„Građanima će biti isporučen krajnji račun“: To što država stoji iza Telekoma ključno za kreditni rejting i gomilanje duga

Iako još uvek nije objavljen finansijski izveštaj kompanije Telekom Srbija za 2025. godinu, pojedine informacije saznali smo ovih dana iz saopštenja kreditnih agencija.

Prema izveštaju kreditne agencije Fič, Telekom je završio prošlu godinu sa prihodima od 213 milijardi dinara, odnosno oko 1,97 milijardi evra. Agencija navodi i da je to rast od 28,1 odsto u odnosu na godinu pre. EBITDA preduzeća (zarada pre plaćanja kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije), prema njihovim podacima, iznosila je 1,3 milijarde evra, uz rast od 51,3 odsto.

Međutim, još uvek ne znamo koliki je profit Telekoma bio u 2025. godini. Ono što znamo je da ova kompanija planira novo zaduživanje preko korporativnih obveznica u iznosu od skoro dve milijarde evra.

U saopštenju kreditne agencije S&P navodi se da Telekom Srbija planira novi veliki zajam kroz emisiju obveznica vrednih 1,95 milijardi evra, što praktično znači da Telekom želi da uzme pozajmicu u gotovo istom iznosu kao što je celokupan prihod kompanije iznosio prošle godine.

Međutim, tim novcem neće finansirati neki novi projekat, nego će ga koristiti da vrati stare dugove i pokrije troškove refinansiranja, tvrdi agencija S&P.

Još jedna bitna vest jeste da su se sve tri kreditne agencije – Fič (Fitch), Mudis (Moody’s) i S&P, oglasile o kreditnom rejtingu Telekoma. Agencija Fič unapredila je rejting ove kompanije sa B+ na BB- rejting, dok je agencija Mudis zadržala rejting Telekoma na nivou B1, a S&P na rejtingu BB-.

Ako se pogleda tabela, Telekom još uvek nije došao do investicionog rejtinga. Prema agencijama Fič i S&P, kompanija se nalazi u kategoriji „spekulativni kreditni rejting“, nekoliko koraka ispod investicionog. Kod agencije Mudis, Telekom se nalazi još jedan korak niže, u kategoriji „visoko spekulativni rejting“, koja je rizičnija za investitore.

Šta još pokazuje izveštaj agencije Fič?

Iz ove agencije u obrazloženju unapređenja kreditnog rejtinga navodi se da će Telekom sada imati manje troškove za sadržaj, zato što je došlo do konsolidacije tržišta multimedije.

Pojednostavljeno, to znači da je „rat“ između Telekoma i Junajted Grupe oko sportskih prava i televizijskih korisnika završen, zbog čega će se manje novca trošiti na „preplaćivanje“ sportskih prava i borbu sa konkurencijom.

To je, smatraju iz agencije, ogromna promena, jer je prethodnih godina upravo taj „rat“ bio glavni razlog enormnih ulaganja Telekoma i preteranog trošenja novca.

Dakle, Fič se vodi time da se situacija na tržištu stabilizuje i da će Telekom sada moći više da zarađuje, a manje da troši.

Oni ističu i to da je ova kompanija profitirala od preuzimanja dela medijskih aktivnosti Junajted Grupe, što je dovelo do rasta tržišnog udela u multimediji sa 55 na 62 odsto, zatim do  dolaska oko 300.000 novih korisnika, veće profitabilnosti i bolje pozicije za prodaju interneta i TV paketa.

Međutim, pored toga, jedan od glavnih razloga za podizanje rejtinga jeste povezanost sa državom, što agencija Fič nedvosmisleno navodi.

Očekivanja su da bi država pomogla Telekomu ako bi došlo do problema, te je zbog toga rejting bolji nego što bi bio samo na osnovu finansijskih pokazatelja kompanije.

Fič upozorava i da je Telekom i dalje veoma zadužen i da to ostaje najveći rizik.

Oni podsećaju da je veliki deo prihoda Telekoma u dinarima, dok su dugovi uglavnom u evrima, što znači da bi veće slabljenje dinara moglo da stvori probleme.

Dakle, zaključak koji proističe iz izveštaja je da Fič jeste poboljšao rejting Telekoma, ali da ga još uvek ne smatra potpuno finansijski bezbednom kompanijom.

Zaduživanja i poslovanje Telekoma

Telekom poslednjih godina jeste snažno rastao, ali uz veliko zaduživanje.

U oktobru 2024. godine kompanija je izdala međunarodne korporativne obveznice u iznosu od 900 miliona dolara na berzi u Dablinu. I taj novac, kao i planirana nova emisija, bio je namenjen za refinansiranje postojećeg duga.

Takođe, 25. septembra 2025. godine Telekom je izdao novu emisiju korporativnih obveznica u vrednosti od 23,5 milijardi dinara, kako bi refinansirao stari dug iz 2020. godine, koji je dospeo na naplatu istog dana. I ova nova emisija obveznica ima petogodišnji rok dospeća.

Prema podacima iz finansijskih izveštaja, ukupni krediti Telekoma na kraju 2024. iznosili su oko 246 milijardi dinara.

Telekom je 2024. ostvario dobit od oko 10 milijardi dinara, što je znatno manje nego 2023, kada je dobit bila oko 34,1 milijardu dinara. Istovremeno su finansijski rashodi porasli sa 17,8 na 32,7 milijardi dinara, a rashodi kamata sa 15,3 na 25,1 milijardu dinara.

Podsetimo, mnogo kontroverzi bilo je i oko preplaćenih prava na sportske prenose.

Najeksplozivniji podatak odnosi se na prava za englesku Premijer ligu, za koju je Telekom, odnosno Arena Sport plaća oko 100 miliona evra po sezoni, odnosno 600 miliona evra za period 2022–2028. Prema pisanju medija, to je predstavljalo povećanje od 700 odsto za prava u odnosu na prethodni ciklus.

Prema pisanju SportBusiness-a, Telekomova agresivna kupovina prava uticala je i na druga takmičenja – prava za italijansku Seriju A navodno su porasla oko 400 odsto, NBA prava više od 200 odsto, a UEFA klupska takmičenja oko 133 odsto.

Tokom 2025. godine, Telekom je sproveo i veliku akviziciju dela imovine Junajted Grupe, čime je otkupio i sva sportska prava za Zapadni Balkan.

Time je Arena Sport objedinila sva najvažnija sportska takmičenja – englesku, špansku, italijansku, nemačku i francusku ligu, NBA, Evroligu, ABA ligu, tenis, Formulu 1, Moto GP i druga takmičenja.

Arena Channels nametnuo se kao ključni centar Telekomove medijske strategije. Telekom je 2024. u dokapitalizaciju uložio više od 32 milijarde dinara, od čega je 30,4 milijarde dinara otišlo u Arena Channels Group.

Najveća prednost Telekoma što iza njega stoji država

Glavni broker u Momentum sekjuritiz Nenad Gujaničić za Danas kaže da je Telekom poznat kao kompanija koja se više obraća inostranoj investicionoj javnosti nego domaćoj, gde je tretman manjinskih akcionara „nipodaštavajući“.

„O tome najbolje govori nespremnost kompanije da izađe na berzu od 2012. godine kada su akcije podeljene. Ništa manje loše ne stoji ni kada je izveštavanje u pitanju, pa nam nisu poznati godišnji rezultati za 2025.“, ukazuje on.

Gujaničić podseća da prošlogodišnji rezultati retko budu dostupni javnosti pre kraja juna ili početka jula tekuće godine.

„Stoga je teško govoriti o trendovima u poslovanju ove kompanije, ali bi bilo pravo iznenađenje da se vidi nešto drugo do nastavak rasta zaduženosti i finansijsko opterećenje koje će se sve teže finansirati“, navodi naš sagovornik.

Gujaničić naglašava da je ključna stvar kod Telekoma njegova vlasnička struktura u kojoj država dominira.

„Ta činjenica obezbeđuje kompaniji finansijski status koji ne bi mogla da ima bilo koja privatna kompanija sa ovakvim brojevima. Tačnije, kreditni rejting bi odavno bio zakucan na ‘junk’ rejtingu“, ukazuje on.

Dakle, kako sumira, to što država stoji iza Telekoma je ključna odrednica u položaju ove kompanije i zapravo glavni faktor koji je omogućio ovoliko gomilanje duga.

Prema njegovim rečima, radi se o kompaniji koja ima netransparentno poslovanje, negativan novčani tok, isplaćuje dividendu iz kredita i veoma često kuburi sa likvidnošću, što najbolje znaju njeni dobavljači.

„Ne bi bio prvi put da kreditne agencije skeniraju neku državu ili kompaniju ‘iz helikoptera’, jer ionako neće platiti nikakvu cenu ako promaše u svojim ocenama. Što, nažalost, ne važi za građane Srbije kojima će biti isporučen krajnji račun“, upozorava Gujaničić.

Kada je reč o novom zaduživanju, on napominje da Telekom zapravo nema alternativu za finansiranje.

„Njegove finansijske obaveze su tolike da ne može više da se izlaže kod domaćih banaka, niti su one spremne da podignu nivo kreditne izloženosti prema jednom klijentu“, navodi naš sagovornik.

Emisije obveznica su, kaže, odličan način da se kompanija zadužuje, ali ključno pitanje pri tome jeste gde idu ta sredstva i kako se ona koriste.

„Nažalost, aktuelni menadžment je dobio odrešene ruke oko finansijske poluge koju može da koristi i izgleda kao da ne postoji kontrola oko opravdanosti zaduživanja i projekata gde ta sredstva idu“, smatra Gujaničić.

On ističe da Telekom „grabi“ tržište i da to nije sporno.

„Ostaje samo pitanje da li je cena koja se plaća opravdana u pogledu postizanja željenih rezultata. Da kompanija posluje prema tržišnim kriterijumima mislim da bi mnogo pre ovih poslova bilo postavljeno pitanje opravdanosti megalomanskog nastupa Telekoma na M&A tržištu“, zaključuje Gujaničić.