Da li su ukrajinski dronovi „probušili“ rusku odbranu?

Čini se da ukrajinski dronovi sve uspešnije zaobilaze rusku protivvazdušnu odbranu kako bi pogodili ključnu infrastrukturu.

Nakon što su ukrajinske bespilotne letelice 18. juna pogodile ciljeve širom Moskve – što je najveći napad od početka ruske invazije na Ukrajinu – pokrenuta je rasprava o kupolama i rupama u odbrambenoj mreži zemlje.

Nakon napada, zapalila se velika rafinerija nafte u Moskvi, koja pokriva 40 odsto potreba za gorivom u tom regionu, a proizvodnja je, kako se čini, bila obustavljena na nekoliko dana. Evakuacije su zabeležene i na najvećem ruskom aerodromu. Svedoci su preplavili društvene mreže snimcima onoga što je izgledalo kao neuspešno presretanje dronova od strane protivvazdušne odbrane.

„Takav utisak se stvara kod laika, koji vide kako raketa prolazi pored drona, a da ga ne pogodi“, kaže za DW Ruslan Levijev, ruski disident, vojni analitičar i osnivač istraživačke grupe Conflict Intelligence Team.

Pesimizam među proratnim blogerima

Ruski novinar u egzilu Ivan Filipov prati prokremljske blogere i primećuje njihovu sve veću zabrinutost zbog toga što je Ukrajina pronašla rupu u ruskoj odbrani.

„Oni ne žele da rat prestane — oni žele efikasniji rat“, rekao je Filipov za DW, misleći na radikalnu reformu Ministarstva odbrane i ruskog vojno-industrijskog kompleksa. „Ali mislim da oni savršeno razumeju da su te reforme nemoguće. Zato su ovi tekstovi uglavnom pesimistični.“

Anatolij Hrapčinski, ukrajinski vazduhoplovni ekspert i bivši oficir ratnog vazduhoplovstva, pripisuje probijanje moskovske protivvazdušne odbrane 18. juna kombinaciji dva faktora: sistemskoj degradaciji ruske odbrambene arhitekture i tehnološkoj evoluciji ukrajinskih napadačkih sposobnosti.

Levijev, sa druge strane, nije toliko siguran. Njegov tim nije zabeležio slabljenje ruske odbrane jer je ona zapravo oborila više od 90 odsto bespilotnih letelica iznad Moskve. Međutim, onih nekoliko koje su uspele da prođu kroz rusku PVO nanele su znatnu štetu.

Levijev smatra da je suština problema u kvantitetu. Kako razmere napada rastu, ovaj izazov je isti i za Rusiju i za Ukrajinu: masovni napadi dronovima zahtevaju više tehnike nego što bilo koja industrija može da proizvede.

Ruske slabosti

Ruski sistemi, uključujući Pancir-S1, dizajnirani su za suprotstavljanje klasičnim, velikim pretnjama poput krstarećih raketa, objašnjava Hrapčinski za DW. Oni su kalibrisani za mete koje snažno reflektuju radarske zrake i napravljene su od metala — dok su moderni dronovi često napravljeni od kompozitnih materijala poput plastike ili šperploče. To znači da su ti sistemi praktično „slepi“ za male bespilotne letelice.

Sama veličina ruske teritorije predstavlja izazov za sebe. Izgradnja neprekidnog „vazdušnog zida“ ili jedinstvene „kupole“ je nemoguća, ističe Levijev.

Osim toga, Moskva je još lakša meta za dronove zbog velike gustine naseljenosti. Što je gradnja gušća — naročito kada su u pitanju višespratnice — to je dronovima lakše da se iza zgrada sakriju od radara.

Ukrajina to koristi. Hrapčinski objašnjava da su kijevski dronovi dugog dometa značajno unapređeni u pogledu planiranja složenih ruta leta i izbegavanja potencijalnih zona presretanja.

Istovremeno, Rusija je prebacila deo svojih sistema protivvazdušne odbrane na okupirane delove Ukrajine.

Stručnjaci navode da su najbolji PVO sistemi višeslojni, sa različitim presretačima koji mogu da deluju na različitim visinama i ciljaju različite vrste pretnji koje se kreću različitim brzinama, uključujući rakete i dronove.

Rusko prekomandovanje snaga dovelo je do dezintegracije nekada višeslojnog sistema protivvazdušne odbrane, koji se sada pretvorio u sistem zakrpa, primećuje Hrapčinski.

Američki medij CBS takođe citira ukrajinske izvore koji tvrde da Rusiji ponestaje sistema S-300, serije dalekometnih sistema raketa zemlja-vazduh namenjenih borbi protiv vazdušnih napada. Smatra se da su sankcije Rusiji otežale nabavku zamenskih komponenti.

Hrapčinski povezuje ove nestašice sa tim što je Rusija prenamenila svoje sisteme S-300 za napade na ciljeve na zemlji u Ukrajini.

„Rusija je upala u zamku upravo one ‘matematike rata’ koju je nekada pokušala da nametne“, zaključuje Hrapčinski. Odnosno, pokušavajući da preoptereti ukrajinsku protivvazdušnu odbranu udarima S-300, Rusija je ispraznila sopstvene zalihe raketa-presretača.

Kremlj pokušava da ograniči štetu

Nakon napada na Moskvu 18. juna, ruski zvaničnici su delovali više uznemireni time koliko je napad bio dobro dokumentovan nego samim udarom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je ruska protivvazdušna odbrana postupila adekvatno i pozvao javnost da se fokusira na ruske udare u Ukrajini. „Snimci su impresivni — prikazuju rezultate udara naših oružanih snaga. Ovi udari će se nastaviti“, rekao je Peskov.

Pristup Kremlja je da umanji značaj napada. Kako kaže Levijev, u vojnom smislu udari dronova 18. juna malo toga su promenili. On smatra da takvi napadi više funkcionišu kao „politički udari“, odnosno način da se uznemiri javno mnjenje, posebno uoči izbora za Državnu dumu, donji dom ruskog parlamenta, ovog septembra.