Safeta Biševac

Da umetnost i politika idu "ruku pod ruku", zato što kao misleća bića ljudi, treba da imaju stav o društvu koje ih okružuje, pokazala je i ovogodišnja dodela "Oskara". Mnogi će reći, lako je njima da kritikuju kada dobro zarađuju. Glume, "mlate pare", ali ajde živi sa prosečnom platom i kritikuj vlast. Možda je to baš izazovno. Ne samo kada preživljavaš sa malo para, kukaš na sve i svakoga, već i kada dobro živiš, imaš pare, karijeru, a ipak kritikuješ moćnike, ratove, zalažeš se za ljudska prava... A ne moraš ništa od toga, jer nisi lično ugrožen. Havijer Bardem ili Šon Pen si, na primer.

Čini mi se da mi komentatori, ukoliko se trudimo da neki domaći ili međunarodni problem analiziramo i objasnimo, u samom startu grešimo ako se oslanjamo na razum, znanje i poznavanje ranijih sličnih događaja. Jer ovi aktuelni su jedinstveni, pre svega po svojim akterima. Njima ni razum ni slični događaji čak ni iz bliže istorije ne znače puno. Jer oni su jedni i jedinstveni, prvi i najbolji u svemu.

Na izjave saučešća retko obraćam pažnju, ali su mi u ponedeljak dve zapale za oko. Prvo, Vojislava Šešelja, lidera SRS-a, čoveka koji mi je uvek bio, najblaže rečeno, izuzetno nesimpatičan, po političkim stavovima miljama daleko, "politički otac" aktuelnog predsednika, verovatno najpoznatiji ratni huškač devedesetih godina... Izrazio je saučešće zbog ubistva iranskog verskog lidera Ali Hamneija, za koga tvrdi da je "bio nepokolebljiv u odlučnoj i dostojanstvenoj odbrani interesa svoga naroda, ali i svih ugnjetavanih naroda na području Bliskog istoka".

Uvek je teško pitanje ko vam je omiljeni glumac, glumica, pevač, pevačica, pesma, serija, film, knjiga... Zato hvala Mihajlu Pantiću, piscu i književnom kritičaru, koji je za Radar napisao tekst o TV seriji "Grlom u jagode", povodom 50 godina od prikazivanja. To mi je, bez dileme, najdraža domaća TV serija. Ima u njoj melanholije, priče o odrastanju, traženju sebe i mesta u društvu. Scenaristi Rajko Grlić i Srđan Karanović, koji je bio i reditelj. Glumci: Branko Cvejić, Danilo Bata Stojković, Olivera Marković, Rahela Ferari, Đurđija Cvetić...Muzika Zoran Simjanović.

Nauka i naučnici bi trebalo da nama, "običnim građanima", objašnjavaju svet koji nas okružuje, neobične i teško shvatljive pojave, olakšavaju i poboljšavaju život. Često ga, međutim, komplikuju. Jednostavan primer, paradajz tradicionalno smatramo za povrće, ali botaničari nas ubeđuju da je to voće. Ima tanku koru, sočnu pulpu, mnogo semenki i zato ga svrstavaju u voće. Meni je to neprihvatljivo, ali pošto je reč o zdravoj i vitaminima bogatoj biljci, paradajz treba jesti, bio voće ili povrće.

Budnost je, čini mi se, malo popustila. Iako nisam Ilija Čvorović, decenije života pod vlašću komunističke partije, a još više histerično-paranoidna aktuelna autokratska vlast, utiče na sve, pa i mene. Želim zato da prijavim sumnjive poruke koje sam primetila u poslednjoj epizodi godinama najpopularnije serije "Radio Mileva". Znam da su "drugovi i drugarice" propagandisti i denuncijanti, u pomenutoj seriji već viđali i prijavljivali poruke blokadersko-opozicionog sadržaja, ali izgleda da im je promakao kraj koji bi takođe trebalo podrobnije analizirati.

Mrmot Fil iz Panksatonija u Pensilvaniji u ponedeljak je po izlasku iz zimskog skloništa video svoju senku, što bi trebalo da znači da će zima da potraje još šest nedelja. Hiljade ljudi se okupilo u ovom gradiću uprkos veoma niskim temperaturama kako bi videli mrmota.

"Dva vozača malo jača, sede iza upravljača, na krivini, u brzini, sa elanom za volanom... Kamion šestoton, juri kao avion, opa, kao avion..." Paja i Jare, legendarni, voljeni i poštovani Pavle Vujisić i Miodrag Petrović Čkalja, serijom "Kamiondžije" Gordana Mihića, oduševljavali su gledaoce "Od Triglava do Đevđelije". Kakva je to serija bila... Snimljena i moderna verzija, sa Nenadom Jezdićem i Tihomirom Stanićem. Odlični glumci, serija dobra, ali, naravno sa originalom se ne može porediti.

Šta sve ljudima i konzumentima potrošačkog društva ne pada na pamet. Nije nam dovoljan "crni petak" ("black friday") već imamo i "tužni ponedeljak", koji neki prevode i kao "plavi", ("blue monday"), zvanično najdepresivniji dan u godini, koji "pada" trećeg ponedeljka u januaru. Meni, doduše, kada čujem "Blue Monday" na pamet padne verovatno najveći hit britanske grupe Nju order iz osamdeset i neke. LJubitelji muzike osamdesetih sigurno se sećaju tog elektro zvuka, pojačanog snažnim basom i bubnjevima. Pesma nema veze sa mitom o najdepresivnijem danu, koji kao i svaki mit ima malo istine i mnogo mašte.

Ustaljeno je mišljenje da su balkanski narodi i države međusobno puno ratovali, da smo "bure baruta" i tome slično. Takvi stavovi mi se baš ne dopadaju. Tačno je da smo mi Balkanci često "malo nervozni", ne baš racionalni, "laki na oružju", uvredama i psovkama, na račun etničke, verske, rasne, seksualne pripadnosti bližnjeg svog, ali nema naroda i države bez "skeleta u ormanu" i tamne strane svoje prošlosti.

U ova teška i sumorna vremena kada je terorizam stigao čak do Australije, Srbija puca po šavovima, građani ne znaju da li ih više guši magla ili vladajuća stranka, u danu kada je tužba tužbu stizala, Mrdić protiv Dolovac, Dolovac protiv Mrdića, TOK protiv ministra Selakovića, ministar Dačić i direktor policije Vasiljević protiv zdravog razuma - stigla je ipak jedna lepa vest. Najpoznatiji zet na svetu se popišmanio.

"Da podsetim građane da je 60. dan otkad su sankcije stupile na snagu, otkad nije bilo dotoka sirove nafte za pančevačku rafineriju i da tržište to nije osetilo, da građani to nisu osetili i zaista je to velika pobeda države u smislu da smo se dobro spremili, ali i da građani imaju poverenje u svoju državu. Hvala vam, dragi građani, na tome. Nastavite da se tako ponašate, jer zaista možete biti uvereni da država čini sve", rekla je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović u ponedeljak posle još jednog u nizu sastanaka državnog vrha o NIS-u, na kome ništa bitno ni novo nismo čuli.

Kako vreme brzo prolazi. Ne naviknemo se na jednu, dođe nova godina. Dok trepnemo eto je i nova oksfordska reč godine. Oksford juniversiti pres, koji objavljuje Oksfordski rečnik, proglasila je za reč godine izraz "mamac za bes" (rage bait). Ovom sintagmom se opisuje sadržaj čiji je cilj da iznervira korisnike interneta dok pretražuju strane. Izraz je definisan kao onlajn sadržaj koji je namerno kreiran da naljuti i iznervira, zato što je provokativan ili uvredljiv, kako bi se korisnici što duže zadržali na internetu i time bio povećan saobraćaj u onlajn prostoru.

Teško je izabrati najbolje filmove, knjige, pisce, slikare, glumce, pošto izbor zavisi od ličnih afiniteta. Zato taj posao treba ostaviti stručnjacima, a kada je reč o filmovima, pošto su SAD najveća sila u filmskoj industriji, izbor Američkog filmskog instituta (AFI) verovatno se može uzeti kao relevantan. Svojevremeno je AFI za najbolji film izabrao "Građanina Kejna", sledila je "Kazablanka" i kao treći "Kum". Nemam ništa protiv ovog izbora, mada bi mi i neki drugačiji redosled bio prihvatljiv.

Dijana Hrka, majka mladića poginulog pri padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, posle 16 dana je prekinula štrajk glađu. Odlučila je da ipak ostane pored Skupštine Srbije i pozvala studente i građane na razgovor o daljim koracima. "Ova borba mora da se nastavi, zamolila bih policiju da ne diže štitove na svoje građane, da ne štiti kriminalce", rekla je Hrka, koja je, uz studente postala simbol protesta koji Srbiju potresaju punu godinu.