„Najveći izazov je da država obuzda nekontrolisano zaduživanje“: Šta nam pokazuje finansijski izveštaj Telekoma?

Finansijski izveštaj akcionarskog društva Telekom Srbija pokazao je ono što se već mahom i znalo – profit kompanije je značajno porastao, ali su i dugovanja nastavila da se gomilaju.

Iz izveštaja se vidi da su ukupni prihodi kompanije u 2025. godini iznosili 219 milijardi dinara, dok su 2024. godine prihodi bili 166,4 milijarde. S druge strane, rashodi su prošle godine iznosili 189,6 milijardi dinara, dok su godinu dana ranije bili 154,8 milijardi dinara.

Dakle, Telekom Srbija ostvario je neto dobit od 24,8 milijardi dinara, dok je ta dobit 2024. godine iznosila oko 10 milijardi. To je uvećanje profita za 14,7 milijardi, odnosno za čak 146 odsto za samo godinu dana.

Iz ovih podataka moglo bi se zaključiti da Telekom dobro i stabilno posluje. Međutim, ako se finansijski izveštaj pogleda detaljnije i razloži, uviđaju se problemi sa dugovanjima. Ukratko, može se zaključiti da je Telekom ostvario veliki rast profita, ali i da je došlo do naglog povećanja već velike zaduženosti.

Kompanija je ostvarila prihode od prodaje telekomunikacionih usluga i robe, ali ima i povećane rashode amortizacije, proizvodnje, kao i plata jer je povećan broj zaposlenih u 2025. godini sa 8.975 na 9.472.

Međutim, poslovna dobit u 2025. godini iznosila je 65,16 milijardi dinara i bila je veća za 79 odsto u odnosu na godinu pre, kada je iznosila 36,5 milijardi. Drugim rečima, osnovni posao Telekoma, bez kamata i finansijskih efekata, bio je izuzetno uspešan tokom 2025. godine.

Ali tu na red dolaze finansijski rezultati, koji značajno menjaju ovu sliku. Iako osnovni posao donosi veliki profit, finansijski troškovi ostaju ogromni, odnosno uvećavaju se.

Finansijski prihodi u 2025. godini bili su na oko 20 milijardi dinara, dok su finansijski rashodi iznosili čak 56,7 milijardi dinara, što znači da je kompanija na finansiranju izgubila 36,7 milijardi dinara.

Pojednostavljeno, to znači da su finansijski rashodi bili gotovo tri puta veći od finansijskih prihoda, kao i da su praktično „pojeli“ više od polovine operativne dobiti kompanije.

Najveće stavke koje su vukle finansijske rashode odnose se na kamate i to 35,3 milijarde dinara, kao i negativne kursne razlike sa 17 milijardi dinara. Ovo je najveće opterećenje poslovanja Telekoma i direktna posledica velikog zaduživanja.

Iz izveštaja se vidi i da je to zaduživanje u velikoj meri nastavljeno prošle godine, pa su dugoročni krediti na kraju 2025. godine bili na nivou od 400,1 milijarde dinara, dok je taj nivo na kraju 2024. godine bio na 231,6 milijardi. To je povećanje od oko 168,5 milijardi dinara za samo godinu dana.

Takođe, ukupne obaveze po kreditima i zajmovima na kraju prošle godine iznosile su 457,1 milijardu dinara, jer je kompanija tokom godine uzela oko 308 milijardi dinara novih kredita, dok je otplatila oko 104,6 milijardi dinara postojećih obaveza.

Dakle, kada se pogledaju sva finansijska dugovanja Telekoma, pored 457,1 milijarde dinara duga na ime kredita i zajmova, tu su kao posebne stavke još i dugovanja na ime evroobveznica od 97,6 milijardi, domaćih obveznica 23,5 milijardi i lizinga 15,9 milijardi. Ukupno finansijski dug Telekoma na kraju 2025. godine iznosio je oko 594 milijarde dinara.

Podsetimo, Telekom je emitovao hartije od vrednosti i u 2026. godini.

Prema saopštenju od 12. maja ove godine, kompanija je prikupila 1,95 milijardi evra, odnosno oko 228 milijardi dinara, kroz transakciju evroobveznica. Dakle, to je zaduženje u iznosu višem od celokupnih prošlogodišnjih prihoda kompanije. A, kako je pojašnjeno, ta transakcija treba da omogući Telekomu da refinansira postojeća zaduženja.

Akvizicije i širenje poslovanja Telekoma

Najveća akvizicija Telkoma u 2025. godini odnosi se na preuzimanje imovine United Grupe u vrednosti od 652 miliona evra.

U februaru 2025. Telekom je objavio da je postigao sporazum sa United Grupom o kupovini 100 odsto kompanije „Eon TV International Ltd“, vlasnika platforme NetTV Plus, zatim DTH (Total TV / EoNSat) poslovanja u Srbiji i Severnoj Makedoniji, kao i određenih Sport Klub prava, licenci i druge imovine za Srbiju, BiH, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Kompanija je tada navela da očekuje povećanje prihoda, sinergije i jačanje pozicije u regionu, uz tvrdnju da transakcija neće povećati nivo zaduženosti u odnosu na tadašnji nivo.

Pored toga, u napomenama uz finansijske izveštaje navedene su kompanija koje Telekom kontroliše na kraju 2025. godine. To su „Adria DTH B.V.“ (Amsterdam), „SportCo d.o.o.“, „Pulsec d.o.o.“, pomenuti „EON TV International Ltd“, „Mondo Inc d.o.o.“, „New Towers d.o.o.“ i  „BeotelNet Carrier d.o.o.“

Sve su navedene među zavisnim društvima na dan 31. decembra 2025. godine. To pokazuje da je tokom godine Telekom proširio grupu i kroz osnivanje i kroz preuzimanje novih društava.

Finansijski izveštaj pokazuje nastavak trenda – Telekom u „spirali duga“

Glavni broker u Momentum sekjuritiz Nenad Gujaničić za Danas navodi da finansijski izveštaj Telekoma nije veliko iznenađenje, već samo nastavak trenda iz proteklih godina.

„Kompanija se nalazi u veoma opasnoj spirali duga i umesto da sprovodi finansijsku konsolidaciju nastavljena je ekspanzija na polju preuzimanja. Stoga ova kompanija spada u red onih kod kojih se u bilansima prvo gleda nivo duga i stanje likvidnosti, a tu situacija nije nimalo svetla“, upozorava on.

Kako pojašnjava, kompanija je rast poslovanja u prošloj godini ostvarila u velikoj meri zahvaljujući ekspanziji biznisa na polju multimedije gde su prihodi skoro duplirani na 58 milijardi dinara, ali pre svega usled aktivnosti na polju preuzimanja.

„Stoga je taj rast teško posmatrati mimo šire slike i plaćanja visoke cene u preuzimanju pre svega United Media grupe. Dakle, organski rast biznisa bi ostao mali, pa su recimo usluge mobilne telefonije zabeležile rast prihoda od 6-7 odsto, što je tek nešto iznad prosečne godišnje inflacije, dok je fiksna telefonija očekivano beležila pad“, ukazuje naš sagovornik.

Gujaničić podseća da je Telekom na kraju godine imao nekonsolidovani neto dug od skoro 600 milijardi dinara, odnosno preko pet milijardi evra.

Takođe, on ukazuje na činjenicu da je odnos neto duga prema pokazatelju EBITDA (dobit pre kamata, poreza, amortizacije i deprecijacije) – 5,7, što praktično znači da bi Telekom, kada bi svu svoju godišnju EBITDA koristio samo za otplatu dugova i ništa drugo, otplaćivao dug oko 5,7 godina.

„To ukazuje na prilično nategnutu finansijsku poziciju. Ako se ovome doda činjenica da je slobodan novčani tok i dalje duboko negativan, jasno je da kompanija može da se finansira samo iz novih kredita“, napominje Gujaničić.

Prema njegovim rečima, ovolike nivoe zaduženosti kompanije poverioci tolerišu isključivo jer je kompanija pod državnom kontrolom.

„Zbog toga je dosta izvesna naplata. Međutim, ako se nastavi ova spirala duga uz neke negativne događaje na makro nivou, i neke negativne scenarije po poverioce ne treba isključiti“, upozorava naš sagovornik.

Kako objašnjava, kompanija godinama ima negativan novčani tok, što bi imalo smisla da je Telekom neki biznis u nastajanju od koga se u budućnosti očekuju velika dela, kao što su neke mlade tehnološke kompanije.

„U ovakvim okolnostima, uz negativan novčani tok, kompanija ne bi smela da razmišlja o isplati dividende ili većoj aktivnosti na polju preuzimanja“, poručuje Gujaničić.

On ukazuje da su i na polju plaćenih kamata nastavljeni negativni trendovi, što prilično opterećuje likvidnost kompanije.

„Godišnje kamate od 300 miliona evra predstavljaju veliko opterećenje za nesmetano poslovanje Telekoma i, kao što napomenuh, one ne mogu da se izmiruju iz redovnog poslovanja“, ukazuje.

Prema njegovom mišljenju, kratkoročno posmatrano, najveći izazov za kompaniju je održanje tekuće likvidnosti.

„Strateški gledano, u ime poreskih obveznika, najveći izazov je da država obuzda nekontrolisano zaduživanje i obezbedi finansijsko restrukturiranje kompanije“, zaključuje Gujaničić.