Škeljzen MalićiKosovski narativ, onaj koji se propagira intenzivno već više od četiri decenije, postao je neka vrsta štafete. Svaka vlast u Srbiji, kao i najveći deo opozicije, ponavlja ga kao mantru, ne uzimajući u obzir promenjenu realnost od 1999. kada je NATO bombardovao Srbiju, kao i 2008. godine kada je Skupština Kosova proglasila nezavisnost, ali i 2010. kada je na zahtev Srbije i Generalne Skupštine UN, Međunarodni sud u Hagu presudio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije narušilo međunarodno pravo – komentariše za Danas Škeljzen Malići, kosovski filozof i publicista, koji posmatra, analizira i dokumentuje prilike na području stare Jugoslavije više od pola veka.
On je za Danas govorio o tome kako iz Prištine vidi studentsku pobunu protiv režima Aleksandra Vučića, kada je reč o Kosovu i načinu na koji se studenti prema tome odnose.
– Takođe je realnost da je Kosovo priznalo oko 110 država, tako da preuzimanje te štafete koja prosto ignoriše realnost nije u duhu motiva zbog kojih su se pobunili. Preuzeli su mantru od Vučića, ali ga i optužuju da je izdao Kosovo, jer je predao svu vlast Albancima. Kao da su potpali pod uticaj krajnje desnice, radikalnije od SNS. Možda se nadaju da će tako lakše srušiti Vučića sa vlasti, pa će onda oni učiniti nešto drugačije na Kosovu, ali šta je to, ne kažu, već samo ponavljaju isti narativ koji Vučićeva štampa ponavlja svaki dan, a to je diskurs zaleđenog konflikta, ratni narativ osvete Kosova, kad tad. Ne znam šta je trebao taj narativ studentima, to je izgleda posledica potpune neosveštenosti – kaže sagovornik Danasa.
Na pitanje kako aktuelna kosovska vlast u odnosu na Srbe na Kosovu podupire takav stav, Škeljzen Malići kaže da je vlast Albina Kurtija sprovodila grubu taktiku integracije Srba u kosovsku državnu realnost preduzimajući jednostrane i ishitrene mere iz ranije postignutih sporazuma koje je trebalo da se sprovedu u paketu, uz četrdesetak sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, kojima su falile poneke sporne tačke, kao i završni sporazum, kod kojeg se zapelo kod suštinskog pitanja: Hoće li Srbija priznati kosovsku realnost samo de fakto, ili i de jure.
– Od kada je Kurti na vlasti, on je muljao oko tog završnog sporazuma, koji je postignut u Ohridu i Briselu, ali se ne primenjuje. Odnosno, Kurti ga je počeo primenjivati po svom izboru, gasio je srpske institucije i dokumente na Kosovu, ali je zatezao sa formiranjem Zajednice srpskih opština. Kurti je uopšte mnogo muljao oko dijaloga, s jedne strane je pod pritiscima pristao da potpiše loš Ohridski i Briselski dogovor o normalizaciji odnosa, ali je taktički samo kupovao vreme i, pred Albancima se hvalio, da preuzima punu vlast na severu Kosova. I Vučiću je odgovaralo ovo muljanje, jer je prinudio Srbe na severu Kosova da se svrstaju uz Srpsku listu, nad kojom ima potpunu kontrolu – opisuje prilike sagovornik Danasa.
Vraćajući se na osnovno pitanje o tome kako oni koji su najveća sila, u ovom trenutku, sposobna da obori Vučićev režim – studenti – tretiraju pitanje Kosova, Škeljzen Malići kaže da misli da studenti nisu ni pokušali da vide i razumeju sami situaciju.
– Pročitao sam bio informaciju da je jedna nezavisna grupa studenta iz Srbije posetila Kosovo i stekla bitno drugačija saznanja o tome kakvo je stanje na Kosovu, pa i o veoma lošem položaju Srba, ali nemam daljih informacija jesu li ta saznanja razmatrana na studentskim forumima. Na Kosovu su bili treći opšti izbori, verovatno će biti još jedan krug izbora, a i Vučić je najavio da će se povući… Imaćemo još nekoliko meseci odlaganja i muljanja i sa jedne i sa druge strane, do sledećeg proleća. Kosovski Srbi će ostati u začaranom krugu, ali i mi, ostali građani Kosova i Srbije, čiji političari ne žele da uspostave dobrosusedske odnose – zaključuje Škeljzen Malići.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
