Foto: EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKEDok je barža ukrajinskih dronova obrušila na Moskvu u ranim jutarnjim satima u četvrtak, ruski odgovor je više ličio na borbu, a manje na dobro isplaniranu stratešku odbranu. Video snimci sa ulica prestonice pokazali su nagoveštaje haosa koji je usledio.
Snimak koji je verifikovao CNN i analizirali stručnjaci prikazuje vojnike kako pucaju na prenosive, ramene sisteme protivvazdušne odbrane sa prometnog autoputa. Ljudi trče u potrazi za sigurnošću dok dron, verovatno oboren ruskom protivvazdušnom odbranom, pada na zgradu na prostranoj pijaci.
Na drugom snimku, ono što izgleda kao ruska odbrambena raketa verovatno promašuje metu i umesto toga pogađa rezervoar za skladištenje nafte na obodu Moskve. Stručnjak za oružje iz Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira rekao je za CNN da je to bio „ruski autogol“, koji se završio oblakom dima u obliku pečurke i ogromnim krovom rezervoara koji je eksplodirao u vazduh.
Taj napad na Moskvu – najveći od početka rata velikih razmera – bio je još jedan primer kako je ukrajinska strategija da preplavi rusku protivvazdušnu odbranu dronovima izgleda postigla uspeh.
„Rusija ima istoriju starih sistema koji nisu 100 odsto pouzdani“, rekao je Markus Šiler, viši istraživač u Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira, o neujednačenom odgovoru u Moskvi. Ukrajina, u međuvremenu, kontinuirano poboljšava svoje napadačke sposobnosti „godinama“.
Ukrajina pojačava napade dugog dometa na ruske rafinerije nafte i vojne lokacije od 2024. godine. Nedavno je probila rusku odbranu u Sankt Peterburgu i više puta je gađala Moskvu, donoseći rat kući u dva najveća ruska grada.
„Video koji prikazuje paljbu prenosnih sistema protivvazdušne odbrane (MANPAD) na prometnom autoputu ukazuje na ishitren, improvizovan i iskreno neprofesionalan odgovor na napad. Potpuni nedostatak kontrole saobraćaja i korišćenje vojne opreme neverovatno blizu civilnih vozila i pojedinaca pojačavaju ovu procenu“, rekao je Stu Rej, viši analitičar u obaveštajnim službama Mekenzi.
Ranije u sukobu, Rusija je koncentrisala svoje sisteme protivvazdušne odbrane na granici sa Ukrajinom i na prvoj liniji fronta, ranije su ukrajinski vojni izvori rekli za CNN. Ali strategija Kijeva je bila da cilja mnoge različite lokacije unutar okupiranih područja istočne Ukrajine i Rusije, primoravajući Rusiju da širi sisteme protivvazdušne odbrane u trošniju tapiseriju.
Kijev je godinama ciljao i same lansere protivvazdušne odbrane, kao i sisteme za detekciju radara, u nastojanju da umanji odbrambene sposobnosti Rusije. Ukrajinske oružane snage tvrde da su uništile 166 ruskih „protivvazdušnih elemenata“ od početka ove godine, a više od 1.432 od početka invazije velikih razmera 2022. godine.
Štaviše, ruski sistemi protivvazdušne odbrane nisu bili dizajnirani za borbu protiv napada dronova. Oni su bili dizajnirani da obaraju konvencionalne vojne avione, balističke rakete i krstareće rakete, prema rečima Tomasa Vitingtona, saradnika vojnih nauka u londonskom Kraljevskom institutu ujedinjenih službi.
„Ruska protivvazdušna odbrana jednostavno nije pogodna za svoju namenu, to je veoma jasno“, rekao je Vitington za CNN. „Oni nisu opremljeni da detektuju, prate i reaguju na ovu vrstu napada, i osim ako se ne desi neko masovno redizajniranje ruskog sistema protivvazdušne odbrane, to će ostati slučaj.“
Vitington je primetio da su međunarodne sankcije ometale sposobnost Moskve da pristupi tehnologiji potrebnoj za razvoj novih sistema sposobnih da se bave ovim ukrajinskim napadima. „Čak i ako biste mogli da povećate proizvodnju, samo biste povećali proizvodnju raketnih sistema koji čak ni ne obavljaju posao“, rekao je.
Rastuća pretnja dronova primorala je Kremlj da smanji obim parade povodom Dana pobede na Crvenom trgu u maju, bez izložene vojne opreme – za razliku od prethodnih događaja – zbog onoga što je rusko Ministarstvo odbrane nazvalo „trenutnom operativnom situacijom“. Moskva je takođe insistirala na privremenom prekidu vatre tokom svečanosti.
Ipak, stručnjaci kažu da ruska protivvazdušna odbrana verovatno obara veliki procenat ukrajinskih dronova. U petak ujutru, ruska vojska je tvrdila da je oborila 216 ukrajinskih dronova širom zemlje.
Komandant ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme, Robert Brovdi, rekao je u proceni protivvazdušne odbrane grada Moskve da ruska prestonica i dalje ima više od 100 lansera protivvazdušne odbrane i više od 50 mobilnih sistema protivvazdušne odbrane „Pancir“ od sredine maja.
Ali s obzirom na to da je Ukrajina lansirala više od 100 dronova u jednom napadu, barem neki od njih će verovatno proći pored odbrane, čak i ako su dobro opremljeni.
Moderni dronovi takođe mogu da probiju jer ih je teže pratiti nego veće rakete ili avione.
„Možda se pojave na radaru, ali postoji ogromna razlika između otkrivanja nečega na radaru i dobijanja onoga što nazivamo ‘kvalitetnim tragom’“, rekao je Vitington.
A stotine dronova koji dolaze iz više pravaca zahtevaju ogromnu koordinaciju ruskih integrisanih sistema protivvazdušne odbrane, što se „ne dešava kako treba“, rekao je on.
Ponovljeni, masovni napadi dugog dometa od strane Ukrajine doveli su do spekulacija da bi Rusiji takođe mogla ponestati odbrambene municije. Stručnjaci upozoravaju da je teško znati kako izgledaju zalihe odbrambenih raketa zemlje, jer se te informacije strogo čuvaju. Ali zalihe će se sigurno smanjiti ako ukrajinske salve ostanu velike i česte.
„Što se tiče učestalosti i ozbiljnosti napada Ukrajine na Rusiju, sve opcije za Rusiju su loše“, dodao je Vitington. „Mislim da je verovatno u pitanju vojno razmišljanje, koja je najmanje loša opcija u pokušaju da se suprotstavimo onome sa čime se suočavamo od strane Ukrajine.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
