje kao „čeličnu“ i svoju majsku posetu Pekingu naziva „najvažnijom“ u svojoj političkoj karijeri. Kinesko rukovodstvo je tu posetu ocenilo kao „istorijsku“.

Ipak, zapadni partneri Beograda nisu zadovoljni širenjem kineskog uticaja na Balkanu, posebno kada je reč o korupciji, korišćenju prinudnog rada i zagađenju životne sredine. Brisel takođe ukazuje na nedostatak transparentnosti: svi kineski infrastrukturni projekti u Srbiji usvojeni su bez tendera, već na osnovu direktnih državnih sporazuma, ukazuje Insajder.

Rastuće zaduživanje Beograda takođe izaziva zabrinutost. Glavni krediti za infrastrukturne projekte dolaze od Kineske izvozne i uvozne banke (China Exim Bank). Dug Srbije prema toj banci procenjuje se na 2,8 milijardi evra, odnosno 11% ukupnog spoljnog duga.

Nadimak Vučića u Kini je broj 577

Vučić je razvio sopstveni način odnosa sa svetskim ekonomskim silama, pokazujući zahvalnost, koristeći laskanje i stvarajući trenutke pogodne za internet. U Kini je čak dobio i šaljiv nadimak – broj 577, koji zvuči slično njegovom prezimenu na kineskom.

Tokom posete Kini pre šest godina, Vučić je održao kratak govor na kineskom jeziku. Video je prikupio stotine hiljada pregleda i inspirisao šale i mimove, dajući kinesko-srpskoj saradnji dodatni talas javne podrške.

Ipak, mnogi na Balkanu i dalje gledaju na Kinu kao na stranu civilizaciju, a Vučićevi domaći protivnici tvrde da je pre nekoliko godina napravio ozbiljnu grešku kada je potpisao sporazum o slobodnoj trgovini sa tom zemljom.

Njihova zabrinutost, kako kažu, nije sama saradnja, već nejednaki uslovi iza nje. Opozicija je takođe otvoreno postavljala pitanje koje vrednosti Vučić deli sa Komunističkom partijom Kine: jednopartijsku vlast, cenzuru, hapšenje aktivista za ljudska prava ili upotrebu tenkova protiv studenata?

Ove sarkastične primedbe predstavljaju otvorenu aluziju na Vučićev sve autoritarniji stil vladavine, pošto već drugu godinu zaredom ne uspeva da stavi masovne proteste pod kontrolu.

Protesti traju od 1. novembra 2024. godine, kada je urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu odnelo 16 života — a nesreća se dogodila nakon što je objekat renoviran od strane konzorcijuma kineskih kompanija. Ipak, Vučić je uspeo da ostane na vlasti i nastavlja da izražava spremnost za izgradnju „kinesko-srpske zajednice sa zajedničkom budućnošću“.