Safeta Biševac

"Svuda pođi, kući dođi". Putovanja, posete stranim zemljama, šetnje nepoznatim gradovima, posebno ako su na moru, zaista volim "više nego leba da jedem", ali držim se izreke s početka. Drago mi je kada sletim na beogradski aerodrom. Prethodno se trudim da ako mogu iz vazduha ugledam svoj blok 70, ponekad tražim pogledom i svoj soliter. Ako ih vidim, srce mi je puno, ali sreća zbog povratka kući meša se s pomalo neprijatnim osećanjem.

Stric Albert, jedan od likova u velikom delu gledalaca u Srbiji omiljenoj humorističkoj TV seriji "Mućke" imao je uzrečicu "Tokom rata..." ("During the war..."). Ja imam nešto drugačiju. Kada počne jesenje ili prolećno zasedanje Skupštine Srbije, ako, priznajem sve ređe, gledam prenos ili češće izveštaj o radu najvažnijeg zakonodavnog tela zemlje, prisetim se kako je bilo dok sam ja izveštavala iz Skupštine.

Novopazarski studenti koji su pre 12 dana pešice krenuli u Novi Sad na komemoraciju žrtvama pada nadstrešnice na renoviranoj Železničkoj stanici, sinoć su stigli u Beograd. Iz Novog Pazara je krenula i druga grupa studenata i aktivista koja trči štafetno do Novog Sada. Iz Zapadne Srbije, Čačka, krenula je treća grupa studenata. Iz Vršca četvrta. Iz Niša i okoline studenti su krenuli juče biciklima. Okupiće se u Beogradu i 30. zajedno krenuti do Novog Sada pešice, biciklima, motorima... Svi će se 1. novembra naći u Novom Sadu, održati komemorativni skup za 16 poginulih. Ako se budu pitali samo studenti proći će mirno i dostojanstveno.

Srbija je 2024. imala 6,59 miliona stanovnika, oko 37.000 manje nego prethodne godine. Prosečna starost stanovništva je 44 godine, očekivani životni vek 78,4 godine za žene i 73,7 za muškarce, navodi Republički zavod za statistiku. Inače su prošle godine predvideli da će 2052. u Srbiji živeti 5,22 miliona stanovnika, oko 1,5 miliona manje nego 2022. Nije problem samo u tome što nas je manje, već što mnogi mladi još uvek napuštaju zemlju tražeći bolji život.

DŽo Kvimbi, dugogodišnji gradonačelnik Springfilda u čuvenoj animiranoj seriji "Simpsonovi" nije preterano zainteresovan za svoj posao.

"Hit tvit" mi očekivano nije draga emisija, ali retko sam uspevala da izbegnem izjave koje su se sa ekrana "Pinka" kod Verice Bradić mogle čuti. Pogotovo ako gostuje ON. Čak su me i pominjali u toj emisiji, o čemu sam naknadno obaveštena. Bradić je čitala nekoliko rečenica moje kolumne koje su delovale kao da hvalim spoljnu politiku AV.

“Svet je nekoliko trenutaka udaljen od toga da izgubi priliku za mir i više ne možemo da čekamo“, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron u Ujedinjenim nacijama, na konferenciji o Palestini koju su njegova zemlja i Saudijska Arabija organizovale i na kojoj je ozvaničio francusko priznanje palestinske države.

Mnogi smo se, nakon prekjučerašnje izjave Marte Kos, komesarke EU za proširenje setili one čuvene fraze: "Hjuston, imamo problem". Reč je o popularnom, ali izgleda namerno pogrešnom citatu reči izgovorenih tokom misije Apola 13, svemirskog programa američke agencije NASA iz 1970. godine, koji je imao za cilj sletanje na Mesec.

"Brzinom kojom izraelska vojska ubija novinare u Gazi, uskoro neće ostati niko da vas informiše. Za skoro 23 meseca, u ovoj teritoriji izraelska vojska ubila je najmanje 210 novinara, prema podacima Reportera bez granica. Zajedno sa više od 150 medijskih kuća širom sveta, osuđujemo ove zločine. Pozivamo izraelske vlasti da omoguće nezavisan pristup međunarodnim medijima u Pojas Gaze."

Pre neki dan sam ponovo gledala dokumentarni film "Putinovi svedoci" Vitalija Manskog o dolasku ruskog predsednika na vlast i predsedničkim izborima u Rusiji 2000. godine. Na opšte iznenađenje, Boris Jeljcin na Badnje veče 1999. saopštava da se povlači i vlast prepušta novoizabranom premijeru Vladimiru Putinu. Sledeće godine u Rusiji su održani predsednički izbori. Putin odlučuje da neće voditi klasičnu kampanju niti učestvovati u političkim debatama jer će, smatra, Rusi na osnovu onog što je do tada uradio zaključiti da za njega treba da glasaju.

Čuvena izreka francuskog filozofa Rene Dekarta "Cogito, ergo sum" uglavnom se prevodi kao "Mislim, dakle postojim". Neki je shvataju i prevode kao "Sumnjam, dakle postojim". Obe verzije se mogu prihvatiti kao ispravne, jer kao misleno biće, čovek treba da razmišlja i sumnja. Ne treba ništa da prihvata zdravo za gotovo. Ali ne treba preterivati ni sa razmišljanjem ni sumnjom. Lepo je govorila moja profesorka istorije iz Zemunske gimnazije Grozda, čuvena po strogoći. "Što manje znaš manje patiš". I u pravu je bila. Za Dekarta zna ceo svet, a "moje" Grozde se sećaju retke generacije Zemunske gmnazije.

Sećate li se Karla Bilta? Nekadašnji švedski premijer, ministar inostranih poslova, prvi visoki predstavnik za BiH. Nedavno je na mreži Iks uporedio predstojeći samit Trampa i Putina na Aljasci sa Minhenom 1938. "Idemo li prema Minhenu 2.0? Godine 1938. Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska primorale su Čehoslovačku da preda ključnu teritoriju Hitleru. Rezultat? U roku od nekoliko meseci Čehoslovačka je prestala da postoji, a ubrzo nakon toga izbio je totalni rat u Evropi", napisao je Bilt, pitajući se da li Ukrajini preti sličan scenario.

Jednom davno, u dalekoj i velikoj zemlji, iza mnogo gora, planina i mora, živeo je čovek za koga su znali da je mnogo loš. Kao dete puno se tukao, čak je i nastavnika u školi pretukao. Onda se pridružio lokalnoj bandi, nastavio da tuče, počeo i da krade i ubija. Onda su u toj dalekoj zemlji vlasti zabranile alkohol jer su u "vatrenoj vodi" videle uzrok za sve više kriminala. A taj loš čovek, Al Kapone se zvao, iskoristio je priliku i počeo da pravi i prodaje alkohol. To mu je pomoglo da postane glavni mafijaš u svom gradu Čikagu. Niko mu ništa nije mogao.

Političari i vladari, uprkos razvoja modernih tehnologija, govorništvo i direktno obraćanje narodu i dalje koriste kao ključno sredstvo komunikacije sa građanima i potencijalnim glasačima. Tako je od Perikla i Cicerona preko Čerčila i Fidela Kastra do danas. Savremena srpska politika u ovoj oblasti ima raznovrsno iskustvo. Slobodan Milošević nije voleo javne nastupe ni intervjue. Narodu se obraćao na javnim skupovima dok nije uspostavio vlast.

Pre desetak dana, 13. jula, navršilo se 147 godina od međunarodnog priznanja Srbije na Berlinskom kongresu, završenom tog dana 1878. Ne znam da li je ovaj datum obeležen kako treba u zemlji čija Vlada ponovo najavljuje uvođenje "nacionalnih udžbenika", koji bi valjda trebalo da "pumpaju" nacionalna i patriotska osećanja, mada iza ove ideje koja se ciklično ponavlja očigledno stoje populizam, partijski interesi, guranje pod tepih trenutno akutnih problema i nezadovoljstva dela građana. Mustra je davno viđena. Kada vlast neko pita za kriminal, korupciju, afere, prozvani uzvrate epovima o ugroženom srpstvu, narodu, veri, državi...