„Kneževa večera“

Dovesti 30 i kusur hiljada po onoj vrelini u Beograd nikako nije bio pametan potez, ali čovek željan ljubavi morao je da napravi taj iskorak i da potera svoje stado na ispašu. Imajući u vidu i njegovo mentalno stanje, sve je došlo na svoje mesto.

Kada smo već kod mentalnog stanja, samo neko ko je lud i nenormalan može od budućnosti sopstvene zemlje da pravi neprijatelje. Da li je toga svestan, to je drugo pitanje, ali da ima iole zdravih ćelija u mozgu, znao bi da od te rabote nema posla, pa čak i da ih je bilo 207.000 sa sve obalom Save kod Pravnog fakulteta.

Predsednik Srbije je toliko uništio naše društvo da na ulici više ne važe ni zakoni poštene robne razmene. Gospođa sa 17 kesa punih smokija nije htela jednu od tih kesa da zameni za čitav paket hladnog čaja. Za razliku od gospodina koji je bio spreman i na potpunu nefer razmenu, gospođa je svesna veličine lika i dela predsednika Srbije i ni za živu glavu nije htela da popusti i da se odrekne jednog smokija koji joj je omogućio i obezbedio predsednik.

Oni vispreniji, a ima ih i među naprednjacima, opremljeni besplatnim obrocima i paketima, čim su se dohvatili plena, uputili su se nazad ka svojim autobusima. Šta koga briga šta ima da kaže predsednik Srbije. Nije, doduše, ništa novo rekao.

Na sopstvenoj „kneževoj večeri“ uoči Vidovdana, potpuno nedostojnoj svojih predaka iz Austrougarske carevine, predsednik se gotovo i nije dotakao Kosova i Metohije. Zato je ponovo kukao nad svojom sudbinom u srceparajućem vapaju za opstankom na vlasti.

Ono što celu priču čini smešnijom jeste činjenica da predsednik Srbije nikada nije rekao zašto podnosi ostavku na svoju funkciju, i to u predvečerje isteka svog mandata. Jasno je da ga je sramota da kaže: „Podnosim ostavku na mesto predsednika Srbije da bih postao premijer“, i to bez izbora. Čak se u jednom trenutku i Čale zaletela da kaže nešto na tu temu, pa je zanemela.

Deo okupljenih samo što harakiri nije izvršio na pomen te ostavke, ali su se u poslednjem trenutku predomislili, jer pred sobom imaju još nekoliko nedelja do tog čina – mislim na ostavku. On je tu ostavku najavio otprilike isto onoliko puta koliko je rekao da neće sa premijerske funkcije da ode na predsedničku. Sada je obrnut slučaj i red je da barem posluša vapaj Čaleta i da pokuša da njenoj partnerki, ili ekspartnerki, omogući još četiri godine uživancije u „Jovankinoj vili“.

Predsednik Srbije od toliko najavljenih bajki nijednu nije ispričao na svojoj „kneževoj večeri“. Jedino novo što je rekao jeste budući naziv liste. Naprednjaci će u novi kosovski boj pod sloganom – Ujedinjena Srbija. Ne dao Bog i presveta Bogorodica, čiji pojas celivaše srpski narod nedavno, ujedinjenje pod njim. Uzeo je petnaestu godinu vlasti. Srbija nema dobrosusedski odnos ni sa jednim od mnogobrojnih komšija, ako izuzmemo Rumune. Tramp nas ne ferma ni dva odsto, Rusi nastavljaju da nas ucenjuju, Kinezi trljaju ruke i ne veruju sopstvenim očima koliko para mogu da izvuku iz tako male evropske zemlje. Jedino za koga predsednik Srbije može da se uhvati je, potpuno neshvatljivo, Evropska unija. Dok Evropski parlament vodi jednu priču, komesari i Komisija EU imaju drugu. Marta Kos je nedavno pohvalila Srbiju, i to zato što je promenila set pravosudnih zakona. Taj korak nije bio za pohvalu, već za prezir, jer dokazuje da predsedniku Srbije EU služi samo za izvlačenje para.

I onda ne treba nikoga da čudi „kneževa večera“ uoči Vidovdana. Količina đubreta koju su naprednjaci sa sve Ivicom Dačićem ostavili u centru Beograda ekvivalentna je učinku politike predsednika Srbije. Đubretom se lako upravlja, a još lakše se uklanja. Namerno je ostavljeno da prenoći kao osveta za sve Slavije, železničke stanice, nalepnice i skandiranja. Smrad ostaje, a mi nikako da ga se rešimo, još od početka devedesetih.

#UcutatiNecemo

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.