Vučić diže penzije i nudi jednokratnu pomoć, a šta penzionerima nude studenti i opozicija?

Politički konsultant Dušan Lj. Milenković i jedan od osnivača firme koja radi istraživanja javnog mnjenja Sprint Insajt (Sprint Insight), objavio je na mreži Telegram, delove junskog istraživanja iz kojeg se, kako navodi, vidi da su penzioneri najbrojnija grupa glasača Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, koji su i daleko najpouzdaniji njegovi birači.

Milenković navodi i da su to ljudi do kojih se dolazi samo preko TV, koje su nedostupne studentima i ostaloj opoziciji i da za njih postoji samo jedna istina, ona koju Vučić priča.

Prema njegovim rečima, značajan gubitak penzionerskih glasova bi bio siguran kraj Vučićeve vlasti, ali ne postoji politička poruka ili ponuda koja bi ih preobratila.

Zato smo pitali studente i opoziciju šta nude onima koji su svoj radni vek završili.

Studenti Univerziteta u Novom Sadu navode da je cilj studentske borbe ostao nepromenjen – zalažu se za sistemsku promenu koja će omogućiti svim građanima Srbije, pa tako i penzionerima, da dostojno žive od svojih primanja u sistemu koji postavlja građane na vrh spiska prioriteta.

„Razlika između studentske liste i liste vladajuće koalicije jeste da umesto obećavanja privremenih mera u cilju maskiranja očiju glasačkom telu uoči izbora, mi insistiramo na trajnim i dugoročnim rešenjima. Ne pravimo razliku između društvenih grupa i nikoga ne favorizujemo, već se istinski borimo za bolju Srbiju za sve nas: za Srbiju u kojoj će sistem podržati mlade i motivisati ih da rado ostanu u svojim rodnim mestima, blizu svojih roditelja“, ističu studenti.

I dodaju da su svesni represija, nemaštine i generalno teških životnih okolnosti uz koje su starije generacije odrastale.

„Mnogi od nas odrasli su zahvaljujući bakama i dekama i njihovoj tihoj pomoći koja je često bila temelj naših porodica. Upravo zato imamo posebnu obavezu prema njima. Želimo da im omogućimo kvalitetan, dostojanstven i ispunjen život. Želimo zdravstveni sistem uz koji će naši roditelji i bake i deke još dugo biti u prilici da budu sa nama, da gledaju kako odrastaju nove generacije, da dele njihove radosti, prve korake, uspehe i porodične trenutke“, navode za Danas.

I ističu da se zalažu da svako mesto ima svoju ambulantu i nadležnu zdravstvenu instituciju, da višemesečno čekanje na neopravdano skupe medicinske procedure ostavimo u prošlosti.

„Rešenja postoje i nisu neostvariva. Spremni smo da uz razgovor i rad sa strukom radimo na preraspodeli sredstava i negovanju stručnog kadra, koji će ispuniti našu viziju – zdravstvo po meri čoveka. Svakako, primarni cilj nam je da od Srbije napravimo državu u kojoj se živi, a ne samo preživljava, što verujemo da trenutno upravo najstarije generacije najviše osećaju na svojoj koži. Želimo da sistemskom promenom i uređenjem sistema omogućimo mladima da svoj život nastave upravo ovde, i da ih motivišemo da ostatak svog života vide baš u Srbiji, okruženi svojim voljenima“, najavljuju studenti iz Novog Sada.

Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka, za Danas kaže da penzioneri nisu izborna kategorija, već ljudi koji su radom stekli pravo na dostojanstvenu penziju, koju nijedna vlast ne sme tretirati kao milostinju ili sredstvo manipulacije.

– Nažalost, ova vlast godinama gradi odnos sa penzionerima na strahu, poručujući im da će bez nje ostati bez sigurnosti. To nije program, već zloupotreba njihove egzistencijalne brige. Zato opozicija mora da prestane da govori o penzionerima i počne da razgovara sa njima. Njihovi problemi su isti kao i kod drugih građana: žele da mogu da kupe lek bez brige, da dobiju pregled na vreme i da država poštuje ono što su zaradili, bez zavisnosti od političke volje – ističe ona.

Ona kao advokat veruje da država treba da štiti prava građana, a ne da ih čini zavisnim.

– Kao narodni poslanik smatram da moramo vratiti dostojanstvo onima koji su ovu zemlju stvarali, kroz uređene institucije, javne finansije bez korupcije, dostupno zdravstvo i stabilan penzioni sistem. To podrazumeva uvođenje automatskog usklađivanja penzija dva puta godišnje, u januaru i julu, u visini od najmanje 100 odsto inflacije i 50 procenata rasta prosečnih plata, kako bi se očuvala njihova realna vrednost, kao i skraćivanje lista čekanja za specijalističke preglede na najviše 30 dana u roku od dve godine, kroz povećanje broja lekara za najmanje 15 odsto i potpunu digitalizaciju zakazivanja pregleda u narednih 12 meseci – nabraja ona.

I dodaje da svaki dinar izgubljen u korupciji uzet je od građana, uključujući penzionere, te da zato borba protiv korupcije znači više novca za penzije, zdravstvo i dostojanstven život, kao i da je neophodno ojačati nezavisnost tužilaštva u roku od godinu i uvesti obaveznu transparentnost svih javnih nabavki u realnom vremenu.

– Poverenje penzionera ne stiče se kritikama, već poštovanjem, razgovorom i konkretnim rešenjima. Kada država prestane da ih plaši i počne da ih poštuje, oni će moći da glasaju bez straha – konstatuje Nestorović.

Stefan Janjić, poslanik Srbija centra, takođe smatra da penzioneri nisu ni izborni plen ni socijalna kategorija koja treba da bude predmet predizbornih manipulacija, već ljudi koji su decenijama stvarali ovu zemlju i koji danas imaju pravo na dostojanstven život, sigurnost i poštovanje.

– Zato Srbija Centar ne nudi penzionerima jednokratne pomoći pred izbore, pakete i političku trgovinu. Nudimo uređenu državu u kojoj će penzije biti predvidive, stabilne i usklađivane po jasnim i transparentnim pravilima, a ne prema političkoj volji jednog čoveka – ističe on za Danas.

On opisuje da su mnogi penzioneri dovedeni u situaciju da biraju između lekova, hrane i plaćanja računa, a da slušaju priče o rekordnim uspesima države, kao i da zabrinjava to što su penzioneri često izloženi medijskoj manipulaciji i sistematskom širenju straha jer im se godinama poručuje da će izgubiti stečena prava ukoliko dođe do promene vlasti.

– Ponuda Srbija centra penzionerima je jednostavna: vladavina prava, odgovorno upravljanje javnim finansijama, dostupno i kvalitetno zdravstvo, efikasnija socijalna zaštita i penzije koje će omogućavati dostojanstven život. Verujemo da penzioneri ne traže privilegije, već poštovanje i sigurnost. Upravo zato smatramo da je vreme da se o penzionerima govori kao o građanima sa iskustvom i autoritetom, a ne kao o biračkom rezervoaru koji se aktivira pred svake izbore – navodi Janjić.

I Aris Movsesijan, potpredsednik PSG, kaže da penzioneri ne smeju da budu politički dekor pred izbore, biračko telo na čekanju, niti tema samo kada vlast najavljuje novo povećanje penzija.

– Visina penzije jeste važna, ali dostojanstvena starost znači dostupnog lekara, preventivne preglede, rehabilitaciju, pomoć u kući, dnevne centre, bezbedne domove za stare i podršku porodicama koje brinu o svojim najstarijima. A tu vrstu sigurnosti mogu da dobiju samo sa drugačijom vladom, ne ovom koja im nudi pljeskavice, smoki i kesicu špageta pred svake izbore – ukazuje on za Danas.

I ističe da jedna od ključnih promena mora biti reforma sistema dugotrajne nege. Navodi da se u mnogim evropskim zemljama starijim ljudima omogućava da što duže ostanu u svom domu, uz organizovanu pomoć lokalne zajednice, zdravstvenih i socijalnih službi, dok u Srbiji imamo parodiju takvog sistema, a kućna nega završi na plećima potomaka.

– Zato je važno uvesti strogu kontrolu domova za stare i odrasle, kao i transparentnost izveštaja o stanju u privatnim i državnim domovima. To je posao države, a ne deljenje jednokratne novčane pomoći kad zagusti – naglašava.

I pojašnjava da evropska Srbija ne znači samo članstvo u EU, već da evropske standarde primenimo ovde.

Dragan Maršićanin, član Predsedništva Novog DSS-a, konstatuje da u Srbiji ima oko 1,66 miliona penzionera, čija prosečna penzija iznosi 57.000 dinara, da više od 990.000 penzionera, njih 59 odsto, ima primanja ispod tog proseka, a da oko 500.000, prima iznos niži od 30.000 dinara, dok 150.000 osoba starijih od 65 godina nema ostvareno pravo na penziju.

On navodi osam tačaka iz programa NDSS.

Prva je usklađivanje penzija dva puta godišnje po formuli – 70 odsto sa kretanjem zarada i 30 procenata sa rastom indeksa potrošačkih cena minimalne potrošačke korpe.

Druga, 
utvrđivanje da prosečne penzije iz radnog odnosa sa punim radnim stažom ne mogu da budu niže od 65 procenata prosečnih zarada. Treća je uvođenje državne penzije za građane koji nemaju imovinu ni primanja, a imaju 65 i
 više godina kao humane i socijalno odgovorne mere.

Četvrta tačka je ta da se nezakonito umanjene penzija posebnim zakonom utvrdi kao javni dug, na način kako je to bio slučaj sa tzv. starom deviznom štednjom. Iznos umanjenih penzija svakog
 pojedinačnog penzionera treba pretvoriti u obveznice, koje bi se isplaćivale kvartalno u narednom četvorogodišnjem periodu, penzionerima i njihovim zakonskim naslednicima.

Peta je kidanje umanjenja penzija u slučaju prevremenog penzionisanja svim penzionerima kada napune 65 godina života, a šesta
 
povećanje kapaciteta domova za stare i kapaciteta službi gerontoloških centara, do nivoa da su dostupni svakome kome su potrebni.

Sedma tačka, navodi Maršićanin, je
 
izgradnja palijativnih centara, dovoljnih da zbrinu i pruže negu svima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, osma radikalno proširenje kapaciteta patronažnih službi domova zdravlja.