Foto: Aleksandar Roknić„Gospodine Čelo, opet vi u našoj psihijatrijskoj ordinaciji. Vratili su se košmari sa Marijanom Rističevićem i kozom?“
„Ma na to sam navikao, više mi Marijan i koza ne utiču na svakodnevne obaveze i osnovne fiziološke funkcije. O nečemu drugome je reč.“
„Izvolite, recite slobodno. Ovaj razgovor ostaće najstrože čuvana tajna.“
„Slušajte, kakav košmar. Mene budi telefon, javljaju mi da je došlo do tuče. Naši istukli neku studentkinju, slomili joj vilicu na tri mesta. Krenem da zovem te momke, da im čestitam, kad ono, uhapsili ih. I ne samo to! Zove me šef i kaže podnesi ostavku! Probudio sam se obliven znojem, doktore.“
„Hm, to nije bio san, to je java. Podneli ste ostavku posle prebijanja studentkinje, pre godinu i po dana.“
„To je nemoguće, to se nije desilo. Evo šta se desilo, sad ću da vam kažem. Mene budi telefon i jave mi da je došlo do tuče. Lepile se neke nalepnice, igrala se deca. Bila je tu jedna fizički snažna devojka, ni četvorica naših fizički snažnih momaka nisu joj mogla ništa.“
„Aha, aha. I šta se dalje desilo?“
„Fizički snažna devojka je nasrnula nalepnicom na naše krhke prostorije, toliko je snažno zamahnula, da je pala i od siline udarca je slomila vilicu. Tako se to desilo. Zna se da velike i fizički snažne osobe teško padaju, pogledajte samo boksere. Ja nekad gledam boks potpuno nag, što ume da bude nezgodno ako sam u kafiću.“
„Molim vas, fokusirajte se. Šta je bilo dalje sa fizički snažnom devojkom?“
„Naši momci su hteli da joj pomognu, ali ih je blokaderska policija u tome sprečila, uhapsivši ih. Srećom, predsednik ih je pomilovao i pravda je zadovoljena. Otkako se to desilo, često sanjam košmar koji sam vam prepričao i budim se u znoju.“
„Gospodine Čelo, nas ne možete da folirate. Još važnije, ne morate da nas folirate. Mi nikome nećemo reći da su vaši momci isprebijali devojku i da ste zbog toga podneli ostavku. Kasnije su pomilovani i nastavili da biju blokaderke i blokadere.“
„Zanimljiva priča, da li ste je sami smislili? Sve što znam je da mene budi telefon i imam šta da čujem. Fizički snažna devojka vilicom napala naše momke. Toliko ih je jako udarala, da je sebi slomila vilicu. Momci su se razbežali, a policija ih je uhapsila.“
„A zašto ste vi podneli ostavku onda?“
„Ko?“
„Vi. Podneli ste ostavku sledećeg dana.“
„Mene budi telefon i imam šta da čujem. Dok sam mirno lalao došlo je do tuče. Fizički snažna devojka nasrnula je nalepnicom i vilicom na bejzbol palicu koju je krila na fakultetu, kada je nagovarala kolege da se bave terorizmom. Toliko znam. Sve ostalo su neke šašave priče, koje nemaju veze s vezom.“
„Nastavite sa terapijom, dobro vam ide.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
