Nova politika Nemačke: Dobrodošli talibani?

Pre nešto manje od godinu dana, Hamid Nangijalaj Kabiri našao se uhvaćen u mašineriju onoga što neki u Nemačkoj opisuju kao „realpolitiku“ – možda ne primernu, ali kako kažu, verovatno neophodnu. Taj čovek, koji je šest godina radio za avganistanski generalni konzulat u Bonu – na kraju i kao šef tog diplomatskog predstavništva – podneo je ostavku u septembru 2025, jer je odbio da sarađuje s predstavnicima talibana, kako je to od njega zahtevala nemačka vlada.

On za DW kaže: „Rekao sam im: ’Žao mi je, ne mogu to da uradim jer su oni teroristi. Neću to da uradim.’ Odrastao sam u vreme kad su oni vladali u Avganistanu. Mnogi moji drugovi iz razreda ubijeni su pred mojim očima. Ne prihvatam te ljude kao svoje kolege.“

Samo devet meseci kasnije, taj oblik „realpolitike“ postao je stvarnost: i generalni konzulat u Bonu i avganistansku ambasadu u Berlinu sada vode predstavnici talibana. Vlada u Berlinu potvrdila je da se očekuje dolazak još četiri diplomate u Nemačku. U međuvremenu Kabiri – koji je uporno odbijao da sarađuje s radikalnim islamistima – iz bezbednosnih razloga sada napušta svoj stan samo u pratnji prijatelja. A pored toga, on mora i da podnese zahtev za azil da bi ostao u Nemačkoj.

„Izgubio sam svoj prvi dom u Avganistanu, ne želim da izgubim svoj drugi dom u Nemačkoj, jer se ovde osećam veoma dobro. U prošlosti, kada ste podnosili zahtev za azil, bili ste temeljno provereni da bi nadležni bili sigurni da niste sarađivali s talibanima. A sada ću možda morati da napustim zemlju, jer sam odbio da sarađujem s njima. To su dvostruki standardi.“

Još deportacija u Avganistan – da li cilj opravdava sredstva?

Kad je reč o visokoj politici, onda kritičari u Nemačkoj – i opozicija i organizacije za ljudska prava – tvrde da se ti dvostruki standardi manifestuju tako što Nemačka ostaje odlučna da poveća broj deportacija u Avganistan. Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint (CSU) računa na tri čarter-leta mesečno – pored pojedinačnih deportacija redovnim avionskim linijama. U skladu s tim, savezna vlada traži razgovore sa režimom protiv kojeg se nemački Bundesver borio skoro dve decenije – i u tom periodu izgubi 59 vojnika.

U odgovoru na upit DW, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova navodi: „Prihvatanjem povratka iz Nemačke, avganistanska de fakto vlada ispunjava obavezu prema običajnom međunarodnom pravu da ponovo primi svoje državljane. Istovremeno, operativni kapacitet avganistanskih diplomatskih misija u Nemačkoj preduslov je za izdavanje zamenskih putnih dokumenata potrebnih za deportacije.“

„Ne pružamo ruku talibanskom režimu“, rekao je kancelar Fridrih Merc (CDU) u Bundestagu. Dodao je, međutim, da se traži saradnja na „neophodnom tehničkom nivou“, tamo gde to služi nemačkim interesima. Kao primer naveo je deportaciju onih koji su izvršili krivična dela. Merc je ujedno naglasio da savezni ministar unutrašnjih poslova Dobrint ima njegovu „punu i bezuslovnu podršku za ono što radi“.

Talibanski režim ozbiljno guši prava žena i devojčica

„Odluka da se prihvate predstavnici talibana u avganistanskim diplomatskim misijama u Nemačkoj označava značajnu promenu u odnosima između Berlina i talibana. Ona daje legitimitet nepravednom režimu koji krši osnovna ljudska prava, isključuje žene i devojčice iz obrazovanja, zapošljavanja i javnog života, i sistematski ih lišava prava“, kritikovala je Helen Rezene, direktorka organizacije „Pro Azil“, u intervjuu za DW.

Devojčicama je zabranjeno da pohađaju školu nakon dvanaeste godine, žene su isključene sa univerziteta, a one su uglavnom nestale sa tržišta rada i političke sfere. Ujedinjene nacije stoga klasifikuju životne uslove žena tamo kao jedan od najtežih primera nejednakosti u svetu. Istovremeno, ukazuje Rezene, petočlana delegacija talibana nedavno je razgovarala sa Evropskom komisijom i čak 15 zemalja članica.

„Moja prva pomisao je bila da je Nemačka bila ta koja je otvorila vrata za te razgovore“, kaže Rezene. „Debata tokom proteklih nekoliko meseci u vezi s normalizacijom talibana, rotacijom osoblja ambasada u Bonu i Berlinu i deportacijama u Avganistan za nas u jasni znaci da je Nemačka otvorila put za to. Činjenica da su stvari došle do tačke u kojoj se talibani pozivaju da učestvuju u dijalogu, znači da će ti kontakti verovatno postati ustaljena praksa.“

Talibani koriste deportacije kao polugu?

Izvršna direktorka organizacije „Pro Azil“ strahuje da će talibanski režim, ako mu se dâ mali prst, uzeti i celu ruku. I možda je u pravu: prema jednom istraživanju javnog servisa NDR, radikalni islamisti otkazali su jedan deportacioni let za Kabul, iako su pripadnici Savezne policije Nemačke koji su bili zaduženi za pratnju deportovanih, već dobili avganistanske vize. Objašnjenje avganistanskog ministarstva spoljnih poslova je glasilo: premalo je naših diplomata u Nemačkoj.

„Aleksandar Dobrint vodi izuzetno tvrdu politiku – a da bi to mogao, on sarađuje sa režimom koji krši osnovne standarde ljudskih prava, ali i strateški koristi svaku novu zavisnost. Pristup saveznog ministra unutrašnjih poslova je kratkovid: talibani se neće zadovoljiti manjim sporazumima o deportaciji – umesto toga, iskoristiće svaku zavisnost da bi iznudili dalje političke ustupke“, kaže Rezene.

Avganistanci primorani da se nose s istim ljudima od kojih su pobegli

Hamid Nangijalaj Kabiri takođe je uveren da će talibani iskoristiti svoju moć i nastaviti da i u budućnosti blokiraju deportacije, ako se neki njihovi zahtevi ne ispune. On ujedno naglašava da njegov glas sigurno neće biti ućutkan. Bivši avganistanski generalni konzul u Bonu upozorava:

„Lako je u Nemačkoj pronaći one ljudi koji su pobegli od talibana, a zatim su se našli pod pritiskom da im dostave svoja dokumenta. Štaviše, talibani mogu lako da pronađu i njihove porodice u Avganistanu. Da saznaju ko su im roditelji, u kojoj provinciji žive, u kom selu…“