Bratislav Braca Marković

Mnogo volim kad se visoki funkcioneri aktuelne vlasti otvore pa počnu da pričaju životne, tople ljudske priče. Zapravo, pre svega mnogo sam srećan što su nam baš ti ljudi aktuelna vlast. I onda kad ispričaju neku priču iz svoje mladosti, ja se sav raznežim. Oću često i suzu da pustim. Tu malo nastane problem. Jer, onomad kad sam slušo Dareta Glišića u epizodi "Samo da nam Vučić ne ode", dirnulo me, plakao sam toliko da nam se digo parket u dnevnoj sobi.

Jedva ste čekali, napali gradonačelnika, mog Šapketa. Nije to lepo. Zna on da Terazije nisu dobile ime po kantaru, Valjda zna, ali to nije tema. Odmah su kritičari krenuli da ismevaju, toliko da su čak predlagali i simbol Karaburme...

Čujem da će više stotina hiljada ljudi biti pozvano u tužilaštvo da otkrije gde se prošle godine 15. marta nalazio zvučni top, jer postoje indicije da su studenti i ostali građani napravili njegovu simulaciju. Vidi, ja sam čovek iz društvenih nauka, tako da ne razumem kakvo smo to nepočinstvo počinili mi koji smo tog dana bili u centru Beograda, al odmah da razjasnimo, ja nisam ništa kriv, nemam pojma ni kakav je to skup bio, mene je na taj skup zvao moj drug Aca. A opšte je poznata činjenica da sam ja apsolutno apolitičan tip, te iz svega proizilazi da nemam blage veze gde se nalazio zvučni top koji su studenti simulirali. A ako su ga samo simulirali, možda on i nije bio, tu, zato što smo pre više od godinu dana dobili informaciju da je taj top bio u magacinu i da Ivica ne ume da ga sklopi.

Bliži se Ekspo, a sa njim i otvaranje Nacionalnog stadiona, prekopotrebnog vaskolikom Srpstvu. Naravno, na otvaranju ovog velelepnog stadiona treba da nastupi naša reprezentacija, jer za potrebe reprezentacije se i realizuje ovaj grandiozni projekat. Dobro, pridev grandiozan i projekat koji realizuje aktuelna vlast je pleonazam, realno, sve što naša vlast radi je grandiozno.

Svak je rođen da po jednom umre, reči su velikog Njegoša. Ne sporim njegovu mudrost, ali sve velike misli jednom budu prevaziđene, jer vreme čini čuda, pa se desi da se neki ljudi rode više puta, a to čak ni NJegoš nije mogao da predvidi.

Veliko frku i uznemirenje tviteraške zajednice izazvao je prošle nedelje moj prijatelj politikolog Dragan Stojadinović, koga ćemo u daljem tekstu zvati Draganče.

Je l' da da ste verovali da je film "Mrtav ladan" parodija"? E pa nije. Vidiš da se to dešava i u stvarnom životu. I to strašno otežava rad policiji. Svi su sad digli frku na ministra policije, gde je, pa gde je? Paralelno se traži telo ubijenog i ministar Dačić.

A smejali ste mi se kad sam rekao da hoću da postanem Ćaci. I odmah se pokaže da je moj stav apsolutno ispravan. Pa ljudi, oni su genijalni. Znam da neću biti originalan, ali što izmišljati nešto novo kad je Radovan još pre skoro pola veka patentirao izjavu.

Pokušavam da postanem pravi lojalni Ćaci. Ali to uopšte nije lako. A vi ste se njima smejali kad su ponosno nosili one majice „i ja sam Ćaci“. Jer da bi bio Ćaci moraš da pratiš tok predsednikovih misli, što znači da recimo budeš siguran kad je termin predstojećih izbora. Pošto sam ja rešio da u budućnosti u potpunosti podržavam predsednika Vučića, počeo sam pažljivo da pratim njegove izjave i moram da priznam da mi nije lako.

Nisam imao nameru da se u sve to uključujem, želeo sam da gledam svoja posla do kraja života, koji kad se ne petljaš u politiku uglavnom bude duži. Ali kad su one mračne noći tačno pre deset godina "kompletni idioti" rušili u Savamali, znao sam da je to bila noć umiranja pravne države i da dobro biti neće.

Ćale mu je bio blizak saradnik Miloševića, dakle cela njegova porodica živela je od politike. E da je od politike ni po jada, više je to bilo politikanstvo, jer u Srbiji od devedesete nema političara, sve sami politikanti. Verovatno jedinog pravog političara, strane službe uz pomoć nas ovakvih kakvi smo, lako su uklonile.

Kad sam bio klinac u osnovnoj školi, mislio sam da sam najnesrećniji čovek na svetu. U nižim razredima osnovne škole, bio sam duboko nesrećan zbog činjenice da ne umem da igram fudbal, oduševljen kad me drugari uopšte uvrste u ekipu, pa igram prvo poluvreme za jednu ekipu, nakon čega mi kažu ajde sad pređi kod njih da nas pojačaš. U višim razredima prioriteti su se promenili, ali sam ja i dalje ostao očajan. Hteo sam da napravim rok bend, ali kako kad nisam umeo da sviram gitaru, a još manje sam umeo da pevam. Mnogo godina kasnije ispostavlja se da su ove dve mane možda i prednosti.

Od početka svog poslovanja u Srbiji McDonald's je radio po pravilima surovog kapitalizma. Naravno da ja o tome nisam imao pojma sa dvadeset i jednom godinom života, te sam kao student druge godine prava u kasno proleće devedesete godine, odlučio da odem na obuku za rad u restoranu navedenog brenda na Slaviji i tako popunim svoj veoma skromni budžet.

Već nekoliko meseci jedan od mojih retkih prijatelja kome sam dodelio titulu najboljeg automehaničara u gradu, Kristijan, bezuspešno pokušava da proda moj četvrt veka stari auto. Bez obzira na to što ne uspevamo, veoma se dobro zabavljamo sa ponudama koje dobijamo. Pre neki dan stigla mi je na Viber prosleđena poruka koju je Kristijan dobio od potencijalnog kupca: "Druže, može li auto u zamenu za dobru domaću rakiju?"

Pročitah primedbu nekog “čitaoca” Danasa, kako kolumnisti ovog dnevnog lista i portala stalno kukaju. Ovo je apsolutna neistina. Bez obzira na činjenicu što mnogima od nas nije lako, čitam šta pišu. I meni se čini da se ti momci dobro drže.