Lekovi na popustu: Kad predsednik reklamira farmaceutske proizvode, iako je to zabranjeno

Podsetimo, na konferenciji za novinare koja je prenošena uživo na televizijama, predsednik je decidno pokazivao kutije tih lekova koji se koriste za redovnu terapiju, navodeći koliko novca građani sada plaćaju za njihovo učešće, a koliko će plaćati kad država “preuzme troškove”. Kako je rekao, ova mera ograničena je na godinu dana a doplate za lekove biće manje i do 40 odsto.

Aris Movsesijan, potpredsednik Pokreta slobodnih građana koji je po struci stomatolog, kaže za Danas da ovakve preporuke nisu došle od lekara ili farmaceuta, već od predsednika države, koji, koliko je poznato, nije ni jedno ni drugo.

„Ako predsednik države pred kamerama pokazuje konkretne kutije lekova, čita njihova komercijalna imena i upoređuje stare i nove cene, onda to više nije samo informisanje građana o državnim merama, već vrlo liči na reklamiranje i favorizovanje konkretnih farmaceutskih proizvoda. U reklamama za lekove makar na kraju stoji upozorenje: „Za obaveštenja o indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.“ Ovde smo, izgleda, dobili novi model – prvo se posavetujte s predsednikom“, ukazuje Movsesijan.

Posebno je problematično, ističe Movsesijan, to što nisu navođeni generički nazivi supstanci, već brendovi.

„Građani se praktično usmeravaju ka određenim preparatima. Time se prelazi granica između javne politike i promocije proizvoda”, dodaje on.

Smatra da je ovo pokazna vežba kako u Srbiji funkcioniše ne-država.

„Svi se pitamo da li je neka norma prekršena, a odgovor nećemo dobiti jer ne postoji institucija koja je spremna da to konstatuje i primeni zakon jednako na sve. “Ne daj bože da se razbolite” – trebalo bi da stoji na svakoj fasadi srpske apoteke, Doma zdravlja ili bolnice”, naglašava naš sagovornik.

Komentarišući Vučićev potez sa lekovima, specijalista pulmologije Slavica Plavšić kaže da je u pitanju skandalozna estradizacija terapije i kontinuitet urušavanja medicinske struke a pokazivanje kutija lekova sa komercijalnim nazivima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom smatra školskim primerom kršenja zakona ove zemlje.

“Konkretno, ovim performansom direktno je prekršen Član 118. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, koji izričito i apsolutno zabranjuje oglašavanje široj javnosti lekova koji se izdaju isključivo uz lekarski recept (tzv. Rx lekovi). Takođe, prekršen je i prateći Pravilnik o načinu oglašavanja leka, koji zabranjuje da se u javnosti ističu zaštićeni komercijalni nazivi i favorizuju određeni proizvođači. Navođenje brendova poput Hemomicina, Loriste, Flaviksa ili Pulmikorta, umesto njihovih generičkih imena, predstavlja nedopustiv marketing sa pozicije političke moći u korist određenih farmaceutskih kuća“, ocenjuje naša sagovornica.

Međutim, ovo je, kako kaže Plavšić, samo nastavak opasnog trenda, jer je već odavno postalo predmet javnog podsmeha to čime se sve predsednik države u svojoj sveznalosti bavi.

„Navikli smo da ga gledamo kao samoproglašenog vrhovnog komandanta, ekonomskog maga, pa i neformalnog ‘patrijarha’ koji uređuje moral i veru građana. Sada je očigledno rešio da bude i vrhovni lekar koji pred kamerama raspoređuje kutije i objašnjava ‘koji je lek za šta’. Ostaje nam samo da strepimo i da se nadamo da u nekom sledećem televizijskom nastupu neće poželjeti da postane hirurg i akušer, pa da uživo demonstrira te veštine“, ističe Plavšić.

Svedoci smo, kako ističe, opasnog kontinuiteta u kojem se najviši državni funkcioneri na protivzakonit i bahat način mešaju u zdravstvenu struku.

„Javnost pamti njegove nedopustive upade u sterilne sobe među pacijente sa teškim opekotinama, strane drẓ̌avljane koji su nam upućeni i povereni na lečenje i negu, gde se zbog jeftinih političkih poena direktno ugrožavao život obolelih i kršio bazični protokol sterilnosti. Sada smo otišli korak dalje: lekovi za hronične bolesnike, dijabetičare i astmatičare tretiraju se kao roba na akcijskom popustu u supermarketu. Lekove ne biraju i ne reklamiraju političari, već ih propisuju lekari na osnovu striktnih medicinskih indikacija“, ukazuje doktorka.

Ovakvim nastupima, ukazuje Plavšić, šalje se opasna poruka koja podstiče samomedikaciju, banalizuje težinu hroničnih bolesti i duboko ponižava lekarsku profesiju.

„Snižavanje cena lekova je administrativni posao koji saopštavaju Ministarstvo zdravlja i RFZO kroz institucije, a ne politička estrada koja gazi zakone. U vezi sa ovim skandaloznim ponašanjem predsednika oglasila se Farmaceutska komora naglašavajući da lekovi nisu roba i da se ne smeju reklamirati. Oglasili su se i studenti MF u blokadi i prof. Ilija Srdanović, novoizabrani član LKS i najavio pokretanje zakonom predviđenih radnji u vezi sa ovakvim grubim kršenjem zakona i etike“, napominje ona.

I Hajrija Mujović, doktorka medicinskog prava i naučna savetnica u penziji za Danas kaže da ovo nije dobar pristup i da se postupanje u pravcu mera snižavanja cena lekova tj. učešća za lekove treba razumeti najpre u kontekstu pružanja zdravstvene zaštite i poštovanja prava pacijenata, a zatim takođe u kontekstu pominjanja i davanja prvenstva određenih lekova.

„Kod davanja propisanih terapija bitni su medicinski kriterijumi, a ne cenovni. Ovakvim merama može se uticati da neki građani kao pacijenti prelaze na lekove koji manje za njih koštaju, što je finansijski dobro, ali pitanje je efekata po njihovo zdravlje. Sa pacijentima na ovim pitanjima treba kontinuirano raditi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a ne putem jednokratnih mera. Dakle, ne mislim da je pristup dobar. Svakako treba izbeći politizaciju, pa bilo ko da to radi”, ističe ona i podvlači da kao i u drugim državama zakoni, podzakonski akti i kodeksi profesionalne etike i u Srbiji zabranjuju reklamiranje lekova.

“To ne zavisi od toga da li se lek izdaje na recept ili ne. Naš Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima uređuje detaljno oglašavanje lekova za koje postupke je potrebno odobrenje ALIMS-a i ne mogu se vršiti u široj javnosti već samo profesionalnim krugovima”, napominje Mujović.

U slučaju da je i prekršio zakon, predsednik ne bi bio sankcionisan.

„Da, nezakonito reklamiranje lekova, stvaranje pogodnosti i favorizovanje podleže primeni odredaba inspekcijskog nadzora i kaznenim odredbama Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima. Ipak, odgovorna su pravna lica koja učestvuju u tome, tako da se ovim zakonom ne mogu sankcionisati pojedinci, pa ni predsednik države u čijoj ingerenciji nisu te radnje. Ne postoji ovlašćenje za primenu tih propisa čije bi se kršenje kažnjavalo“, zaključuje Mujović.

Farmaceutska komora: Apoteke nisu prodavnice, a lek nije roba

Farmaceutska komora Srbije je u utorak na svom sajtu izdala saopštenje u kome se ne pominje eksplicitno predsednik Vučić i njegovo obraćanje o lekovima, ali se ističe da „nakon javnog istupanja u vezi sa cenama lekova i reakcije velikog broja svojih članova“, Komora smatra svojom obavezom da podseti na osnovne principe na kojima počiva farmaceutska profesija.

Od posebnog je značaja, kako su naveli, da se u javnom prostoru dosledno prepoznaje i uvažava uloga magistara farmacije kao zdravstvenih profesionalaca i značaj apoteka kao zdravstvenih ustanova, u sistemu zdravstvene zaštite, ističući da „apoteke nisu prodavnice, a lek nije roba“.

„Magistri farmacije su zdravstveni radnici koji svoju delatnost obavljaju u skladu sa zakonom, pravilima struke i Etičkim kodeksom, sa ciljem zaštite zdravlja i bezbednosti pacijenata. Apoteka nije samo mesto izdavanja lekova, već zdravstvena ustanova u kojoj građani dobijaju stručan savet, farmaceutsku uslugu i podršku u pravilnoj i bezbednoj primeni terapije. Apoteka nije prodavnica, a lek nije roba”, naveli su saopštenju. Dodaju da javna komunikacija o temama koje se odnose na lekove treba da bude odgovorna, precizna i usklađena sa važećim propisima, kako bi se sprečilo pogrešno tumačenje informacija.

Koji lekovi su zabranjeni za reklamiranje

Pravilnikom o načinu oglašavanja leka, odnosno medicinskog sredstva zabranjeno je reklamiranje: lekova koji se izdaju na recept, lekova koji se izdaju na teret sredstava zdravstvenog osiguranja, lekova koji sadrže opojne droje ili psihoaktivne supstance, lekova za tuberkulozu, lekova za bolesti koje se prenose polnim putem, lekova za infektivne bolesti, lekova za hroničnu nesanicu, lekova za dijabetes i druge metaboličke bolesti.