Analiza hrvatskog stručnjaka: Srbija pokazala novo oružje koje su im dali Rusi, tako nešto u regionu još nije viđeno, to je problem za sve susede

Ako ništa drugo, to se spolja manifestovalo u zategnutim odnosima sa susednim Kosovom, blokiranju raznih reformskih napora u Bosni i Hercegovini i „šarenim“ odnosima sa Hrvatskom i Albanijom (gde čak i normalna saradnja unutar NATO-a počinje da izaziva neverovatne strahove). Svemu doprinosi i politika balansiranja EU prema Rusiji i Kini, piše hrvatski vojni stručnjak Igor Tabak za Jutarnji list.

Međutim, ni na unutrašnjem planu situacija u Srbiji nije bila bolja. Svedoci smo brojnih izbora na kojima je, uprkos sve većim žalbama, Aleksandar Vučić redovno trijumfovao.

Tu su i slučajevi korupcije koji su odneli ljudske živote, velike javne demonstracije cele opozicije (koja, izgleda, ne može da se približi vlasti redovnim sredstvima), mafijaški obračuni u javnosti, ali i opšta represija kakva se više ne viđa u širem regionu.

Sve je to poslednjih dana donekle sabijeno. Situaciju je zakomplikovao početkom juna, posebno oštar izveštaj Evropskog parlamenta o stanju u Srbiji, koja više kao da se ne kreće ka članstvu u EU.

Zatim je, sredinom meseca, usledilo otkrivanje veza samog vrha beogradske policije sa mafijom i njenim likvidacijama, i demonstracije koje su se ponovo intenzivirale pred kraj juna i lokalni praznik Vidovdan, danas, 28. jun.

Veliki javni skupovi su takođe doprineli atmosferi. Miting vladajuće stranke održan je ispred Skupštine Srbije u Beogradu u subotu, 27. juna (gde su organizatori tvrdili da se okupilo više od 200.000 ljudi, ali je brojanje sa slika rezultiralo samo 32.500 ljudi), dok je miting opozicije bio u Kraljevu.

Međutim, da bi slika bila kompletna, treba napomenuti da je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije od kraja maja 2017. godine, na pomenutom velikom skupu u Beogradu najavio da uskoro planira da podnese ostavku.

To bi značilo da bi novi predsednički izbori u Srbiji, umesto da budu održani pre kraja maja 2027. godine, bili organizovani uskoro – „najkasnije tri meseca od nastanka predsednikove nesposobnosti da deluje“, ili bi njegova ostavka bila objavljena „za nekoliko nedelja“.

U tom svetlu, sve aktuelne okolnosti u Srbiji već treba posmatrati u predizbornom kontekstu, bez obzira na to što sam Vučić više ne može da se kandiduje za predsednika.

Stoga se intenzivno spekuliše o mogućem „ruskom manevru“ kojim bi predsednik države mogla da postane lojalna Ana Brnabić, dok bi se Vučić ponovo pojavio na (sada ojačanoj) poziciji premijera – poziciji koju je Aleksandar Vučić već obavljao od kraja aprila 2014. do kraja maja 2017. godine.

Vojna pitanja

Što se tiče Vučićevih predizbornih aktivnosti, posebno treba pomenuti današnje „zveckanje“ oružjem i isticanje velike vojne modernizacije koju Republika Srbija sprovodi poslednjih godina. Dok se povodom Vidovdana razna vojna oprema prvo mogla videti izložena na vojnom aerodromu u Batajnici, deo nje je posle podneva testiran u borbenim uslovima na vojnom poligonu „Pasuljanske livade“ u centralnoj Srbiji.

Glavni gosti tamo bili su pomenuti predsednik Republike Srbije Vučić, kao i celokupno političko rukovodstvo Republike Srpske iz susedne Bosne i Hercegovine. Pre svega, treba napomenuti da Srbija već duže vreme intenzivno ulaže u svoje vojne resurse i opremu.

Dok se Hrvatska mučila da pređe granicu vojnog budžeta od milijardu dolara (prošle godine je jedva dostigla 1,78 milijardi dolara čistog vojnog budžeta, tako da je kvota NATO-a od preko 2 procenta BDP-a premašena akrobacijama sa boračkim penzijama), Srbija je u istoj 2025. godini potrošila oko 2,53 milijarde dolara na ove stvari. To je oko 42 procenta više, razlika koja je primetna godinama.

Treba napomenuti da, pored plata profesionalnog osoblja, Srbija još uvek nije ponovo uvela obaveznu vojnu službu (i povezane troškove), iako se takav potez razmatra već poslednjih deset godina. Baš je Vučić istakao da bi nešto slično moglo da stupi na snagu u martu 2027. „za sve muškarce i mnoge devojke“.

Naravno, ovo je posebno zanimljivo kada se uzme u obzir da je prošlogodišnje uvođenje, a zatim i ovogodišnji početak obavezne vojne službe u Republici Hrvatskoj, često pravdano potrebom da se odgovori na takve inicijative u Srbiji.

Tokom ovog vremena, Srbija je takođe vidljivo usmerila najveći deo svog odbrambenog novca na modernizaciju vojne opreme – sa akcentom na vazduhoplovstvo, kopnenu vojsku i tamošnju rečnu flotilu (koja se tamo na Dunavu skoro bolje snašla nego cela Hrvatska mornarica na našoj jadranskoj obali).

Kako je nedavno rekao Aleksandar Vučić, do kraja 2025. godine, Srbija je potpisala ugovore vredne oko 6 milijardi evra za materijalnu modernizaciju, što je više nego dvostruko više od hrvatske modernizacije kojom se vlada glasno hvali. Drugo, što se tiče sadržaja ovih ugovora, oni su slični samo na prvi pogled.

Eskadrila novih lovaca Rafal je kupljena od Francuske, što se očekuje do 2030. godine. Treba napomenuti da su u pitanju novi avioni, moderniji od onih za Hrvatsku, a posao je zaključen uz razvoj i srodnu saradnju vojnih industrija Srbije i Francuske. Ovo je tačka od koje je Republika Hrvatska izričito odustala nakon neuspeha sličnog posla sa Izraelom 2019. godine.

Zato Srbija očekuje da će uskoro u fabrici „Utva“ u Pančevu početi proizvodnja delova za avionski top GIAT 30 M791, a nakon određenih transfera tehnologije, možda i još nekih.

Pored toga, u saradnji sa Rusijom i Belorusijom, pre izbijanja rata u Ukrajini, završena je i modernizovana eskadrila lovaca MiG-29. Za njih se, i danas, u Batajnici predstavljaju obimni paketi naoružanja. Od njih posebno treba istaći rakete vazduh-vazduh R-27ER i R-77, novonabavljene ruske TV-vođene rakete H-29TE, protivradarske rakete H-31P, ruske klizne bombe KAB-500Kr i sistem za elektronsko ratovanje MSP-418K.

Pored toga, ponovo se moglo videti novo kinesko avionsko oružje pominjano prethodnih meseci – kvazibalističke rakete CM-400AKG/B i klizne bombe LS-6-500-3. Sva ova oprema, u velikoj meri, do sada nije postojala u bivšoj SFRJ.

Srbija je takođe opremila svoje MiG-29 novim sistemom TSB 2515 Friend-Fear (IFF) francuske kompanije Thales, a dodatni helikopteri H-145M su kupljeni u Nemačkoj (4 za vojne i 5 za civilne svrhe), kao i Mi-35M iz Rusije (4 komada) i Mi-35P sa Kipra (11 komada), koji su predstavljeni zajedno sa opremom.

Što se tiče protivvazdušne odbrane, u Batajnici se mogao videti francuski laki sistem protivvazdušne odbrane Mistral 3 (koji je Hrvatska takođe kupila), a zatim se paleta takvih sredstava u Srbiji nastavila dodatnom kineskom opremom – sistemom srednjeg dometa HQ-17AE i jeftinijim sistemom dugog dometa FK-3 (koji se navodno planira uskoro dopuniti skupljim i sposobnijim sistemom HQ-9).

Sve ovo bi trebalo da se uradi na osnovu radarskih podataka francuskih sistema kompanije Thales (3 radara dugog dometa GM403 Alpha i još 7 radara GM200), sa vezom zasnovanom na tehnologiji iz Izraela (sa kojim Srbija takođe razvija intenzivnu industrijsku saradnju).

Međutim, vredi pomenuti dodatne kupovine mešovitih sistema protivvazdušne odbrane iz Rusije (dve baterije sistema Pancir S1M, pored već postojeće baterije sistema Pancir S1E) – i savremene ruske opreme za elektronsko ratovanje.

Navodno se radi o jednom sistemu 1L269E Krasuha-2, tri sistema 1RL257 Krasuha-4, nekoliko sistema Repelent-1 i pasivnom sistemu za elektronsko izviđanje Moskva-1 koji se sastoji od tri stanice 1L265E i dve kontrolne jedinice 1L266E.

Ova poslednja pomenuta oprema delimično je viđena prošle jeseni na vojnoj paradi u Beogradu i predstavlja opremu koja do skorijeg vremena nije viđena u regionu i koja bi lako mogla da predstavlja izvestan problem za sve susede Republike Srbije.

Pored svega ovoga, predstavljen je i niz bespilotnih sistema – kako uvezenih (sa posebnim akcentom na izraelski FPV avion srednjeg dometa LANIUS-X), tako i domaćih (kamikaze avion „Komarac“, višenamenski jurišni avion „Gavran“, ali i kopneni sistem „Mali Miloš“ u nekoliko varijanti).

Sadašnji srpski predsednik Vučić je sve ovo začinio najavama dodatnih međunarodnih kupovina iz Rusije, Francuske i Kine – uz već špekulacije o tome da li Peking samo isporučuje dodatnu protivvazdušnu opremu ili je planirana i kupovina dodatne eskadrile aviona, bilo borbenih ili trenažnih.

Neviđena represija

Na kraju, pomenimo da je, uprkos svim naporima da se demonstrira nacionalna snaga i jedinstvo (politički miting vladajuće stranke u Beogradu nazvan je „Srbija jedna porodica“, SNS bi na predstojeće izbore mogla da uđe sa listom „Ujedinjena Srbija“, a slični motivi su dominirali i bazom „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici) – stvarna slika nešto drugačija.

Pored pomenutih javnih protesta koji se ne stišavaju od urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u poslednjih deset dana ponovo je aktiviran i represivni aparat Srbije povodom navodne upotrebe „zvučnih topova“ protiv demonstranata u Beogradu 15. marta 2025. godine.

Konkretno, u poslednjih sedam dana, poznati beogradski vojni analitičar Aleksandar Radić (koji je potom napustio Srbiju zbog pretnji članovima porodice) više puta je ispitan zbog svojih stručnih komentara na ovu temu, kao i brojni novinari, advokati i opozicioni lideri koji su tvrdili da su vlasti verovatno koristile zvučni top na studentskim demonstrantima.

Stoga se jasno može reći da Republika Srbija svakako jača svoje vojne snage i vidljivo se politički meša u Bosnu i Hercegovinu tretirajući rukovodstvo Republike Srpske gotovo kao domaće političke igrače.

Istovremeno, sve manje je briga za standarde EU kod kuće, gde se opozicija i kritičari pritvaraju i zastrašuju – sve u svetlu još jednih prevremenih izbora koji će verovatno ponovo biti veoma problematični u pogledu primene osnovnih demokratskih standarda.

I, naravno, već sada treba očekivati da će predizborna kampanja ponovo biti žestoka, sa brojnim pominjanjem „ustaša“, zavereničkih aktivnosti u Hrvatskoj, Albaniji i na Kosovu, operativaca SOA i drugih domaćih i stranih neprijatelja.

Opozicija će, s druge strane, verovatno ponovo voditi (možda fizički nasilnu) bitku sa problematičnim biračkim spiskovima, domaćim nasilnicima i biračima „na privremenom radu“ iz Republike srpske.

Autor teksta je analitičar portala Obris.org koji takođe objavljuje vojne analize na Jutarnji.hr.