„Tramp ponovo uči na teži način“: Politiko analizira „ogroman poraz“ predsednika SAD pred Vrhovnim sudom

Vrhovni sud je juče naneo oštar poraz u njegovoj višegodišnjoj borbi, odlučivši da savezne države mogu prihvatiti glasačke listiće poslate poštom koji stignu nakon izbornog dana sve dok su poslati (pečatirani) tog dana.

Konačan udarac, koji je iznela sudija Ejmi Koni Baret — jedna od Trampovih sopstvenih imenovanih sudija — bio je jednostavan: „Izbor birača je napravljen kada je glasanje završeno, a ne kada su listići primljeni.“

Trampov neuspeli pokušaj pred Vrhovnim sudom završava godinu u kojoj je predsednik pokušavao da nametne svoju verziju američkih izbora – tražio je stroge zakone o identifikaciji birača, koje protivnici smatraju načinom za uskraćivanje prava glasa hiljadama ljudi, pokušao je da ograniči glasanje putem pošte, koje je u nekim državama postalo preferirani način glasanja, i da kazni države koje odbijaju da se prilagode njegovim zahtevima.

Na svakom koraku, sudovi — a na kraju i Vrhovni sud — zaustavljali su njegovu viziju. Tramp je na mreži Truth Social juče priznao „ogroman poraz“ pred najvišim sudom, očigledno u pokušaju da ponovo pokrene svoj oslabljeni napor da ubedi Kongres da promeni izborni zakon u njegovu korist, piše Politiko.

Ova odluka sudija je još jedan znak da konzervativni sud — iako češće podržava stavove Trampove administracije u brojnim pitanjima — nije duboko posvećen Trampovom projektu preoblikovanja načina na koji Amerikanci glasaju.

Za Trampa, ovo pitanje je lično. On godinama promoviše lažne tvrdnje o izbornoj prevari kako bi objasnio poraz od Džoa Bajdena na izborima 2020. godine, na kojima je zabeležen znatno veći broj glasanja poštom zbog pandemije. Takođe je više puta izražavao ogorčenost što je Vrhovni sud, uključujući i troje sudija koje je sam imenovao, odbacio tužbe koje su osporavale Bajdenovu pobedu.

Tramp je više puta opisivao sporo prebrojavanje glasova u nekim državama — koje ponekad traje danima nakon izbornog dana — kao dokaz da se rezultatima manipuliše uprkos tome što su pravila brojanja bila unapred poznata i što su izborni zvaničnici, uključujući i neke njegove republikanske saveznike, više puta potvrdili da nema nepravilnosti.

Tramp je godinama nakon poraza 2020. radio na tome da među svojim saveznicima izgradi podršku za temeljnu reformu izbora. Tu inicijativu je brzo pokrenuo i kada se prošle godine vratio na vlast, opisujući je kao jedan od svojih najvažnijih prioriteta.

Međutim, mnoge njegove izvršne uredbe u vezi sa izborima sudovi su iznova blokirali. Federalne sudije, uključujući i neke koje je on sam imenovao, sprečili su njegovo Ministarstvo pravde da primora savezne države da predaju svoje biračke spiskove — što kritičari vide kao nagoveštaj pokušaja da se uklone legitimni birači iz biračkog registra.

Niži sudovi su takođe blokirali pokušaj da se Poštanska služba primora da odbija dostavu glasačkih listića u državama koje ne dostave svoje biračke spiskove Ministarstvu pravde; blokirani su i pokušaji da se nateraju države da menjaju pravila registracije birača, kao i planovi da se uskrati izborno finansiranje državama koje ne prihvate zahteve predsednika.

Sa svakim novim porazom, Trampova retorika postajala je sve dramatičnija. Juče je rekao da su promene u izbornim pravilima neophodne da bi se suprotstavilo „moćnom komunističkom pokretu“ u zemlji koji je „opasniji od Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, Perl Harbora ili 11. septembra“. Takođe je prozvao pet republikanskih senatora po imenu, tvrdeći da se protive njegovim politikama.

Odluka Vrhovnog suda 5–4 bavila se juče Trampovim tvrdnjama da glasovi koji stižu nakon izbornog dana mogu podstaći percepciju izborne prevare, naročito ako kasno pristigli listići promene ishod u ključnoj državi ili trci.

Sudija Ejmi Koni Baret, kojoj se pridružilo troje liberalnih sudija i glavni sudija Džon Roberts, navela je da su izborna prevara i percepcija prevare „ozbiljni problemi“, ali da je njihovo rešavanje pitanje za Kongres.

„Kao i druga slična pitanja, i ona moraju biti rešena kroz demokratski proces“, napisala je Baret u većinskom mišljenju. „Ako različiti rokovi za prijem glasačkih listića zahtevaju nacionalno rešenje, američki narod mora da ga izabere preko svojih izabranih predstavnika.“

Sudija Semjuel Alito u izdvojenom neslaganju odgovorio je da sporo brojanje glasova nakon izbornog dana — koje može uključivati i listiće koji stignu na ili pre izbornog dana — doprinosi padu poverenja u izborne rezultate.

Alito je kao dokaz naveo studiju koja je imala i drugi nalaz – da izborni zvaničnici mogu ublažiti to nepoverenje ako unapred objasne biračima zašto dolazi do kašnjenja u prebrojavanju glasova. Ista studija je takođe navela da je jaz u poverenju pogoršan „dezinformacijama koje dolaze od elita“, poput višegodišnje retorike Donalda Trampa koja dovodi u pitanje validnost glasova prebrojanih nakon izbornog dana.

Ipak, Alito, kome su se pridružili sudije Klarens Tomas, Nil Gorsuč i Bret Kavanah, predvideo je da će odluka suda dodatno pogoršati postojeći skepticizam prema izbornom procesu.

„Dozvoljavanje državama da nastave da primaju nove glasačke listiće tokom ovako produženih procesa samo će dodatno povećati nepoverenje birača“, napisao je Alito.