Mišonjin veliki skup

Najavljeno je da će trajati tri dana, pa je tu došlo do malog nesporazuma. Reč je naime o mišijim danima, što kad se prevede na ljudski, daje oko dva sata.

Bila su ta dva ljudska sata, odnosno tri mišija dana, dovoljna da skup ostane barem četrdeset osam (ljudskih) sati upamćen kao veličanstven. Uf što je bilo puno autobusa. Miš je svakom fanu obezbedio vožnju autobusom na miting. Stotinama autobusa, od kojih su mnogi nosili kosovske tablice, bio je ukrašen Bulevar kralja Aleksandra, sve do Cvetkove pijace. Bilo ih je i u drugim krajevima grada, ali jedino se u Bulevaru mogla od njih napraviti lepa beogradska razglednica.

Miting se zvao „Srbija jedna porodica“, a miš nam je ostavio da odaberemo da li je reč o porodici Korleone, Đenoveze ili Vučić. Već na samom početku skupa, MUP je izneo konzervativnu procenu da je na njemu prisutno preko tri miliona ljudi, a ta cifra se duplirala na svakih petnaest minuta. MUP Srbije je još jednom potvrdio da je pouzdan ne samo kad treba dojučerašnjeg saradnika zaliti u beton, već i kad je reč o uspešnom rešavanju zadataka iz matematike.

Iako je miš naredio da se svi ljudi obuku u belo (miš beli sreću deli), jedan kutak ovog skupa bio je crn. Reč je o mišolovci u kojoj su se vrteli zastrašujući horor filmovi na kojima blokaderi-teroristi viču „Mišu pederu!“. Kuku, ala je bilo strašno, ali ne može tolika belina da bude bez jedne tamne mrlje, pogledajte samo jin i jang.

Kao što je i najavljeno, predgrupa našem mišiću bili su roboti, specijalno obučeni da lociraju i eliminišu svaku mačku koja popreko pogleda neustrašivog mišonju. Bila je tu i velika srpska zastava, teška tonu i dugačka pola kilometra, ali bezvezni ljudi nisu uspeli normalno da je razvuku, pa se najpre sva sfuljala, a kad je počela da se vucara po Kneza Miloša, mišić je naredio da je sklone.

Ponovo se pojavila, doduše smanjena, na Karleušinoj slici zalaska sunca u reku, koja se pojavila kod Liona. Zli jezici vele da je toliko posetilaca zapišalo Beograd, da su napravili reku. Mišić je izveo svoj prepoznatljivi ples u kome brzo radi šapicama koje je stisnuo u pesnice, takozvani „dupli ručni rad“. Rekao je kako će mu se zvati lista za izbore, ali smo to zaboravili jer smo bili previše ushićeni.

Na kraju, ostalo je više đubreta nego što je bilo posetilaca. Dugo je đubre plesalo po vrelom asfaltu, nežno podsećajući Beograđane kako je to kad vam mišić od grada napravi svoj brlog. Neki zameraju mišu što nije skupio hrabrost da podnese ostavku na licu mesta, ali šta ste vi očekivali do jednog malog mišića.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.