„Poljuljani rejting SNS-a doneo najizdašniji paket pomoći do sada“: Da li jednokratna davanja rešavaju položaj najsiromašnijih penzionera?

Zbog poljuljanog rejtinga SNS-a, kako ocenjuju, ovaj paket pomoći, koji je pre svega usmeren na penzionere, najizdašniji je do sada.

Kako je u ponedeljak rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, vrednost ovog paketa pomoći iznosiće više od 600 miliona evra i obuhvatiće više od tri miliona, a možda i tri i po miliona građana Srbije.

Najveći deo novca, u iznosu od oko 377,2 miliona evra, biće izdvojen za jednokratnu isplatu penzionerima ili, kako je predsednik rekao, za 13. penziju, koja bi trebalo da bude isplaćena do kraja septembra.

Jednokratnu isplatu od 35.000 dinara dobiće penzioneri sa najnižim penzijama, odnosno oni koji primaju do 31.092 dinara. Takvih je oko 459.000.

Oni koji primaju od 31.092 do 56.851 dinar dobiće jednokratnu pomoć od 27.500 dinara. Njih je, prema Vučićevim rečima, 548.060.

Treća kategorija, koju čine penzioneri sa primanjima iznad 56.851 dinara, dobiće jednokratnu pomoć od 20.000 dinara. U toj grupi je oko 655.000 penzionera.

Osim penzionera, jednokratnu pomoć u iznosu od 25.000 dinara dobiće i korisnici socijalne pomoći, primaoci dečjeg dodatka (po detetu) i korisnici boračkog dodatka, dok će borci i vojni veterani dobiti po 10.000 dinara.

Vučić je najavio i turističke vaučere za penzionere koji primaju do 80.000 dinara. Kako je rekao, predlog je da bude podeljeno 30.000 vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara. Obećao je i jeftinije lekove.

Predsednik je najavio i povećanje plata i penzija, ali nije želeo da precizira za koliko će one biti uvećane.

„370 miliona evra moglo je bolje da se iskoristi“

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić kaže za Danas da ga novi ekonomski paket pomoći nije iznenadio, jer smatra da je njime praktično započela predizborna kampanja SNS-a.

„Nisam iznenađen ovim ekonomskim paketom pomoći. Očigledno je da je Vučić, odnosno SNS, počela predizbornu kampanju, u kojoj će penzioneri dobiti više nego prethodnih godina zbog političke situacije u kojoj se nalaze SNS i Aleksandar Vučić. Zato su odlučili da se malo više otvore prema penzionerima“, kaže Tamburić.

On podseća da njegovo udruženje godinama insistira da se jednokratna novčana pomoć raspodeljuje tako da penzioneri sa najnižim primanjima dobiju više od ostalih, dok deo penzionera sa visokim penzijama, većim od 100.000 dinara, uopšte ne bi trebalo da prima ovu vrstu pomoći.

„Jednokratna pomoć se donosi odlukom Vlade, nije povezana sa Zakonom o PIO i prilikom njene dodele ne mora da se poštuje zakonski princip koji važi za penzije, koliko radnog staža, koliko uplata i slično. Međutim, upravo zbog predizborne kampanje i loše situacije kada je reč o rejtingu SNS-a, ovoga puta pomoć je ponovo dodeljena svim kategorijama penzionera“, navodi on.

Prema njegovim rečima, novac koji će sada biti podeljen mogao je da bude iskorišćen na znatno održiviji način.

„Po mom mišljenju, tih 370 miliona evra moglo je mnogo bolje da bude iskorišćeno, tako što bi se sve najniže penzije podigle na 35.000 dinara. Mi godinama govorimo da su poljoprivredni penzioneri diskriminisani. Upravo kategorija najniže penzije postoji da bi oni koji su uplaćivali doprinose na najnižu osnovicu ili nemaju mnogo radnog staža dobijali najnižu penziju, koja predstavlja i jedan oblik socijalnog staranja prema toj kategoriji građana“, ističe Tamburić i dodaje da se taj njihov predlog godinama ignoriše.

Ukazuje da je očigledno da ta kategorija penzionera dobija dodatnu pomoć samo u predizbornim kampanjama, što je, ističe, nedopustivo i nije korektno.

„Tih 370 miliona evra bilo je dovoljno da se za dve godine najniža penzija podigne na 35.000 ili 36.000 dinara, tako da niko nema penziju manju od 35.000 dinara“, kaže on.

Tamburić smatra da bi isto rešenje trebalo da važi i za porodične penzije.

„I nasleđene penzije ne bi smele da budu manje od 35.000 dinara. One se po zakonu umanjuju, ali se zakonom može propisati da najniža penzija ne može biti manja od iznosa koji je određen zakonom“, navodi Tamburić.

Ukazuje i na podatke o visini penzija, koje smatra zabrinjavajućim, navodeći da oko 460.000 penzionera prima manje od 31.090 dinara, više od 240.000 prima manje od 24.000 dinara, a više od 52.000 njih prima manje od 10.000 dinara.

„To je neverovatno. Ne razumem političare koji znaju za te činjenice, a ipak imaju obraza da izađu pred penzionere i građane Srbije i govore o svojim doprinosima i svojoj dobroti“, poručuje Tamburić.

Govoreći o najavljenom povećanju penzija, Tamburić naglašava da ono ne zavisi od predsednika države, već od zakonskih pravila.

„To ne zavisi od predsednika. Zakonom je regulisano kako se usklađuju penzije. Nije objavio procenat povećanja jer trenutno nedostaju statistički podaci. Rast zarada i inflacija posmatraju u periodu od 1. jula prethodne godine do 30. juna tekuće godine, zato još nema zakonskog osnova za utvrđivanje statističkih podataka potrebnih za usklađivanje penzija“, objašnjava Tamburić.

Prema njegovoj oceni, ni ovogodišnje povećanje neće moći da bude veće od zakonom propisanog okvira.

„Povećanje sigurno neće biti veće, između ostalog i zbog obaveza prema MMF-u. Prema takozvanoj švajcarskoj formuli, ako rast zarada bude oko 10 odsto, usklađivanje penzija moglo bi da iznosi između sedam i osam odsto, uz parametre koji uključuju i rast inflacije“, procenuje Tamburić.

„Svaka pomoć dobrodošla, ali ne rešava suštinske probleme“

Predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija smatra da je novi paket pomoći građanima deo predizborne kampanje, ali istovremeno ocenjuje da je pomoć penzionerima potrebna zbog njihovog teškog materijalnog položaja.

„To je sigurno deo političke kampanje. Ona je već krenula, još od marta meseca, kada je počeo da se sklapa mozaik predizbornih aktivnosti. To rade timovi ljudi koje mi plaćamo, ne plaća ih niko iz svog džepa, već mi, penzioneri i radnici. Predizborna kampanja je već počela, još samo fali da se objavi datum izbora i to je to“, kaže Grabundžija za Danas.

Govoreći o samom paketu pomoći, on ističe da je svaka finansijska podrška dobrodošla, ali upozorava da jednokratne mere ne rešavaju suštinske probleme penzionera.

„Što se tiče paketa pomoći, sve pomoći su dobrodošle i ljudima su neophodne za život. Imamo veliki broj penzionera koji se nalazi ispod granice siromaštva, a veliki broj njih ima penzije niže od prosečne. To su veoma ranjive kategorije“, navodi on.

Kako dodaje, država bi trebalo da ponudi dugoročno rešenje, umesto povremenih jednokratnih davanja.

„To treba rešavati dugoročno. Vlada bi morala da napravi program koji neće važiti samo za ovu godinu, već će imati dugoročnu težinu, kako bi ti ljudi imali neku sigurnost. Šta će biti posle Nove godine? Problem socijalnih slučajeva mora da se rešava, a on je mnogo veći nego što se prikazuje“, ocenjuje Grabundžija.

On upozorava i da veliki broj penzionera nema dovoljno novca za lekove, zbog čega sa rezervom gleda na najavu jeftinijih lekova.

„Veliki broj penzionera nema za lekove. Ono što mene plaši kod ove pomoći za jeftinije lekove jeste mogućnost zloupotreba od strane zdravstvenih i apotekarskih institucija. Moglo bi da se desi da samo promene naziv određenog leka koji je na listi sa popustom ili na recept, tako da više ne bude obuhvaćen popustom. To su i do sada radili. Nastojaće da izigraju propise i to je ono čega se ja bojim, a toga se boje i svi penzioneri“, kaže on.

Komentarišući najavljeno povećanje penzija, Grabundžija smatra da vlast namerno ne saopštava detalje.

„Ustručavaju se da to obelodane kako ne bi ugrozili svoje pozicije u smislu marketinga i informisanja. Ne očekujem ništa spektakularno. Povećanje će sigurno biti nešto veće zbog izborne godine, ali bi bilo mnogo bolje da ova jednokratna davanja uđu u osnovicu za penziju, pa da se na taj iznos obračunava povećanje“, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, posebno težak položaj imaju penzioneri sa najnižim primanjima.

„Ljudi koji primaju 15.000 ili 20.000 dinara penzije od toga ne mogu da žive. To je ispod granice siromaštva. Ja podržavam mere socijalne politike i smatram da je dobro što postoje, ali treba nastaviti dalje i rešavati probleme sistemski“, ističe Grabundžija.

Kako će 600 miliona evra uticati na budžet?

Zanimljivo je da je država u izveštaju MMF-a, koji su potpisali premijer Đuro Macut, ministar finansija Siniša Mali i guverner Narodne banke Srbije Jovanka Tabaković, u dva navrata potvrdila da neće biti jednokratnih davanja.

„Penzije će se strogo usklađivati u skladu sa godišnjim mehanizmom indeksacije propisanim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, bez ad hok povećanja ili jednokratnih isplata penzionerima“, navodi se u izveštaju na strani 60, a ista formulacija ponavlja se i na strani 82.

Pretpostavlja se da je odluka o ekonomskom paketu pomoći doneta mimo dogovora sa MMF-om.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ocenjuje da će ove mere dovesti do trajnog povećanja javnog duga.

„Ta trošenja koja slede će malo da ‘poguraju’ privrednu aktivnost uoči izbora, ali će istovremeno imati za posledicu trajno povećanje duga države“, kaže Arsić za FoNet.

Arsić ističe da ukupan iznos planiranih rashoda od oko 600 miliona evra, uz napomenu da se deo troškova, posebno onih koji se odnose na lekove, neće realizovati u potpunosti tokom ove godine, već će biti prenet u naredni period, predstavlja nešto više od 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini.

I, kako je dodao, ukoliko ostali fiskalni parametri ostanu nepromenjeni, doveo bi do umerenog povećanja fiskalnog deficita.

„To nije povećanje koje bi dovelo u pitanje održivost fiskalne politike“, ocenjuje Arsić.

On dodaje da postoji mogućnost da država deo planiranih rashoda realizuje sporije ili ostvari uštede na drugim budžetskim pozicijama, zbog čega bi konačan rast deficita mogao da bude manji od procenjenog.

Govoreći o finansiranju mera, Arsić smatra da će rashodi u potpunosti biti pokriveni zaduživanjem, budući da država posluje sa deficitom i nema budžetske viškove.