foto: M. M./ATAImagesOd najvećeg mirnog protestnog skupa održanog u Srbiji 15. marta 2025. u Beogradu, učestalo je pokretanje krivičnih postupaka, lišavanje slobode i pritvaranje studenata i aktivista zbog pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320 Krivičnog zakonika (KZ).
Problem ovog krivičnog dela je što je do reforme krivičnog zakonodavstva 90-ih bilo „neprijateljska propaganda“ i masovno se koristilo za progon protivnika jednopartijskog sistema.
Svedoci smo povampirenja tog duha ne samo kroz sporno protivustavno delovanje vrha režima putem političko-stranačke instrumentalizacije izvršne i zakonodavne vlasti, policije, BIA, provladinih medija i javnih preduzeća, nego se kao ogoljeni instrumenti takve naopake politike i uloge pojavljuju i cela viša javna tužilaštva, poput višeg Beogradskog. Zatim, javni servisi poput RTS-a.
Indicija za „veliku kampanju“ pozivanja na informativne razgovore, za sada, javno eksponiranih novinara, advokata i analitičara, a uskoro prema tužiocu M. Markoviću i svih onih koji su ispred svojih fakulteta i instituta učestvovali na sastanku Studenata u blokadi – Krovne grupe za bezbednosti i tako navodno pripremili i sproveli simulaciju „zvučnog topa“ 15. marta, pa svih onih koji su rukovodili tom „simulacijom“, davali izjave o njoj ili se zbog zdravstvenih tegoba obraćali lekarima. Na kraju, planiraju i ispitivanje svih lekara koji su pisali izveštaje o takvim pregledima. Đavo je odneo šalu.
Moramo hitno argumentima struke i zdravog razuma demistifikovati, razobličiti i zaustaviti ovaj pokušaj režima da, pred izbore, pseudokontranapadom sakrije svoju odgovornost za dešavanja 15. marta. Targetiraju studenate u blokadi kao navodne teroriste i neprijatelje Ustava, a da se javnost ne bi bavila i tražila odgovornost za njihove velike korupcionaške i kriminalne afere poput „Nadstrešnice“, „Konjih“ „Senjak“ i drugih.
Prva reč iz naziva krivičnog dela iz čl. 320 KZ, a koje se želi po svaku cenu prikačiti studentima i nezadovoljnim građanima, je „pripremanje“. Ona je u pomenutoj reformi krivičnog zakonodavstva isključena iz svih drugih krivičnih dela kao anahrona i pogodna za zloupotrebu (u nadležnosti je višeg suda, zaprećena kaznom od godinu do pet godina zatvora, pa se sudi u skraćenom postupku), a ostala je u KZ-u jedino povezana sa činjenjem najtežih delikata iz grupe krivičnih dela protiv ustavnog uređenja.
Takva su dela: napad na ustavno uređenje i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Dokaza, a ne samo indicija, pa time i osnova sumnje za izvršenje navedenih dela, nema bez sile ili pretnje upotrebom sile. Sila može biti apsolutna ili kompulzivna, a pretnja njenom upotrebom mora biti – ozbiljna i ostvariva, a ne samo priča, analiza ili diskusija o taktikama „aktivizma“ na velikom javnom protestnom skupu građana, čije održavanje naš Ustav i zakoni dozvoljavaju.
Zatim, alternativni cilj osnovnog krivičnog dela iz ove grupe – napad na ustavno urđenje, kao alternativnu nameru poznaje „svrgavanje najviših državnih organa“, a ne odnosi se na RTS kao javno preduzeće.Tada se već znalo da je pristup Predsedništvu Srbije i Narodnoj skupštini već bio nepristupačan učesnicima protesta zbog ranije postavljenog ograđenog paramilitarnog šatorskim naselja tzv. Ćacilenda, te da je ceo prostor spolja obezbeđivala i policija.
Sve navedeno je problem pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je 14. marta 2025. Više javno tužilaštvo (VJT) u Novom Sadu, pokrenulo istragu protiv 12 aktivista PSG-a i studenata iz grupe „Stav“. Oni su optuženi su da su se 12. 3. 2025. u Novom Sadu, u prostorijama političke organizacije „Pokret slobodnih građana“ „okupili i zajednički planirali izvršenje krivičnog dela napad na ustavno uređenje iz čl. 308, tako što su, dogovarali i planirali da, tokom protesta pod sloganom „15. za 15″.. silom pokušaju da promene ustavno uređenje Srbije, odnosno da silom spreče širenje informacija putem sredstava javnog obaveštavanja i da silom svrgnu najviše državne organe.“
Identičan opis je i za delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, a dokaz su izjave koje su optuženi iznosili tokom pomenutog razgovora, iako pojedini optuženi (Stefanović D.) u toj diskusiji nije učestvovao, niti je pomenut. Nakon predloga VJT i odluke Višeg suda u Novom Sadu o višemesečnim pritvorima prema šest optuženih, a da se preostalim optuženima – koji su se prilikom hapšenja zadesili u inostranstvu – sudi u odsustvu, mere pritvora, a kasnije i kućnog pritvora, su ukinute optuženima koji su u zemlji. Međutim, duže od godinu dana i posle tri pokušaja, sudija koji vodi ovaj postupak nije uspeo da započne glavni pretres.
Neposredno pre vidovdanskog okupljanja, zbog sumnje u krivično delo pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, krajem juna 2025. uhapšeno je šest osoba, među kojima i Ivan Matović iz Udruženja starosedelaca Kraljeva. U Beogradu su 29. juna 2025. lišeni slobode devet studenata pod istom optužbom kao i u Novom Sadu – čl. 320 KZ u saizvršilaštvu, u vezi sa izvršenjem dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, a povodom studentskih skupova na Građevinskom i Filološkom fakultetu u Beogradu.
Branioci optuženih su tražili da se izuzmu dokazi, pre svega DVD na kojem se nalaze materijali i snimci koji se odnose na Luku S, koji je bio na posebnim merama i dokaznih radnji koje je sprovela BIA. Posle više odlaganja ovo suđenje je počelo u maju ove godine, a ročište održano 15. juna je odloženo za 11. septembar, jer je postupajući sudija izuzeo dokaze iz postupka koje je pribavila BIA. Tužilaštvo je najavilo žalbu, a branioci tvrde da su dokazi pribavljeni tajnim nadzorom jedini dokazi u predmetu i da će, čak i ukoliko suđenje i bude nastavljeno, biti okončano oslobađajućom presudom.
Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović, studenti iz Novog Pazara, privedeni su 22. marta 2026. pod sumnjom da su pripremali krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, ali i napad na nosioce najviših državnih funkcija, te im je određen pritvor od 30 dana. Po rečima njihove advokatice Maide Toković, ta sumnja je zasnovana na jednom telefonskom razgovoru, u kom su njih dvojica „u šali izgovorili reč ‘snajper’. Prisluškivani su i hapšeni i ratni veterani D. R. (51) i M. R. (43) iz Kraljeva, pod sumnjom da su od decembra 2025. do februara 2026. dogovarali nasilnu promenu ustavnog uređenja Srbije i svrgavanje najviših državnih organa, targetirajući predsednika Vučića, njegovu suprugu i decu. Zbog sumnje u isto krivično delo uhapšen je i Miša Bačulov, odbornik u Skupštini grada Novog Sada 31. oktobra 2025.
U vreme ranijih protesta slični slučajevi su ponekad rešavani sporazumom o priznanju ovog kriv. dela, da bi se izbegla mera pritvora i kazna zatvora, ali je to za režim i provladine medije značilo priznanje. Kada je 1. novembra 2024. došlo do urušavanja nadstrešnice renovirane Železničke stanice u Novom Sadu koja je ubila 16 ljudi, počela je nova serija velikih protesta nezadovoljnih građana.
Predsednik Srbije, koji suprotno načelima Ustava praktikuje lični režim vlasti, usko povezan sa vladajućom strankom, je, nakon masovnog komemorativnog skupa u Novom Sadu i zahteva za odgovornošću, te vandalizma pojedinaca koje je iskazano u povratku sa tog skupa, zauzeo potpuno negativan stav prema takvim okupljanjima.
Ogorčene demonstrante je predstavio kao grupicu anarhistički nastrojenih nasilnika i huligana koji se moraju odmah kazniti. Ovo je bitan uvod u novosadski slučaj procesuiranja 12 aktivista PSG-a i studenata iz grupe „Stav“, kao drastičan i karakterističan.
Pomenuti mladi ljudi i njihovi stariji saborci, koji su započeli studentsku borbu i otpor autoritarnom režimu na Univerzitetu, ali i u Novom Sadu, Beogradu i u celoj Srbiji, boreći se za reafirmaciju načela Ustava i demokratskih pravnih tekovina, optuženi su po kratkom postupku, a pojedini od njih i duže vreme pritvarani, zbog sumnje u navodno pripremanje i pozivanja na rušenje ustavnog uređenja, bez čvrstih i zakonitih dokaza.
Pokazali su zavidni integritet ličnosti i pokreta, jer niko od njih nije prihvatio sporazumno priznanje izvršenja krivičnog dela, na šta su ih upućivali pojedini tužioci. Oni su, u nedostatku zakonitih dokaza i procesnih garancija, žrtve i taoci režima koji je ostavio mnogo više očiglednih dokaza i posledica za takve optužbe i presude, što pojedine institucije opstruiše na najrazličitije načine. Apsurd je i zloupotreba prava da se za krivično delo rušenje ustavnog poretka optužuju studenti i građani, kada baš oni od nosilaca javnih funkcija od samog početka studentskih protesta zahtevaju da se vrate u ustavne i zakonske okvire.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
