„Neću da krijem, ovo je period povećanog rizika“: Putin priprema moguću „provokaciju” u baltičkim državama ili Poljskoj, tvrde dve članice NATO

Zapadni izvori takođe strahuju da bi se na horizontu mogla pojaviti nova opasnost jer je Kremlj pod sve većim pritiskom zbog ukrajinske kampanje dalekometnih napada na ciljeve u blizini Moskve i Sankt Peterburga.

„Primećujemo pokazatelje da Rusija priprema vojne provokacije protiv baltičkih država ili Poljske“, saopštila je u ponedeljak letonska obaveštajna služba.

Međutim, naglašeno je da bi to bilo daleko od otvorenog napada velikih razmera.

Visoki politički izvor iz druge članice NATO-a prošle sedmice izneo je sličnu tvrdnju. On je rekao da „pristižu obaveštajni podaci” prema kojima Vladimir Putin „planira nešto protiv baltičkih država”.

Prema tom izvoru, Putin bi mogao biti spreman da testira podršku Sjedinjenih Američkih Država nekim od najmanjih članica NATO-a – Estoniji, Letoniji i Litvaniji – u očajničkom pokušaju da „baci kocku” dok se Rusija suočava sa teškoćama u svojoj invaziji na Ukrajinu.

Letonska obaveštajna služba smatra da Rusija trenutno nije sposobna da otvori drugi front, ali da razmatra „hibridne napade, poput raketnih udara, napada dronovima ili drugih akcija osmišljenih da pošalju poruku: prestanite da podržavate Ukrajinu ili ćete se suočiti sa sopstvenim problemima”.

Iako upozorenja deluju međusobno povezana, objavljeno je vrlo malo dodatnih detalja koji bi ih potkrepili, za razliku od detaljnih upozorenja koje su CIA i MI6 objavili uoči ruske invazije punog obima na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Ova upozorenja dolaze u trenutku kada je rusko napredovanje u Ukrajini zaustavljeno, što otvara pitanje da li bi Kremlj mogao da pribegne alternativnim strategijama kako bi razbio zastoj ili promenio tok sukoba u svoju korist, piše Gardijan.

„Moskva će tražiti načine da poremeti sadašnji tok događaja, bilo horizontalnom eskalacijom (širenjem sukoba na druge zemlje) ili preduzimanjem akcija na nekom drugom mestu. Ne treba očekivati da će Rusija pasivno prihvatiti poraz“, rekao je Kir Džajls, stručnjak za Rusiju iz istraživačkog centra Čatam Haus.

Relativna slabost Rusije dodatno je došla do izražaja ove sedmice kada su stanice za prenos signala dronova u Belorusiji prestale da rade nakon što je Ukrajina zapretila da će ih napasti. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prošlog petka dao je Belorusiji rok od nedelju dana, navodeći da ta oprema omogućava Rusiji izvođenje napada na Ukrajinu.

Jedan Telegram kanal objavio je da su vlasti u beloruskim oblastima Brest i Gomelj naložile mobilnim operaterima da uklone repetitore, uz obrazloženje da ometaju područja u kojima se gnezdi tetreb.

NATO će ovog meseca održati svoj godišnji samit u Ankari, u Turskoj, u atmosferi neizvesnosti oko posvećenosti Sjedinjenih Američkih Država Alijansi. U sredu je Donald Tramp izjavio da se oseća „izneverenim” od strane evropskih saveznika koji nisu dozvolili američkom ratnom vazduhoplovstvu da bombarduje Iran iz vazduhoplovnih baza na njihovoj teritoriji.

Od početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu zabeleženo je nekoliko talasa ruskih sabotaža i provokativnih aktivnosti, uključujući postavljanje zapaljivih naprava u pakete kompanije DHL u Ujedinjenom Kraljevstvu, Poljskoj i Nemačkoj tokom leta 2024. godine.

Prošlog septembra 19 ruskih mamaca-dronova ušlo je u poljski vazdušni prostor, zbog čega je NATO podigao borbene avione u pokušaju da ih obori, dok je stanovnicima tri istočne pokrajine naloženo da ostanu u zatvorenim prostorijama.

Ukrajina je postepeno razvila sopstvene kapacitete za izvođenje dubokih udara, sposobne da pogode ciljeve i do 2.000 kilometara unutar teritorije Rusije. Prošle sedmice gotovo 200 dronova pogodilo je više lokacija u Moskvi, a nakon bombardovanja jedne rafinerije na delove ruske prestonice padala je crna nafta.

Jedan zapadni vojni izvor izjavio je da postoji zabrinutost da bi Rusija mogla burno da reaguje ukoliko Putin proceni da je pod velikim pritiskom dok se rat sve više približava Moskvi i Sankt Peterburgu.

„Neću da krijem, ovo je period povećanog rizika“, rekao je taj izvor.

Zabrinutost zbog moguće ruske eskalacije pojavila se i u jesen 2022. godine, kada je niz iznenadnih ruskih poraza u Harkovskoj oblasti izazvao strahovanja na Zapadu da bi Moskva čak mogla da posegne za nuklearnim oružjem kako bi zaštitila svoje interese. Međutim, nije bilo dokaza da su preduzeti konkretni koraci ka njegovoj upotrebi, a linija fronta se stabilizovala do kraja te godine.