Bratislav Braca Marković

I dalje je kuvalo u zemlji Nedođiji, reklo bi se sve više i više. Kralj Narcis, očigledno uvređen i besan, verovatno zbog toga što su mu mladi učeni ljudi zajedno sa svojim profesorima uporno poručivali "nisi neizbežan", tražio je način da se dopadne građanima Nedođije, ali mu je to išlo sve teže i teže. Probao je na prozorima sa nacionalnom pokrivenošću neke napitke, moguće da su to bili napitci čarobnjaka sa ružičastog prozora, tako da je Narcisu bilo sve gore. Onda je na svom malom prozoru prikazivao kako ga šiša frizer Piša. Frizer Piša, bio je jedan vrlo sipatičan tip, vašeg pripovedača podsetio je na Musu Kesedžiju.

Činjenica je da više nije pitanje da li će režim da padne, već kada će se to dogoditi. Posle više od decenije studenti su za samo nekoliko nedelja uspeli ono, što godinama ne uspeva niti jednoj opozicionoj političkoj stranci. Probudili su nadu, Srbija je na nogama, bez obzira na činjenicu što nenadležna osoba, koja je do skoro bila centar celokupne političke moći, neubedljivo, a reklo bi se i prilično neurotično, uverava građane Srbije da je sve kako treba, te da Srbija neće stati. A, da, umalo da zaboravim ono, predaja nije opcija.