Zašto je Zelenski dao ultimatum Lukašenku i hoće li Ukrajina napasti Belorusiju?

Reč je o ultimatumu koji je predsednik Ukrajine uputio beloruskom lideru Aleksandru Lukašenku. Volodimir Zelenski je zatražio da u roku od nedelju dana ukloni opremu raspoređenu u blizini ukrajinsko-beloruske granice, a koja pomaže Rusiji da prilagođava i usmerava napade dronovima na Ukrajinu.

U intervjuu za Al Arabija, objavljenom 15. juna, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko dao je neočekivanu izjavu, izvinivši se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.

„Možda nije trebalo to da kažem, s obzirom na to da je on u ratu. Možda nije trebalo tako oštro da govorim“, rekao je Lukašenko.

Do skoro nije birao reči kada je govorio o ukrajinskom predsedniku i redovno je predviđao neizbežnu rusku pobedu u ratu.

Poslednjih nedelja, Minsk je pokušao da ublaži retoriku prema Kijevu i čak je predložio sastanak Lukašenka i Zelenskog, uključujući i mogućnost da se on održi u Ukrajini. Ove znatno pomirljivije izjave usledile su kao odgovor na promenu ukrajinske politike prema Belorusiji.

Dok je do kraja prošle godine Kijev pokušavao da održava neformalne dogovore sa Belorusijom i da „ne spaljuje mostove“, sada je prešao na otvorene pretnje Lukašenku.

Ova promena politike poklopila se sa intenziviranjem ukrajinskih napada duboko na teritoriji Rusije. Promena ponašanja Lukašenka sugeriše da ponovo procenjuje sposobnost Rusije da ga zaštiti u slučaju direktnog sukoba sa Ukrajinom, piše Evropska pravda.

Zato je Volodimir Zelenski izdao ultimatum kojim zahteva da Belorusija demontira relejne stanice i postavio rok za njegovo ispunjenje.

„Mislim da bi nedelju dana bilo dovoljno da to uradi. A razlog zašto kažem nedelju dana je taj što svakog dana naši civili umiru, a deca bivaju ranjena zbog toga. Ako to ne uradi, mi ćemo“, upozorio je Zelenski.

U svom večernjem obraćanju sledećeg dana, on je dodatno pojasnio zahteve upućene beloruskim vlastima i uputio jasnu poruku: „Takođe znamo za svaku fabriku u Belorusiji koja radi za Rusiju i učestvuje u ovom ratu. Svako preduzeće koje isporučuje komponente za rusko naoružanje – za oklopna vozila, raketne sisteme – kao i svako postrojenje koje snabdeva Rusiju gorivom za ovaj rat, deo je uvlačenja Belorusije u rat.“

U suštini, ovo je predstavljalo proširenje ultimatuma iako u manje kategoričnoj formi.

Širi zahtev je da Lukašenko prekine svaku pomoć ruskoj vojsci.

Istovremeno, Vladimir Putin vrši pritisak u suprotnom pravcu, tražeći potpuno uključivanje Belorusije u rat. Zbog toga bi ispunjavanje ukrajinskog ultimatuma moglo izazvati izuzetno ozbiljan sukob između ruskog i beloruskog lidera.

Potez Lukašenka da se distancira od Rusije poslao bi snažan signal preostalim Putinovim saveznicima.

Kremlj će stoga učiniti sve da spreči takav scenario.

Međutim, ako Lukašenko ignoriše ultimatum koji je Zelenski javno ponovio tri puta, prostor za manevrisanje mogao bi nestati i za ukrajinskog predsednika. U tom slučaju, Ukrajina bi mogla biti primorana da ispuni pretnju i sama onesposobi beloruske relejne stanice.

Drugim rečima, moglo bi doći do primene „kinetičkih sankcija“.

To bi zauzvrat predstavljalo veliki izazov za Kijev, uključujući rizik od značajnog proširenja linije fronta.

Ipak, činjenica da je Volodimir Zelenski u poslednjih nekoliko dana ponovio ultimatum Lukašenku najmanje tri puta sugeriše da je Kijev uveren u svoje kapacitete i spreman da podigne uloge.