Pitanja za kancelara u Bundestagu – neka su i neugodna

Čak i dan nakon što je vladina komisija predstavila dalekosežne predloge za penzione reforme u Nemačkoj, kancelar Fridrih Merc (CDU) ostao je vidljivo oduševljen rezultatima – dok je u rano popodne u sredu 24. juna, sa svog mesta u vladinoj klupi u Bundestagu odgovarao na pitanja poslanika.

Opširno je govorio o planu da se hronično nedovoljno finansirani penzijski sistem postavi na nove temelje: „Ovo je veliki korak – pod uslovom da se o tome dogovorimo ovde u Bundestagu do kraja godine. Veliki korak ka novom sistemu osiguranja za starost“, poručuje šef nemačke vlade poslanicima.

Novo – prinosi sa tržišta kapitala za osiguranje za starost

Penzijski stručnjaci predlažu, između ostalog, da se deo penzijskih doprinosa u budućnosti investira na tržište kapitala. Iako bi to bila novina za Nemačku, to je odavno standardna praksa u drugim zemljama, poput Švedske.

Merc je svestan da će biti velike debate o tom pitanju, možda pre svega nemačkom parlamentu, jer Bundestag mora da odobri predloge. U skladu s tim, on je tzv. „Vreme za postavljanje pitanja kancelaru“ u Bundestagu iskoristio da apeluje da se o idejama o reformama ne raspravlja doveka.

„Vreme za pitanja kancelaru“ postoji već devet godina

Mogućnost da se šefu vlade u parlamentu postavljaju pitanja postoji od 2017. godine. U to vreme, nemačke Socijaldemokrate (SPD) su bile oduševljene žestokim verbalnim sukobima koji se mogu videti u Donjem domu britanskog parlamenta, pa su pozvali tadašnju kancelarku Angelu Merkel (CDU) da omogući nešto slično i u Nemačkoj.

Merkel je u početku bila skeptična, izražavajući zabrinutost da bi takve sesije pitanja i odgovora mogle da se pretvore u običnu predstavu. Na kraju je nevoljno pristala na zahteve svojih koalicionih partnera iz SPD-a.

AfD koristi sesiju pitanja za kampanju

Zabrinutost Angele Merkel ne može se u potpunosti odbaciti ni danas: na primer, Lajf-Erik Holm – poslanik Alternative za Nemačku“ (AfD), stranke koja se delimično smatra desno ekstremističkom – nije u stvari ni imao pitanje za Merca.

Umesto toga, održao je nešto što je ličilo na predizborni govori – jer on je ne samo da je poslanik u saveznom parlamentu, već je i vodeći kandidat AfD-a za septembarske izbore u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija. Holm je, dakle, tvrdio da je Merc „obmanuo“ birače i da je vlada u stalnim unutrašnjim sukobima. Napomenuo je da je Merc nedavno čak vikao na ministra finansija i vicekancelara Larsa Klingbajla (SPD). Zar ne bi bilo bolje da podnese ostavku, poručio je.

„To zapravo i nije bilo pitanje“, odgovorio je Merc.

Merc traži dogovor o finansijskoj pomoći za studente

Ipak, ovakva sesija pitanja i odgovora povremeno nudi priliku da se reše neke sporne tačke unutar vlade. Socijaldemokrate su se, recimo, nedavno oštro sukobile s ministarkom za istraživanje Dorote Ber (CSU). Ona je objavila da ne veruje da je izvodljivo povećanje državne finansijske pomoći za studente, poznate kao BAföG. Kao razlog je navela nedostatak sredstava – ali je njen komentar da „nije ništa strašno ako studenti rade uz studiranje“ izazvao značajno negodovanje.

Tokom nedelje, kancelar Merc je naznačio da su se Ber i ministar finansija Klingbajl približili dogovoru: „Očekujem da ćemo u narednim danima pronaći rešenje kako bismo se pozabavili legitimnim zabrinutostima studenata u Nemačkoj.“ Kasnije je dodao još: „Želim da ovo rešimo zajedno, na način na koji su se Dorote Ber i Lars Klingbajl dogovorili.“

Merc naglašava: Ukrajina je odavno ponudila razgovore

Jedna od tema je bila i to da li Merc – kao i mnogi posmatrači – vidi da se Ukrajina konačno vraća u ofanzivu? Ili, drugačije rečeno – kako je to rekao poslanik CDU i njen stručnjak za spoljnu politiku Jirgen Hart – da li se otvara mogućnost za razgovore između ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ruskog vladara Vladimira Putina?

Ukrajina je dosledno signalizirala svoju spremnost da to učini, odgovorio je Merc dodajući da je Putin to uvek odbijao: „Postoji konkretna ponuda sa ukrajinske strane da se sastanemo i razgovaramo.“ Zelenski je, kako ne naglasio kancelar, Putinu početkom juna napisao i pismo, navodeći samo jedan uslov za sastanak: da se ne može održati u Moskvi. „I svako ko je u njegovom položaju to bi razumeo.“

Delikatni razgovori s avganistanskim islamistima

Pitanje opozicionih Zelenih pokazalo se za kancelara kao prilično delikatno. Glasilo je: Zar nije Merc – dok još nije bio kancelar – uvek glasao u parlamentu za misiju Bundesvera u Avganistanu? I zar to nije i zato da bi se sprečilo da islamistički talibani preuzmu vlast? Pa ipak, sada, kako je primetila poslanica Zelenih Sara Nani, nemačka vlada razgovara s talibanima.

Merc nije žurio sa odgovorom i rekao je da su takvi razgovori u interesu Nemačke: „Mi ne normalizujemo taj režim. Diplomatski odnosi postoje između država, a ne između vlada. I uvek su postojali diplomatski odnosi sa Avganistanom“, rekao je.

Vlada, dodao je, sada koristi te kanale da deportuje one muškarce državljane Avganistana koji su počinili zločine nazad u njihovu zemlju. Ipak, Merc je rekao i da je svestan da mnogi poslanici iz vladajućih stranaka kritički gledaju na takvu politiku.