Kako Pentagonov projekat krvi u prahu menja medicinu na bojnom polju

Zvaničnici trenutno ubrzano traže strateške partnere kako bi tehnologiju izveli iz laboratorije na prvu liniju fronta. Cilj je jasan – savladati regulatorne i proizvodne prepreke kako bi ovaj proizvod postao ključni alat na bojnom polju do 2029. godine, piše Forbes BiH.

Pitanje logistike i zaliha krvi postaje kritična tačka u trenucima kada Pentagon radikalno menja strategiju za buduće sukobe globalnih razmera. Tokom protekle dve decenije i rata protiv terorizma, američke trupe su se oslanjale na apsolutnu nadmoć u vazduhu. Ranjeni vojnici evakuisani su brzo, unutar takozvanog “zlatnog sata”, do opremljenih hirurških centara.

Savremeni sukobi, poput dugotrajnog rata iscrpljivanja u Ukrajini, pokazuju potpuno drugačiju stvarnost. Helikopteri su pod stalnom pretnjom, a jurišni dronovi onemogućavaju rad spasiocima. Potencijalni sukob na udaljenim pacifičkim ostrvima, bez ikakve postojeće medicinske infrastrukture, primorao je vojne lidere da pristup svežoj krvi postave kao hitan prioritet.

Tehnologija koja eliminiše logističke zastoje

Rešenje za ove ekstremne uslove moglo bi ležati upravo u suvoj kompresiji. Projekat agencije DARPA, vođen pod akronimom FSHARP, ima za cilj da vojnicima obezbedi stabilnu zamenu za krv koja se može transportovati bez frižidera i brzo pripremiti u zoni sukoba.

“Imali smo uspeha u petrijevim posudama. Sada smo postigli uspeh i na životinjama”, izjavio je poručnik komandor Robert Mari, lekar Ratne mornarice koji vodi program za DARPA-u, opisujući rad kao “zaista revolucionarnu tehnologiju”.

Brzina reakcije je ključna za preživljavanje teških trauma. Na terenu, gde klasične zalihe nisu dostupne, ova inovacija menja pravila igre.

Prah se skladišti u izdržljivim, dvokomornim kesama koje odvajaju suvu materiju od sterilne vode sve do trenutka primene.

“Pacijentima koji krvare potrebne su velike količine krvi u roku od nekoliko minuta od ranjavanja”, objašnjava Mari.

Vojnici ove kese mogu jednostavno ubaciti u borbene rančeve bez straha od oštećenja. Kada je potrebno, jačim pritiskom se probija unutrašnja pregrada, prah i voda se pomešaju i rastvor je spreman za pacijenta. DARPA naglašava da je ovakva puna krv daleko efikasnija od naknadnog kombinovanja plazme, crvenih i belih krvnih zrnaca, što je proces koji oduzima previše dragocenog vremena na terenu.

Izbegavanje komercijalnih zamki i ekonomski izazovi

Hitnost projekta opravdavaju i crne statističke procene. U slučaju sukoba visokog intenziteta na Pacifiku, procenjuje se da bi broj poginulih i ranjenih vojnika mogao dostići hiljadu dnevno. Mnogi bi zadobili povrede koje je moguće sanirati, ali bi četvrtina njih mogla izgubiti život zbog nepripremljenog zdravstvenog sistema.

Zbog toga je naredni korak za DARPA-u ubrzano predstavljanje ove tehnologije pred Upravom za hranu i lekove (FDA). Ipak, pre masovnih testiranja na ljudima, agencija mora rešiti kompleksnu ekonomsku jednačinu kako projekat ne bi propao na tržištu.

“Pokrećemo ovaj voz i teramo ga do pune brzine. Trenutno smo u procesu osiguravanja da možemo ubrzati taj voz i da se ništa loše ne dogodi na samom kraju”, slikovito opisuje Mari, upoređujući situaciju s razvojem “stelt” aviona za koje država na kraju nema novca da ih izgradi.

Trenutno na sintetičkoj krvi nema velike zarade. Bolnice se globalno bore s finansijskom održivošću zaliha krvi jer se ti troškovi refundiraju po izuzetno niskim stopama, što celi proces čini neprofitabilnim.

“Moramo se pobrinuti da su prave naučne investicije tu, kako bi neophodni komercijalni akteri mogli uložiti svoj novac”, naglašava Mari. “Nalazimo se na svojevrsnom vrhuncu gde se pitamo ‘šta ćemo uraditi sa ovom tehnologijom i šta je potrebno da je prevedemo preko ciljne linije’”, kazao je za Biznis insajder.

Dok se čeka komercijalizacija, vojne jedinice se oslanjaju na hitne transfuzije “s čoveka na čoveka” na samom terenu. Iako korisna, ova metoda je samo privremeno rešenje za koje Mari zaključuje: “Nadajmo se da u tom trenutku nećete imati više od jedne žrtve”.