„Bogati“penzioneri su često siromašniji od „siromašnih“

Najviše će dobiti više od 459.000 penzionera, čija su mesečna primanja do minimalne penzije od 31.092 dinara, i to po 35.000 dinara, što znači, kako je rekao, da će neki od njih dobiti i do jednu i po vrednosti njihove penzije. Penzioneri koji primaju od minimalne do prosečne od 56.848 dinara dobiće 27.500 dinara, a oni sa većim od prosečne primiće pomoć od 20.000 dinara. Pored toga država će za oko 1.320.000 penzionera sa mesečnim primanjima do 80.000 dinara obezbediti 30.000 vaučera od po 10.000 za odmor u Srbiji i za to je opredelila 300 miliona dinara.

Penzioneri koji su u kategoriji energetski ugroženih kupaca, pored umanjenja računa za struju i gas od 20 do 40 odsto, moći će da ostvare i dodatni popust od 1.000 dinara, jer se Uredba za ovu kategoriju građana produžava i posle 1. oktobra 2026. godine. Vučić je najavio i značajno smanjuje troškova za veliki broj lekova koje građani svakodnevno koriste, a među njima su najbrojniji penzioneri.

„Država preuzima deo doplate, uvodimo nove lekove na recept i obezbeđujemo dostupnost najsavremenijih terapija za lečenje najtežih bolesti“, rekao je Vučić. Inače, ukupan paket novih mera za poboljšanje životnog standarda građana vredan je oko 600 miliona evra i obuhvatiće više od tri miliona građana.

Znatan broj povlastica za penzionere, koje je Vučić naveo u novom paketu mera za poboljšanje životnog standarda građana, ne bi mogle da se ostvare po članu 82. Zakona o socijalnoj zaštiti, a na osnovu povučenih podataka iz njihovih socijalnih karata, što bi bilo jedino zakonito, jer su njime predviđeni imovinski i dugi uslovi za ostvarivanje prava na ovu pomoć: da nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljišta u površini do 0,5 hektara; ako pojedinac, odnosno član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati pomoć u smislu ovog zakona; ako pojedinac, odnosno član porodice ne poseduje pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, može da obezbedi sredstva u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći koja bi mu bila utvrđena po ovom zakonu u momentu podnošenja zahteva za novčanu socijalnu pomoć; ako pojedinac, odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju i dr., a odluke o tome donose nadležni centri za socijalni rad.

Inače, potreba za uvođenjem socijalnih karata sadržana je u ekspozeu o Programu Vlade Republike Srbije u Narodnoj skupštini od 28. juna 2017. godine i predstavljao je jedan od prioriteta rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Zakon o socijalnoj karti Republika Srbija usvojen je 2021. godine a primenjuje se od marta 2022. godine s ciljem da u sistem socijalne zaštite odnosno socijalnih davanja „uvede red“.

Izgradnja i implementacija jedinstvenog registra „Socijalna karta“ u Srbiji, po modelu Kraljevine Danske (u Evropi se smatra jednim od najsavršenijih i najnaprednijih primera digitalizacije socijalne zaštite) sprovedena je prema rečima Zorana Đorđevića, tadašnjeg ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u tri faze, i kašnjenjem od oko tri godine. Inače, Zoran Đorđević će kasnije javnosti postati poznat kada je na konferenciji za medije, 2. novembra 2023. godine, u svojstvu direktora Pošte Srbije (osmog dana po obustavi rada dela zaposlenih u poštanskom sistemu, a koja je trajala više od mesec dana) izjavio: „Ja tom čoveku (Vučiću, primedba autora) dugujem sve u životu, što sam politički i profesionalno uspeo“.

Saradnja i podrška Kraljevine Danske za izradu „Socijalnih karata“ bila je u oblasti kopiranja modela i prenos znanja i diplomatskoj i ekspertskoj podršci. Država je želela da preslika njihov mehanizam u kome sistem sam, ukrštanjem podataka, prepoznaje kome je pomoć potrebna.

Razvijen je algoritamski informacioni sistem, u kom rade socijalni radnici a koji ih obaveštava o različitim promenama u socijalnom položaju pojedinaca u njihovim socijalnim kartama. Vrši se povezivanje i razmena podataka iz više od 35 različitih registara (MUP, Poreske uprave, RGZ, PIO fonda) kako bi se automatski utvrdio socijalno-ekonomski status pojedinca.

I pored toga što je primarni cilj uvođenja bio pravednija raspodela budžetskog novca i brže prepoznavanje onih kojima je pomoć najpotrebnija, razvoj i primena ovog sistema izazvali su ozbiljne rasprave i oštre kritike stručne javnosti. Prema podacima nevladinih organizacija, poput Inicijative A 11, za četiri godine primene sistema više od 60.000 najugroženijih građana izgubilo je pravo na novčanu socijalnu pomoć. Samo u periodu od marta 2025. do marta 2026. godine sa evidencije je izbrisano više od 2.700 ljudi.

Iako je sistem tehnički mapiran po uzoru na Kraljevinu Dansku, ekonomska realnost i primena su se pokazale potpuno drugačije. Dok u Danskoj sistem služi da građani automatski dobijaju prava koja im pripadaju (bez podnošenja zahteva) u Srbiji se algoritam u praksi najčešće koristio za automatsko isključivanje sa spiskova pomoći zbog minimalnih ili privremenih prihoda.

Sistem funkcioniše tako što socijalnim radnicima šalje automatske „notifikacije“ (upozorenja) kada zabeleži bilo kakvu promenu u prihodima. Na primer, ako korisnik ostvari minimalnu jednokratnu zaradu (poput sakupljanja sekundarnih sirovina ili sezonskog rada), algoritam to prepoznaje kao „povećanje prihoda“ i često automatski ukida pomoć, bez ulaženja u realni kontekst i preživljavanje te porodice. Stručnjaci upozoravaju da je rad socijalnih radnika sveden na puko rešavanje kompjuterskih obaveštenja, čime se gubi direktan kontakt sa korisnicima i uvid u njihove stvarne životne potrebe na terenu.

Skoro sva preduzeća u društvenom vlasništvu u vreme „trulog“ samoupravljanja imala su socijalne radnike, od kojih je većina imala visoko obrazovanje stečeno na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru socijalna politika i socijalni rad, a nije bio ni mali broj onih preduzeća, koja su imala službe za psiho-socijalni rad, u kojoj su radili psiholozi, socijalni radnici, sociolozi, defektolozi, a ponegde i doktori medicine rada, koje su vodile interne socijalne karte, poput „Petrohemije“ iz Pančeva, koja je sedamdesetih godina prošlog veka bila jedno od najuspešnijih preduzeća u Jugoslaviji.

Neoliberalistički koncept, u kome su profit i tržište trebalo da budu regulatori svih tokova, ne samo u ekonomiji, već u svim drugim delatnostima, pa i u porodici, proterao je socijalne radnike iz preduzeća, pod izgovorom da ona treba da se bave osnovnom delatnošću a ne socijalnim radom i socijalnom politikom na mikronivou, a buduće korisnike je uputio u centre za socijalni rad koji ni materijalno, ni prostorno, ni kadrovski nisu u mogućnosti da apsorbuju povećane potrebe potencijalnih korisnika.

„Srbija je trebalo odavno da uvede socijalne karte, da bi se takve intervencije sa deljenjem novca sprovodile za one kojima je zaista trebala pomoć, a ne da se deli svima redom i to sa političkom konotacijom“, rekao je 2020. godine Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju (MOR).

Na socijalno-ekonomski status penzionera ne utiču samo visine njihovih redovnih mesečnih primanja, već i drugi prihodi (zakupnine od nepokretnosti, rad na crno) izdržavani članovi porodičnog domaćinstva, rashodi za nabavku lekova i zdravstvenih pomagala i dr. U stvarnosti veliki broj „bogatih“ penzionera, uglavnom sa višim stepenom obrazovanaja, mnogo je siromašniji od onih sa nižim stepenom obrazovanja, ali političke partije na vlasti, pre svega SNS, ne računaju na njihove glasove.

Iako je još 2022. godine podneta inicijativa Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnim kartama, jer se smatra da krši prava na privatnost i pravo na socijalnu sigurnost građana, ovaj sud se još nije izjasnio. A dok to ne učini, stranka na vlasti, odnosno čovek čija se volja bespogovorno sprovodi, populističkim merama će, u vidu državne brige za najugroženije građane u Srbiji, deliti pare iz budžeta, kao što je to, po njegovim rečima, jednokratno rađeno „od 2016. godine do sada devet ili deset puta, možda čaj i 11“, očekujući da će im se to vrati podrškom na izborima.

„Mi za ovako nešto ne moramo da se zadužujemo, mi imamo pet milijardi, a ovo sveukupno će koštati oko 600 miliona evra. Dakle, to vam je nekih 11 odsto od onoga što trenutno imamo u državnoj kasi“, zaključio je Vučić. Međutim, deo tih para mogao je i drugačije da se utroši: za izgradnju državnih staračkih domova, subvencioniranje boravka u privatnim staračkim domovima, na sličan način kao što to radi Grad Beograd za boravak dece u privatnim predškolskim ustanovama, gde oko 80.000 dece boravi besplatno ili kao što je u Kini, gde je predsednik RS nedavno boravio pet dana, ali se nije setio da domaćine upita da mu prezentuju njihov model državne izgradnje naselja i ustanova za stare, koja se sprovodi kroz strogu centralizovanu strategiju, poznatu kao „Nacionalni model „9073“ ili „9064“ u nekim provincijama.

On obuhvata tri nivoa državne izgradnje: prvi, „Javna prigradska i seoska naselja“ („Wubao“ institucije) gde država finansira izgradnju namenskih naselja u ruralnim delovima Kine za stare koji nemaju decu, prihode niti radnu sposobnost. Ovi kompleksi pokrivaju pet osnovnih garancija: hranu, odeću, stanovanje, medicinsku negu i sahranu. Drugi, „Mreža urbanih ‘ugrađenih’ mikro-naselja“, gde u gradovima umesto izolovanih megastruktura grade stambeni blokovi sa integrisanim ambulantama, menzama i centrima za druženje. Cilj je da penzioneri ostanu u svom poznatom okruženju. I treći, „Projekti državnih konglomerata“ (SOE), odnosno megaprojekte u javnoj svojini, koje često vode masivne državne kompanije. Primer je državni konglomerat Shanghai Industrial Investment Co. koji na ostrvu Čongming gradi masivno eko-naselje za stare, kapaciteta do 50.000 ljudi.

Autor je diplomirani politikolog-novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.