Reč tajkuna

Slobodno me pitajte kako sam zaradio prvi milion...... samo me ne pitajte kako sam ga potrošio. Floskula da ne treba pitati bogate ljude kako su zaradili prvi milion još je jedna mantra koju ljudi ponavljaju bez mnogo razmišljanja a zapravo je glupa, netačna i duboko negativna.

Na velikoj listi pogrešnih ubeđenja koja vladaju u Srbiji je i ideja da je odlazak ljudi u inostranstvo masovna i negativna pojava koja vodi nekom kataklizmičnom kraju.

Nimalo dobro stoji Srbija u Briselu kad su u pitanju pregovaračka poglavlja o pristupanju Evropskoj uniji vezana za konkurentnost i tržište. Naši evropski mentori ne kriju frustraciju i nezadovoljstvo načinom kojim Srbija napreduje u stvaranju poslovnog ambijenta koji treba da podstiče konkurentnost i institucija na kojima konkurentnost počiva.

Može Rasim LJajić da kao ministar trgovine formira koliko god hoće radnih grupa da sagledaju sve aspekte zabrane rada nedeljom trgovinskih objekata. DŽaba mu. Predsednik države već je odlučio. "Protiv sam neradne nedelje i ne razumem ideju o uvođenju zabrane rada nedeljom. Takve odluke ne treba da donosimo", rekao je predsednik države.

Beograd je kroz istoriju bio prominentno mesto, sa osmatračnicom Avalom, vekovno polazište i cilj vojnih kampanja u ratovima imperija koje su se smenjivale na ovom prostoru ili graničile s njim.

Svi su se izređali u novogodišnjem broj novina. Glumci, estradne zvezde, profesori Univerziteta, borci za ljudska prava, političari, naučnici, sportisti, sponzoruše, visoki državni službenici, zaslužni građani... Ako, tako i treba. U prazničnim izdanjima medija jedino nije bilo mesta za nas privrednike. Nigde ni jednog. To odsustvo bilo je upadljivo i rečito.

Arhitekturu stvara čovek, ali i arhitektura stvara čoveka.

Privatno preduzeće bolje je, efikasnije i kvalitetnije nego isto to u državnom vlasništvu. Pa tako i fakulteti.

Znanje je konkurentska razlika koju Srbija teško pravi u odnosu na druge zemlje. Zato sam odlučio da se i u ovonedeljnom tekstu bavim znanjem, kao prošli put. Znanje je neiscrpna tema, bio bih srećan da mogu život da posvetim samo stvaranju države znanja u Srbiji.

Šteta što mi ljudi iz privrede ne možemo da se radujemo s državnim sekretarom Ministarstva privrede koji je pre neki dan isijavao zadovoljstvo neobičnim povodom.

Moj dobar prijatelj, stranac, vlasnik velike firme koja proizvodi i prodaje robu široke potrošnje u dvadesetak zemalja daleko od Srbije, na drugom kontinentu, priča mi o primeru svog iskustva s korupcijom.

U našem levičarski zadojenom društvu veliki broj ljudi i danas razmišlja na sledeći način: pod titoizmom imali smo pravdu i jednakost, a pad Berlinskog zida, čiju 30-godišnjicu upravo slavimo ili bolje rečeno mi u Srbiji žalimo, bio je uvod u regresiju koja je rezultovala oslobađanjem retrogradnih tribalnih snaga koje su razorile zajednicu.

CEFTA, koliko mi je poznato nije umrla. Poznato mi je takođe da su se političari trudili da nad tim Centralno evropskim sporazumom o slobodnoj trgovini obave eutanaziju. Neki su na tome direktno radili a drugi su sa strane mirno i sa zadovoljstvom navijali za eutanaziju.

Ozbiljno me zabrinuo Stiven Ndegva. Više sam očekivao od Svetske banke, koja se do sada nekoliko puta pokazala kao nezamenljiv partner moje države.

Nemački ministar privrede i energetike Peter Altmajer baš je nagrabusio. Samo dva dana pošto ga je u Srbiji ugnjavio Aleksandar Vučić nudeći legalni mito Folksvagenu (kobajagi "subvencije") da promeni odluku i premesti izgradnju fabrike iz Turske u Srbiju, Altmajer je pao s bine u Dortmundu i polomio nos.