Ćaci pokret protiv studentskog pokreta

Na brzim parlamentarnim izborima u Srbiji lakše će se razbiti referendumska atmosfera – za Vučića ili za studente – u polureferendumsku.

U nadmetanje bi ušlo još niz lista, kakvih nije bilo na prethodnim lokalnim izborima u 15 opština.

Računaju da će biti koalicije pet EU stranaka, predvođenih Ponošem i Đilasom, da će Miloš Jovanović voditi jednu desnu listu, drugu lekar Branimir Nestorović ili lekarka Danica Grujičić… Moguć je izlazak Miroslava Aleksića zajedno sa
Parandilovićem, moguća i lista majke Dijane Hrke sa ratnim veteranima… Na kraju nije isključeno da će čak DS i Ćuta odlučiti da svojom listom „daju vetar u leđa“ studentskoj.

Takav ili sličan izborni okvir, smatra se, daće dalji silazni trend studentskog pokreta protiv Vučića, budući da je sa oko 90 odsto prema istraživanjima u zimu 2025, pao na jedva 50.

Rektor Vladan Đokić je idealni sistemski antisistemski kandidat protiv Vučića, baš kao i Saša Janković 2017.
Vučić bi kao i De Gol 1968. kada su bile velike studentske demonstracije, samo koju godinu kasnije ostvario ubedljivu pobedu, slično kao i snage Emanuela Makrona posle pobune „Žutih prsluka“.

Najzad, Vučićev pokret za narod i državu je zaživeo i primio se u politici Srbije, kroz društveni konstrukt „ćaci“.
Ćaci pokret je postao široko označavajući, nadilazeći stranku i naprednjake, i postavljen je kao glavni protivnik studentskom.

SNS se nije rebrendirao nego utopio u novi brend.

Pomoć Vučića „bratu Orbanu“, u završnici kampanje, zato nije ništa manje značajna, kroz priču o ugroženosti gasovoda Turski tok kroz Srbiju, nego što je bila „bratu Milu“ sa „elementom inostranosti“ na izborima u Crnoj Gori 2016.

Pomoć je i iskrenija, budući da se u „elementu inostranosti“, odnosno navodnom pokušaju puča na izborni dan pomognutog iz Beograda, Vučić mnogo više izložio nego što je sada.

A procene na strani opozicione javnosti nisu se promenile od prošle zime. U najkraćem glase da se sa Vučićem može pregovarati samo o uslovima njegovog povlačenja sa vlasti, da je on već pao, da je SNS, iako može da formira vlast u svih 15 opština, većinu njih „izgubila“, kao i da visoka izlaznost glasača znači sigurnu pobedu studentske liste.

Nek čitaoci sami presude čije procene prolaze test stvarnosti, iako je danas u Srbiji i svetu malo koga briga za stvarnost, sve dok se u nju ne „udari“, to jest dok se ona ne desi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.