Ko je Vadim Jermolajev, ukrajinski tajkun za koga se tvrdi da je bio meta bombaškog napada u Monaku?

Identitet žrtava u početku nije zvanično potvrđen, ali je CNN-ova francuska filijala BFMTV izvestila da je meta napada bio Vadim Jermolajev, koji je povređen u eksploziji.

Jermolajev je svoje bogatstvo stekao u jugoistočnom ukrajinskom gradu Dnjepru tokom burnih post-sovjetskih godina. Bavio se uglavnom nekretninama i u jednom trenutku je bio među najbogatijim Ukrajincima.

Pre rata, Dnjepar je imao reputaciju blistavog centra bogatstva i luksuza, gde razlika između lokalnih vlasti i kriminalnih struktura nije uvek bila jasno definisana. Grad je poznat i po svojoj brojnoj jevrejskoj zajednici, čiji je Jermolajev bio istaknuti i aktivni član.

Ukrajinu je napustio i odrekao se ukrajinskog državljanstva 2019. godine. Prema javno dostupnim dokumentima, 58-godišnji biznismen danas je državljanin Kipra iako je živeo u Monaku, piše CNN.

Lokalne vlasti odbile su da javno imenuju žrtve, navodeći samo da je odrasli muškarac povređen u napadu stanovnik Monaka od najmanje 2021. godine. Ipak, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su, prema informacijama lokalnih hitnih službi, tri povređene osobe u eksploziji članovi „porodice ukrajinskog porekla“.

Jermolajev i još dvoje – žena i dete – teško su povređeni u eksploziji bombe koju je ostavlio u njegovoj rezidenciji nepoznati počinilac neposredno pre detonacije.

Napad, koji je opisan kao krajnje neuobičajen i šokantan, ostavio je ovu ekskluzivnu primorsku kneževinu u neverici. Ministar države Monaka Kristof Mirmand izjavio je da se ovakav napad tamo nikada ranije nije dogodio.

Identitet žene i deteta još uvek nije poznat. Supruga Jermolajeva izjavila je za ukrajinsku javnu televiziju Suspilne u utorak da u trenutku napada nije bila u kući i da nije povređena.

Ovaj ekskluzivni primorski grad dom je brojnih milionera i poznatih ličnosti. U Monaku je kriminal gotovo nepostojeći, pravo na privatnost visoko poštovano, a poreski režim izuzetno povoljan.

Ukrajinsko izdanje magazina Forbs citiralo je Jermolajeva koji je rekao da se odrekao ukrajinskog državljanstva jer je želeo „međunarodnu zaštitu“.

„Ukrajinski pravosudni sistem, blago rečeno, nije savršen, a poreski sistem nije objektivan“, navodno je rekao za Forbs.

Njegov sin je osuđeni prevarant

Motiv pokušaja atentata i dalje nije poznat. Jermolajev nema očigledne veze sa ratom u Ukrajini. Ipak, Kijev mu je u decembru 2023. uveo sankcije zbog poslovanja na teritoriji Krima pod ruskom okupacijom, što je on negirao u intervjuu za ukrajinske medije.

Međutim, sin Jermolajeva Artur Jermolajev poznat je u ukrajinskim kriminalnim krugovima.

On je uhapšen na Kipru pod optužbom da je bio vođa široko rasprostranjene šeme prevare. Kasnije je izručen Estoniji, gde je u aprilu osuđen za prevaru.

Prema sudskim dokumentima, Artur Jermolajev se izjasnio krivim za organizovanje i vođenje telefonske prevarantske mreže koja je, pod izgovorom lažnih investicionih prilika, oštetila žrtve iz više evropskih zemalja za oko sto miliona evra (114 miliona dolara) u periodu od 2019. do 2022. godine. Samo u Estoniji, Jermolajev i njegovi saradnici prevarili su ljude za 5,4 miliona evra (6,16 miliona dolara).

Osuđen je na pet godina zatvora, ali je postigao dogovor prema kojem je deportovan iz Estonije nakon što je odslužio svega četiri meseca kazne. Platio je kaznu od 8,5 miliona evra i troškove povezane sa izručenjem Estoniji. Prema estonskim medijima, potom je deportovan u Izrael.

Kontroverzan lokalni oligarh

Kijev independent Jermolajeva opisuje kao „kontroverznog, koji iako godinama ne živi u Ukrajini, zadržava prosustvo u zemlji.

Rođen u Dnjepru 1968. godine, 1995. osnovao je kompaniju Alef grup.

Važi za jednog od najbogatijih i najuticajnijih poslovnih ljudi u Dnjepru, sa imovinom u sektorima agribiznisa, nekretnina, građevinskih materijala i medicinske opreme.

Godine 2021. Jermolajev je zauzimao 45. mesto na Forbsovoj listi najbogatijih Ukrajinaca, sa procenjenim bogatstvom od 220 miliona dolara. Podaci za period nakon početka ruske invazije velikih razmera nisu bili dostupni.

Artem Romaniukov, bivši šef organizacije za građanski nadzor u Dnjepru, a sada zvaničnik Ministarstva odbrane, opisao je Jermolajeva kao „jednog od lokalnih oligarha“.

On je za Kijev independent izjavio da je Jermolajev imao uticaj na pojedine proruski orijentisane članove gradskog veća Dnjepra i zakonodavnog tela Dnjepropetrovske oblasti.

„Nije bio naročito poznat – ili tačnije, bio je poznat samo u prilično uskim poslovnim krugovima“, rekao je politički analitičar Volodimir Fesenko za Kijev independent. „Što se tiče njegovog uticaja, rekao bih da je imao određeni uticaj u Dnjepru, ali praktično nikakav politički uticaj van tog grada.“

Fesenko je naveo da je Jermolajev pokušavao da se „probije na nacionalnu scenu“ i da je „očigledno imao određene političke ambicije“.

„Ali nikada nije ušao u vrh ukrajinskih oligarha“, dodao je Fesenko. „Čak bih rekao da je pripadao drugom ili trećem ešalonu, ne prvom.“

Prema navodima medija Ukrajinska pravda, Jermolajev živi u Monaku od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Iste godine, Ukrajinska pravda je objavila istraživanje o ukrajinskim oligarsima koji žive u inostranstvu i navela da Jermolajev vodi luksuzan način života i vozi „bentli“ vredan oko 300.000 dolara.

Sankcije i poslovanje na Krimu

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski uveo je 2023. godine sankcije protiv Jermolajeva.

On je tada naveo da su sankcije usmerene protiv „onih koji pomažu ruskoj agresiji, onih koji je podržavaju i onih koji su izabrali sramni put saradnje sa terorističkom državom“.

Kancelarija predsednika odbila je da komentariše konkretne razloge sankcija dok Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu nije odgovorio do objavljivanja teksta.

Jermolajev je negirao optužbe o saradnji sa Rusijom.

On je imao posao sa alkoholnim pićima na Krimu i optuživan je da ga je nakon nezakonite aneksije poluostrva od strane Rusije 2014. godine kontrolisao preko posrednika. Jermolajev je te optužbe negirao.

„Pokušali smo da zaštitimo svoje investicije (na Krimu), ali bez uspeha“, rekao je za RBC Ukrajina 2024. godine. „Do kraja 2015. godine odustali smo od tih napora. Uprave tih kompanija su nam saopštile da su bile izložene zastrašivanju i pritiscima da se preregistruju po zakonima agresorske države.“

Dodao je i da je rukovodio kompanijama i upozorio menadžment da ne registruju poslovanje po ruskom zakonu „jer bi ih to izložilo krivičnoj odgovornosti“.

„Ali ne znamo kakvim su pritiscima bili izloženi sa druge strane“, rekao je. „Na kraju su doneli svoju odluku i prekinuli svaki kontakt s nama. Izgubili smo sve.“

Krimski biznis Jermolajeva je na kraju 2023. godine zaplenila ruska okupaciona vlast.

Nakon uvođenja ukrajinskih sankcija protiv Jermolajeva 2023. godine, mnoge njegove imovine prebačene su na njegovu ćerku Sofiju Kononenko, prema istrazi ukrajinskog portala Glavkom iz 2025. godine.

„Moguće je da ga je neko od rivala namestio“, rekao je Fesenko. „Znali su da ima imovinu na Krimu i odlučili su da ga targetiraju objavljivanjem kompromitujućih informacija o toj imovini. To je uobičajena praksa. U Ukrajini se sankcije vrlo često koriste kao alat u poslovnim rivalstvima.“

Takođe je ukazao da „ne vidi nikakav politički motiv iza napada (na Vadima Jermolajeva).“

„Mnogo je verovatnije da je povezan sa prevarantskim call centrima i najverovatnije sa njegovim sinom. Artur je, izgleda, postigao dogovor sa istražiteljima i verovatno otkrio svoje saučesnike i druge korisnike mreže call centara uključenih u kriminalne aktivnosti. Na kraju, ovo izgleda kao odmazda.“