Photo: T.K./ATAImagesBilo da je reč o državnim institucijama, Crkvi ili medijima – autoritarni predsednik Srbije Aleksandar Vučić poznat je po tome što želi da ima uticaj na sva područja društva. A sada ostavka? Šta se krije iza toga?
Desetine hiljada njegovih pristalica su – neki dobrovoljno, neki pod pritiskom – u subotu iz cele Srbije stigli u Beograd, kao i obično organizovanim autobusima. Tada je njihov idol stao za mikrofon na pozornici ispred parlamenta kako bi najavio svoj prevremeni odlazak sa najviše državne funkcije, piše Dojče vele.
„Predsednik ću biti još samo nekoliko nedelja, a zatim podnosim ostavku“, rekao je srpski predsednik Aleksandar Vučić na velikom skupu u centru Beograda.
Dodao je da je rukovodstvu vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) ponudio pomoć na sledećim izborima. Njegova izborna lista trebalo bi da nosi naziv „Ujedinjena Srbija“, što podseća na naziv „Jedinstvena Rusija“, stranke ruskog predsednika Vladimira Putina. Vučić je poznat po tome što čas traži bliskost s Rusijom, a čas s Evropskom unijom.
Prelazak na premijersku funkciju?
„To nikako ne znači kraj Vučićeve političke karijere“, rekao je analitičar Radivoje Grujić za novinsku agenciju Reuters. Prema njegovim rečima, Vučić već ima plan koji nikako ne podrazumeva političku penziju.
Vučićev drugi predsednički mandat redovno se završava krajem maja sledeće godine. Treći put više ne može da se kandiduje. Mandat sadašnjeg parlamenta traje do februara 2028. godine. Očekuje se da će Vučić raspisati prevremene parlamentarne izbore i kao nosilac liste SNS-a pokušati da osvoji mesto predsednika Vlade u slučaju izborne pobede.
I sam je u nekoliko navrata nagovestio da bi prevremeni parlamentarni izbori mogli da se održe još ove godine, ali konkretan datum još nije objavio.
Kao predsednik Republike Vučić formalno ima uglavnom protokolarna ovlašćenja. Međutim, u praksi od 2012. godine samostalno odlučuje o svim važnim pitanjima u Srbiji, nezavisno od funkcije koju obavlja. Predsednik Vlade već je bio od 2014. do 2017. godine.
Protestni pokret pojačava pritisak na Vučića
Od urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine, Vučić i srpska vlada nalaze se pod snažnim pritiskom masovnog protestnog pokreta. U toj nesreći poginulo je 16 osoba nakon što su ih usmrtili delovi krova koji su, po svemu sudeći, bili nepravilno postavljeni.
Protestanti, opozicija i organizacije za ljudska prava smatraju da su uzrok tragedije loše upravljanje državnim građevinskim projektima i nesposobnost nadležnih institucija. Pravosuđe, koje je pod Vučićevim uticajem, do sada je sprečilo krivično gonjenje odgovornih osoba.
Protestni pokret već oko godinu dana zahteva raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora.
Savo Manojlović, jedan od studentskih lidera, izjavio je da Vučić raspisivanjem prevremenih izbora pokušava da preduhitri svoj neizbežni politički pad izazvan protestima.
Vučić je, međutim, na subotnjem skupu optužio protestante da žele da unište Srbiju, kao i za saradnju s neimenovanim stranim silama. U slučaju izborne pobede SNS-a obećao je kraj korupcije, veće penzije i poboljšanja u državnom zdravstvenom sistemu.
S druge strane, opozicija optužuje Vučića i njegove saveznike za nasilje nad političkim protivnicima, rasprostranjenu korupciju, povezanost s organizovanim kriminalom i gušenje medijskih sloboda.
Pobeda vladajuće stranke nije sigurna
Prema anketama javnog mnjenja, lista koju bi sastavili ili podržali studenti mogla bi da pobedi na sledećim parlamentarnim izborima. Takva jedinstvena lista na nacionalnom nivou zasad još ne postoji. Međutim, studenti su već ostvarili prve zapažene rezultate na lokalnim izborima.
Protestni pokret redovno okuplja veliki broj građana na ulicama. Prošlog meseca u centru Beograda protiv vlade protestovalo je oko 180.000 ljudi, prema proceni Arhiva javnih okupljanja, nezavisne stručne organizacije.
Balansiranje između Evropske unije, Rusije i Kine
Unutrašnjopolitičke tenzije dešavaju se u trenutku kada Srbija na spoljnopolitičkom planu vodi osetljivu politiku balansiranja. Zemlja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali istovremeno održava bliske odnose s Rusijom i Kinom.
Pre ulaska u EU Srbija mora da unapredi vladavinu prava, što uključuje obezbeđivanje uslova za slobodne i poštene izbore, kao i efikasniju borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Osim toga, Evropska unija od vlasti u Beogradu zahteva usklađivanje spoljne politike Srbije sa zajedničkom spoljnom politikom Unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
