“Neće postići željeni efekat”: Zbog čega je na Gazimestanu privedeno 37 Srba?

Srbi sa Kosova i iz centralne Srbije u nedelju su još jednom obeležili ovaj praznik na Gazimestanu.

Iako rigoroznije mere policije nisu novost, te je slučajeva privođenja i oduzimanja srpskih zastava bilo i ranijih godina, ovog puta, nakon završenog parastosa, Kosovska policija je uhapsila 37 Srba.
Tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, kako je preneo RTS, nije bilo srpskih zastava ni simbola, a pevane su pesme „Oj, Kosovo, Kosovo“, „Crven cvete“, „Vidovdan“.

Na društvenim mrežama su se pojavili snimci na kojima se vidi da pripadnici KP građane najpre “ubacuju” u baraku iz koje su ih kasnije sproveli u policijska vozila i odvezli u Prištinu.

Kako su mediji saopštili, među privedenima su bili i maloletnik priveden zajedno sa ocem, kao i osoba u narodnoj nošnji.

Iako su svi privedeni pušteni, u ponedeljak su se pojavili i navodi o maltretiranju i ponižavanju privedenih dok su boravili u pritvoru.

Kako je preneo Radio Kim, privedeni su šamarani i udarani, upućivane su im uvrede i pretnje, od njih je traženo i da glasno uzvikuju „Kosovo republika“, a policajci su urinirali na deo narodne nošnje jednog od privedenih.

Po samom ulasku u kompleks Gazimestana kosovska policija je građanima podelila i flajere na kojima je pisalo da “KP neće dozvoliti nošenje i isticanje raznih simbola, kao što su na odeći, razne zastave, transparenti itd., koji predstavljaju i podstiču međuetičku, versku, političku mržnju itd.”.

Među takve simbole je, izgleda, uračunata i srpska zastava, i državna i narodna, s obzirom da su odborniku SO Leposavić Vladimiru Radosavljeviću rekli da će, ukoliko pokuša da je unese biti odmah uhapšen.

Biševac: Ovim samo jačaju osećaj otpora i odlučnost da se Vidovdan proslavi u još većem broju

Komentarišući hapšenje, odbornik u Skupštini opštine Zubin Potok i predsednik Srpskog narodnog pokreta Milija Biševac za Danas kaže ono nije izolovan incident, već obrazac koji se ponavlja iz godine u godinu, posebno na Vidovdan, što, dodaje on, u srpskoj zajednici stvara opravdan osećaj da se sistematski ograničava njihovo prisustvo, identitet i pravo na javno okupljanje.

“Kao neko ko je bio na licu mesta, i gde su privedeni i moji prijatelji, mogu da kažem da apsolutno nije bilo nikakvih provokacija niti ponašanja koje bi moglo da opravda ovako masovna privođenja”, pojašnjava naš sagovornik.

Dodaje i da je njegov utisak da se radi o unapred definisanom pristupu koji ima za cilj da se po svaku cenu proizvede broj privedenih, bez realne individualne odgovornosti.

“Posebno zabrinjava način postupanja prema ljudima nakon privođenja, kao i informacije koje su se pojavile u javnosti o tretmanu u policijskim stanicama, što ozbiljno otvara pitanje poštovanja osnovnih prava”, navodi Biševac.

Govoreći o reakcijama, on naglašava da potpuni izostanak pravovremene i jasne reakcije međunarodne zajednice dodatno zabrinjava.

“Oni ovakve situacije redovno posmatraju bez konkretnih posledica, ali zabrinjava i izostanak jasnog i odlučnog stava Beograda, koji uprkos dijalogu i Briselskom procesu ostaje bez stvarnog uticaja na zaštitu svog naroda na terenu”, kaže sagovornik Danasa.

Biševac naglašava i da ovakvi potezi šalju vrlo opasnu političku poruku ne samo o trenutnom događaju, već o ukupnom položaju Srba na Kosovu i Metohiji.

“U srpskoj zajednici se to doživljava kao kontinuirani pritisak i pokušaj da se obeshrabri svako javno okupljanje i izražavanje identiteta”, ističe on.

Naš sagovornik dodaje da je, uprkos svemu, jasno da ovakve mere neće postići efekat koji se želi.

“Naprotiv, kod ljudi samo jačaju osećaj otpora i odlučnost da i ubuduće, u još većem broju, obeležavaju Vidovdan i čuvaju svoje prisustvo i identitet”, zaključuje Biševac.

Inače, kosovskim Ustavom je definisano “da pripadnici zajednica imaju pravo, pojedinačno ili u okviru zajednice da koriste i ističu simbole zajednice, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima”, ali pravni okvir po ovom pitanju nije u potpunosti zaokružen jer još nisu usvojeni podzakonski akti.

Podsetimo, Osnovni sud u Prištini je prošle godine poništio odluku opštine Gračanica, u kojoj živi većinsko srpsko stanovništvo, o dozvoli za isticanje srpske zastave povodom Vidovdana uz obrazloženje da je prekoračila ovlašćenja i postupila suprotno zakonima Kosova, budući da Vidovdan nije zvanični praznik.

Šljuka: Propisi postoje, problem je proizvoljna primena

Aleksandar Šljuka iz NVO Nova društvena inicijativa za Danas navodi da postoje propisi koji regulišu pitanja manjinskih zajednica i isticanja njihovih simbola.

“Kosovo kroz svoj ustavni i pravni okvir, uključujući međunarodne instrumente koje prihvata, garantuje zaštitu ljudskih i manjinskih prava, slobodu izražavanja i slobodu okupljanja, ali istovremeno predviđa mogućnost njihovog ograničavanja u slučajevima podsticanja mržnje, nasilja ili ugrožavanja javnog reda i mira. Dakle, u određenim okolnostima hapšenja i privođenja mogu biti pravno opravdana”, pojašnjava on.

Ipak, naglašava da problem u ovom slučaju nije nužno postojanje pravnog osnova kao takvog, već način njegove primene.

Sve ovo dolazi nepune dve nedelje nakon što su mediji izvestili o pismu, koje su potpisali vršilac dužnosti šefa Kancelarije Evropske unije na Kosovu Eva Palatova, ambasadori Francuske, Nemačke, Italije i Velike Britanije, otpravnica poslova Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i šef Misije Euleksa, a u kojem se navodi da ustavni i pravni okvir štiti pravo svih zajednica da čuvaju, izražavaju i razvijaju svoj identitet i kroz upotrebu i isticanje simbola i zastava.

EU, Euleks i zemlje Kvinte su u tom pismu naveli da je upotreba simbola, uključujući nacionalne zastave i zastave zajednica, zaštićeno pravo i da vlasti u Prištini imaju obavezu ne samo da se uzdrže od neopravdanog mešanja, već i da obezbede uslove za njegovo ravnopravno ostvarivanje, te ukazali da pravni okvir nije u potpunosti zaokružen jer još nisu usvojeni podzakonski akti.

“Ovde imamo ozbiljna pitanja u vezi sa proizvoljnom primenom propisa, nejasnim procedurama i utiskom disproporcionalnog targetiranja pripadnika srpske zajednice za ovakve vrste dela”, kaže naš sagovornik.

Kao dodatan problem, Šljuka ističe činjenicu da javnosti i dalje nisu predstavljeni jasni i konkretni dokazi za svakog pojedinačno privedenog, zbog čega je teško donositi konačne sudove o osnovanosti ovih mera.

“Pored toga, zabrinjavaju navodi o zadržavanju i privođenju maloletnika, kao i roditelja sa decom, ali i tvrdnje o mogućem maltretiranju pojedinih privedenih lica”, napominje on.

Sagovornik Danasa navodi i da u sličnim slučajevima često izostanu detaljna obrazloženja i puna transparentnost postupanja institucija.

“Upravo to dodatno narušava poverenje građana, posebno srpske zajednice, u institucije i produbljuje percepciju selektivne i proizvoljne primene zakona. U društvu koje je već opterećeno dubokim međuetničkim nepoverenjem, ovakav pristup može imati dugoročne negativne posledice po odnose između zajednica i po legitimitet samih institucija”, zaključuje Šljuka.

Dok je Srpska lista hapšenje okarakterisala kao pokušaj zastrašivanja i dokaz represije režima u Prištini, te obavestila međunarodne predstavnike, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je upitao “gospodu iz Brisela, međunarodnih misija i Kvinte” šta još treba da se dogodi da bi reagovali na “brutalno nasilje Kurtija nad Srbima”.

Do objavljivanja ovog teksta na pitanja Danasa odgovorili su iz EULEX-a i američke ambasade u Prištini. Dok su iz EULEXA saopštili da prate aktivnosti vlasti te da će obavestiti nadležne institucije ukoliko uoče propuste, iz ambasade SAD su kratko rekli da “podržavaju poštovanje zakona i Ustava Kosova i pozivaju da ih se pridržavaju kako građani, tako i institucije Kosova“.