Jasmina Lukač

Vučićeva vlast se raspada pred očima javnosti usled nemogućnosti da mirno skloni sa scene Stefanovića.

Dijana Vukomanović kaže da je za promenu sadašnje Vučićeve vlasti neophodno dobro se organizovati.

Zašto će gotovo izvesno bojkot opozicija izaći na izbore 2022?

Predsednik Vučić je krenuo da pohodi Skupštinu u vreme kada je bojkot dela opozicije preostao kao jedini vidljivi problem po njegovu vlast.

Medijski stručnjak Nebojša Krstić često u svojim brojnim nastupima na gledanim televizijama posvećenim manama srpske opozicije i prednostima vlasti, obrazlaže kako Vučićevi protivnici nemaju baš ni jednu svoju ideju. I da je sve što umeju sem vikanja „ua, Vučiću“ to je da oponašaju strane političare, one uspešne naravno.

Komunisti su mogli da osvoje vlast i zadrže zato što su uvek imali budućnost – na ovaj zaključak obnovitelja Demokratske stranke i pisca Borislava Pekića se osvrće naš kolumnista Zoran Panović, baveći se naprednjacima.

Tako je trebalo da izgleda reujedinjenje Demokratske stranke – da ih Zoran Lutovac za govornicom pozove pošto su gotovo sve podignute ruke uvis glasale za, a da u salu pozdravljeni burnim aplauzom uđu Boris Tadić i Nebojša Zelenović. I da zauzmu mesta za „predsedavajućim“ stolom, slično onako kako su se Dragoljub Mićunović i Demokratski centar „vratili“ u DS.

Mogućnost da Đilas pobedi u Beogradu mnogo više medijski, a to znači i politički i psihološki, uznemirava režimske ljude i njihove tabloide nego mogućnost da Marinika Tepić na predsedničkim izborima uspe da obori Vučića ispod pobede u prvom krugu.

Pojedini posmatrači oštro se protive poređenju sadašnjih dešavanja u vrhu SNS-a sa komunističkim Brionskim plenumom pre više od pola veka, i to sa pravom.

Aleksandru Vučiću nije stalo, uprkos tome što priča, to da se Srpska napredna stranka ne pretvori u Demokratsku stranku, koliko da on lično ne prođe kao Slobodan Milošević i Boris Tadić, već kao Milo Đukanović. Ako se bude moglo, još i bolje od Đukanovića, koji vlast mora da deli u Crnoj Gori sa više drugih faktora, mada se na kraju ipak o svemu što mu je važno, on pita.

Svako malo pa naša opoziciona javnost razglašava i širi dalje vest da je Srbija pala na ovoj ili onoj skali neke od svetskih organizacija ili institucija koje prave liste o demokratiji, slobodi medija, ljudskim pravima…

Tvrdi se da je Vučić nedavno sazvao sastanak sa poslanicima liste AV ZND i da im je preneo da „Zapad želi drugog predsednika“ Srbije. Isti medijski izvor tvrdi i da traje zapadna potraga za odgovarajućim protivkandidatom Vučiću, da se ispituju šanse izvesne ličnosti van političke opozicije, koja poseduje „doktorat iz ekonomskih nauka“.

Kad sociolog Jovo Bakić kaže da su nam vlast i opozicija baš takvi kakvi su većinski deo naroda, red bi bio da doda da je tome saobrazna i intelektualna elita i da je to trojstvo okvir Srbije.

Jedini način da Vučić posle deset godina vladavine dobije još jedan predsednički mandat jeste održavanje opčinjenosti javnog mnjenja da je on možda loš, ali su opozicionari nedvosmisleno mnogo gori.

Kad već moramo da imamo vladarsku porodicu, možda je najbolje da vratimo Karađorđeviće na presto.