Društvo mrtvih Vidića, propalih Đokovića i pohovanih Bodiroga

Država Srbija je sutradan saopštila da su u makljaži oštećeni kontejneri, žardinjere, polomljeno pet semafora, sedam svetlećih znakova, dva svetleća stuba, razbijeno više izloga banaka i trgovinskih radnji, kao i stakla na „Beoizlogu“ Kulturnog centra Beograda, a zaposleni u prodavnici stakla i kristala u Tržnom centru „Staklenac“ tvrdili su da je iz prodavnice odneto dosta skupocenog kristala.

Tada je otkriveno da je tanka linija od radikala do kristala.

Srpska radikalna stranka je istog dana uzvratila udarac i javnosti na konferenciji za štampu prikazala jednog lika koji je ličio na mitološko biće – do pola je bio polomljeni semafor, od pola razvaljena žardinjera, a u njemu se krio nebrušeni kristal.

Sedeo je za stolom uz Tomislava Nikolića, obučenog u odelo s kravatom, i Aleksandra Vučića, obučenog u belu košulju s uspravnim prugama i kratkim rukavima, na glavi mu je bio zavoj a na ruci gips.

Zvao se tako jednostavno – Slaviša Kokeza – i rekli su da je on bio obezbeđenje na mitingu, te da su ga policajci prebili jer je štitio Vučića. Posle se ispostavilo da je on bivši fudbaler i funkcioner legendarnog Fudbalskog kluba Brodarac sa Starog sajmišta.

Iste te 2008. godine Nemanja Vidić postao je sa ne baš mnogo legendarnim Mančester junajtedom šampion Engleske, osvojio je i Ligu šampiona, izabran je u idealan tim sveta i u idealan tim Premijer lige. Dve godine kasnije postao je drugi stranac u istoriji Mančester junajteda koji je poneo kapitensku traku tima sa stadiona Old Traford, od mila zvanog i Teatar snova.

Ispostavilo se, međutim, da je u Srbiji mnogo bolje biti centralni odbrambeni igrač Aleksandra Vučića na mitingu protiv hapšenja Radovana Karadžića, nego biti centralni odbrambeni igrač Mančester junajteda. I mnogo je bolje braniti Vučićev Teatar kulova, nego biti kapiten u mančesterskom Teatru snova.

Biti jedan od najboljih defanzivaca sveta, koji je na jednoj utakmici Mančestera čak poturio glavu kako protivnički igrač ne bi šutnuo loptu u gol, ništa vam ne vredi u Vučićevoj Srbiji gde bolje prolaze defanzivci koji su poturili glavu da bi sačuvali Vučića, ono 2008. godine, pa je zaradio i čalmu i gips.

Te je Slaviša Kokeza imao munjevitu karijeru – od centralnog odbrambenog igrača radikalskog mitinga za pljačkanje prodavnice kristala u „Staklencu“, čim su četiri godine kasnije grozomorni radikali pod maskom začešljanih naprednjaka došli na vlast, postao je predsednik Fudbalskog saveza Srbije, kako bi bogato iskustvo iz FK Brodarac preneo na ceo srpski fudbal.

Ali, onda je 2020. godine Nemanja Vidić počeo da kritikuje Kokezu i zainteresovao se da on spasi srpski fudbal od Kokeze, pa je Kokeza, legenda Brodarca, omislio plan kako da spreči urušavanje srpskog fudbala pod eventualnim vođstvom legende Mančester junajteda.

– Ako se još jednom oglasi i ne odustane od Saveza, ide na groblje – navodno je napisao legendarni Kokeza gde treba da ide Vidić u poruci saradniku na čuvenoj aplikaciji Sky, koja je u stvari Vajber za kulove, dripce, bitange, krimose, uličare, Velje Nevolje, Oskare i Kokeze.

A prethodno je Kokeza angažovao još jednog saradnika sa Sky aplikacije da ako može malo zastraši Vidića, da bi ovaj batalio bavljenje srpskim fudbalom, jer – em on, Kokeza, bolje se razume u fudbal, em je on, Kokeza, poturao glavu da spasi Aleksandra Vučića tamo gde drugi ne bi poturili nogu.

I tako je Kokeza postao još jedan manken Vučićevog vremena, gde baš svaka rasna dalabu, svaki volonter za spasavanje Vučića, može pobediti čak i kapitena Mančester junajteda na domaćem terenu, jer taj kapiten Mančester junajteda nikada nije bio najbolji defanzivac za odbranu Vučića, a to se ovde jedino računa u sportske uspehe.

U jutarnjem programu TV Prva mogli smo čuti od vlasnika radikalsko-naprednjačkog startapa, čoveka koji je srpski Đepeto, ali je umesto Pinokija napravio Vučića, dakle od uglednog Šešelja: „Bodiroga je jedan blećak, nema ni tri grama mozga u glavi, više vijuga ima pohovani juneći mozak“.

U programu Televizije Informer, od šampiona ivanjičkog hipodroma mogli smo čuti: „Đoković je propali teniser“.

I tako smo počeli da živimo ne u Društvu mrtvih pesnika, već u Društvu mrtvih Vidića, propalih Đokovića i pohovanih Bodiroga, gde uspeva samo endemski korov.

I za mrtvog Vidića i za propalog Đokovića i za pohovanog Bodirogu, zajedničko je da su vrhunski sportisti i protivnici Vučića, što im je oteževajuća okolnost, jer j…š šampiona koji zna da igra fudbal, pika tenis ili ubada koševe, ako ne zna da kliče „Aco Srbine“.

Ništa mu ono sportsko ne vredi, ako ne zna da ceni prave vrednosti, te je svaki kulov, uličar i bitanga postao bog i batina u Vučićevom Teatru snova za ništavne, ali lojalne.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.