Šta zakon kaže o ostavci predsednika Srbije i ko ga zamenjuje?

„Mandat predsednika Republike prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupštinu. Predsednik Republike dužan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da je obrazloži“, navodi se u članu 14 zakona.

Ako predsednik podnese ostavku, zamenjuje ga predsednik Skupštine Srbije, najduže tri meseca.

Kako kaže zakon, dok predsednik Skupštine zamenjuje predsednika Republike, ovlašćen je da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspiše izbore za Skupštinu, da predlaže Skupštini kandidata za predsednika Vlade, da vrši nadležnosti u oblasti odbrane i da komanduje Vojskom Srbije.

Predsednik Skupštine koji zamenjuje predsednika Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.

Redovni izbori za predsednika Republike održavaju se svakih pet godina, koliko traje mandat predsednika, osim u slučaju vanrednih predsedničkih izbora, koji se sprovode kada je predsednik sprečen da obavlja tu dužnost ili mu prestane mandat pre isteka vremena.

Mandat mu prestaje pre roka u slučaju podnošenja ostavke ili donošenja odluke o njegovom razrešnju.

Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine.

Redovne predsedničke izbore predsednik Skupštine raspisuje 90 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika Republike, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.

Vanredne predsedničke izbore predsednik Skupštine raspisuje tako da se održe najkasnije tri meseca od nastanka sprečenosti predsednika države da obavlja dužnost, odnosno prestanka mandata pre isteka vremena na koje je izabran.

Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30, ni više od 60 dana.

Programski direktor organizacije Crta Raša Nedeljkov izjavio je večeras FoNetu da nakon podnošenja ostavke predsednika Republike nije potrebno njeno usvajanje, već mandat prestaje samim činom podnošenja ostavke.

„Od tog trenutka, tog istog dana mogu da se raspišu izbori“, rekao je Nedeljkov.

Podsetio je i da kada predsednik Republike podnese ostavku dužnost preuzima predsednik Narodne skupštine.

„Tada je predsednik Narodne skupštine obavezan da raspiše izbore tako da se izbori održe najkasnije tri meseca od prestanka mandata. Kampanja može da bude najkraće 30 dana, a najduže 60 dana od dana raspisivanja izbora“, naveo je Nedeljkov.

Nedeljkov je ocenio da neizvesnost oko održavanja narednih izbora predstavlja pokazatelj demokratske i institucionalne krize u Srbiji, navodeći da izborni kalendar, prema njegovim rečima, zavisi od političkih odluka, umesto od unapred poznatih procedura.

Govoreći o mogućim izbornim scenarijima, Nedeljkov je podsetio da su i prethodni redovni izbori održavani u atmosferi vanrednosti i neizvesnosti, navodeći kao primer izbore 2023. godine, kada sve do raspisivanja nije bilo jasno koji će izborni nivoi biti obuhvaćeni.

Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do vanrednih predsedničkih izbora, moguće je da oni budu održani istovremeno sa vanrednim parlamentarnim i pojedinim lokalnim izborima.

„Okolnost da kao društvo ne znamo kada ćemo koje izbore imati i da izborni kalendar zavisi od jednog čoveka, jedan je od najboljih pokazatelja krize demokratije i institucionalne krize u Srbiji“, rekao je Nedeljkov.

On je dodao da se u razvijenim i stabilnim demokratijama unapred zna termin održavanja izbora i da su te informacije dostupne vlasti, opoziciji, građanima, medijima i posmatračima.

Nedeljkov je ocenio i da raspisivanje izbora u kratkom roku ne bi ostavilo prostor za unapređenje izbornih uslova, uključujući dubinsku proveru biračkog spiska i poboljšanje medijskog okruženja.

Ukazao je, takođe, i na izostanak sudskih epiloga za nepravilnosti u vezi sa izbornim procesom, uključujući navode o kupovini glasova, pritiscima i napadima na novinare i aktiviste.

Zaključio je da bi takav razvoj događaja mogao da doprinese produbljivanju institucionalnih tenzija i dodatno oslabi poverenje u jednak tretman svih učesnika političkog procesa.