Foto: Shutterstock/Nenad NedomackiNema sumnje, iz aviona se vidi, da je ovaj penzionerski paket u neposrednoj vezi sa izborima. Glavnina treba da se odradi pre izbora, a na njih očigledno nećemo dugo čekati. Mislim da je dara prevršila meru i da se vlast grdno prevarila u proceni blagodeti vlasti od ovog paketa. Paket će, bez sumnje, koristiti nekim penzionerima, ali je moguće da, za razliku od svih dosadašnjih paketa i obećanja, ovog puta bude na štetu vlasti.
Vanredni jednokratni dodatak svim penzionerima govori da se ne radi prvenstveno o pomoći najugroženijim. Dodatak prima i onaj penzioner kome 20.000 dinara čini manje od deset odsto njegove mesečne penzije. Veća je verovatnoća da to više naljuti penzionere sa penzijom ispod proseka nego što će ove druge raspoložiti da i ovog puta glasaju za partije na vlasti. Sasvim verovatno, kontraproduktivno.
A koliko će tek naljutiti penzionere na kraju godine kad vide koliko je taj paket mali u odnosu ono što gube zahvaljujući ekonomiji i sistemu koje imamo, i politici koju vodi aktuelna vlast. Povećanje penzija koje sledi na kraju godine, prema važećim sistemskim rešenjima, zavisi od rasta plata u periodu od 1. jula prethodne godine do 30. juna tekuće godine, od inflacije u tom periodu i od odnosa mase godišnjih penzija u odnosu na vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP) u tom periodu.
Sasvim je izvesno da će masa penzija u tom periodu premašiti 10 odsto BDP-a, te da penzije ne mogu da budu uvećane koliko i plate, već za pola rasta plata i pola inflacije (drugo rešenje iz tzv. švajcarske formule). Ako se ispostavi da su plate u proteklih godinu dana porasle za 10 odsto a da je zvanična inflacija bila četiri odsto, doslovnom primenom važećeg rešenja penzije bi na kraju godine bile povećane za oko sedam odsto, pet posto po osnovu rasta plata i dva odsto po osnovu inflacije. Znači realno bi porasle za oko tri odsto (7 – 4 odsto) pod uslovom da inflacija do kraja godine ostane na istom nivou, što je malo verovatno. Dalje, pod pretpostavkom da ovogodišnja decembarska prosečna plata bude veća od prošlogodišnje za 10 odsto, to bi značilo dalji pad prosečne penzije u odnosu na prosečnu platu sa prošlogodišnjih 45,9 odsto (485/1.057 evra) na 44,6 odsto u decembru ove godine (516/1.162 evra).
Umesto ovog paketa koji, rekoše, vredi oko 600 miliona evra i dotiče skoro 3,5 miliona stanovnika, korisnije i ekonomski, a tek dostojanstvenije, bi bilo sledeće rešenje. Da se u decembru pre redovnog povećanja penzije, sve penzije iz novembra ove godine povećaju na 50 odsto prosečne ovogodišnje junske plate, pa da se na tako korigovani iznos penzije primeni decembarsko povećanje u skladu sa važećim sistemskim rešenjem. Naravno, to jednokratno povećanje može da se isplati početkom naredne godine, odjednom ili u dva navrata, na osnovu usvojenog budžeta za 2027. godinu. Ovo je moguće realizovati i u ovakvoj ekonomiji i ovakvom budžetu kakav imamo. A tek sa ekonomijom i sa budžetom kakvim ih vlast predstavlja, i da ne govorimo. Ministru finansija sigurno nije teško izračunati da bi godišnji pozitivan efekat za penzionere sa penzijom do 30.000 dinara, bio veći od ovog koji se nudi najavljenim paketom.
Najavljeni paket penzionerima i ostalim građanima ne ide uz ekonomiju i budžet o kakvim vlast priča. O trenutnom novcu u budžetu od pet milijardi evra, jednoj od vodećih ekonomija po rastu u Evropi, javnom dugu duplo manjem u odnosu na BDP, nego na evropskom nivou, i druge priče.
Zna vlast dobro, a i mnogi građani bi mogli znati da više misle nego što slušaju, stvarnu vrednost naše ekonomije i opasnosti koje nam prete. I koje zahtevaju sasvim drugačiju razvojnu i ekonomsku politiku, a da ne govorim o drugačijem ukupnom društvenom ambijentu u kom živimo. Da ne širim priču, ograničiću se samo na sledeću aktuelnu pojavu.
Rast plata za prva četiri meseca u odnosu na isti prošlogodišnji period iznosi nominalno 11,6 odsto, a realno 8,6 odsto. Realno, znači rast kupovne moći i standarda. Pošto je BDP za prva tri meseca realno porastao za 3,2 odsto, znači plate i standard rastu realno mnogo brže od produktivnosti. A to znači pritisak na troškove poslovanja odnosno podsticaj troškovne inflacije iz bez evidentnog pritiska spolja u tom smislu (cena energenata). Koliko znam, ta pojava nije karakteristična za ekonomije koje u poslednjih 20 godina, zbog svog ubrzanog razvoja, slove za ekonomska čuda novijeg vremena. Upravo zato imaju neuporedivo veće plate i penzije od naših.
Autor je ekonomista iz Beograda
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
