Država obećala MMF-u poskupljenja struje i putarina: Nagoveštavaju i šta će biti sa NIS-om ako se ne dogovore Rusi i MOL

U istoj nedelji kada predsednik Vučić penzionerima obećava vaučere za banje, jeftinije lekove i jednokratna davanja, objavljen je i izveštaj MMF-a u okviru treće revizije Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), u kojem premijer Đuro Macut, ministar finansija Siniša Mali i guverner Narodne banke Srbije (NBS) u dva navrata potvrđuju MMF-u da jednokratnih davanja neće biti.

„Penzije će se strogo usklađivati u skladu sa godišnjim mehanizmom indeksacije propisanim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, bez ad hok povećanja ili jednokratnih isplata penzionerima“, navodi se u izveštaju na strani 60, a ista formulacija ponavlja se i na strani 82.

U prevodu, Srbija je MMF-u obećala da neće biti vanrednog povećanja penzija niti jednokratnih bonusa, već da će penzije redovno, odnosno 1. decembra, biti povećane u skladu sa zakonskom formulom.

Ostaje da se vidi da li će aktuelna vlada održati obećanje MMF-u ili će ga prekršiti da bi se, kako su ranije rekli sagovornici Danasa, dodvorila penzionerima pred predstojeće izbore.

Država spremna da preuzme NIS kao krajnju opciju?

U izveštaju MMF-a pažnju privlači i deo koji se odnosi na Naftnu industriju Srbije (NIS), a iz kojeg se između redova može zaključiti da je država spremna, ukoliko MOL i Gasprom Njeft ne postignu dogovor i američke sankcije stupe na snagu, da preuzme NIS.

„Preduzimamo korake radi rešavanja američkih sankcija prema naftnoj kompaniji NIS. Nastavak rada rafinerije u Pančevu, koja je u vlasništvu NIS-a, od makroekonomskog je značaja za Srbiju. Licenca Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) za uvoz sirove nafte od strane NIS-a poslednji put je produžena do 16. juna 2026. godine“, navodi Vlada Srbije u izveštaju MMF-a.

Dodaje se i da Vlada pažljivo prati pregovore između postojećih akcionara NIS-a i potencijalnih kupaca, te da očekuje da će oni biti okončani pre isteka licence, na način koji bi omogućio ukidanje američkih sankcija.

„Ukoliko ovi pregovori ne budu uspešni, preduzećemo neophodne izvršne i zakonske mere radi rešavanja situacije na način koji bi omogućio ukidanje sankcija. U slučaju da Republika Srbija stekne vlasnički udeo u NIS-u, takva transakcija bi predstavljala sticanje finansijske imovine „ispod linije“ (below-the-line) i ne bi uticala na zvanični fiskalni deficit“, piše u izveštaju.

Sve to zvuči kao poruka MMF-u i tržištima da država razmatra preuzimanje kontrole nad NIS-om kao krajnju opciju.

Povećanje cene struje za domaćinstva do kraja 2026. godine

Vlada Srbije, između ostalog, obećala je MMF-u da će predložiti povećanje cene struje za domaćinstva do kraja 2026. godine, bez preciziranja da li bi se to moglo dogoditi već na jesen, uoči početka naredne grejne sezone.

Međutim, iz MMF-a poručuju da „kratko odlaganje“ prilagođavanja cena ne bi materijalno ugrozilo finansijski položaj javnih energetskih preduzeća, što znači da bi do povećanja cena možda moglo doći i posle jeseni.

Cena struje biće povećavana u skladu sa inflacijom, naveli su iz Vlade Srbije.

„Posvećeni smo redovnoj indeksaciji cena električne energije za domaćinstva u skladu sa inflacijom i nameravamo da predložimo narednu indeksaciju do kraja 2026. godine. Takođe planiramo da preispitamo postojeću blok-tarifnu strukturu i definišemo opcije reforme do kraja avgusta 2026. godine“, naveli su iz Vlade Srbije u izveštaju MMF-a.

Kada je reč o blok-tarifama, Vlada je navela da će nastaviti primenu sistema blok tarifa koje omogućavaju niže cene električne energije za potrošnju ispod određenog praga.

Podsetimo, u Srbiji postoje zelena, plava i crvena zona. Najjeftinija struja je u zelenoj zoni i odnosi se na potrošnju do 350 kilovat-časova, nešto skuplja je u plavoj zoni za potrošnju od 351 do 1.200 kilovat-časova, dok se crvena, najskuplja zona, odnosi na potrošnju iznad 1.200 kilovat-časova.

Ovaj tarifni sistem uveden je u jesen 2025. godine. Pre toga, crvena zona važila je za potrošnju iznad 1.600 kilovat-časova, dok je plava obuhvatala raspon od 351 do 1.600 kilovat-časova.

To znači da sada potrošači sa većom potrošnjom iznad 1.200 kilovat-časova plaćaju struju po višoj tarifi nego ranije.

MMF traži od Srbije da smanji broj radnika u EPS-u i EDS-u

Iz MMF-a su poručili da bi nadležni organi trebalo bez odlaganja da usvoje i sprovedu vremenski definisan plan racionalizacije radne snage i angažovanih eksternih usluga u EPS-u.

„Takođe se priprema sličan plan za javno preduzeće za distribuciju električne energije (EDS). Pravovremena implementacija ovih mera neophodna je za unapređenje operativne efikasnosti, ograničavanje potencijalnih fiskalnih obaveza i podršku dugoročnoj održivosti sektora“, navode iz MMF-a.

Vlada Srbije obećava MMF-u da će u EPS-u biti sprovedeno smanjenje ili preraspodela zaposlenih, i da se taj proces planira da započne do početka 2027. godine.

Iz Vlade Srbije su MMF-u naveli i da će u EPS-u biti sprovedeno smanjenje zaposlenih, uz plan da taj proces počne do početka 2027. godine.

„Cilj nam je da ubrzamo sprovođenje plana restrukturiranja Elektroprivrede Srbije (EPS), uključujući početak optimizacije zaposlenih u pratećim (podršnim) funkcijama do početka 2027. godine“, navodi se u odgovoru Vlade Srbije na ovaj zahtev MMF-a.

Skuplje putarine od 1. jula

U cilju jačanja prihoda „Puteva Srbije“, putarine su povećane na auto-putevima za 4,3 odsto u julu 2025. godine, a zatim su dodatno povećane cene na deonicama koje uključuju mostove ili tunele u januaru 2026. godine, podsetila je Vlada Srbije u izveštaju, uz napomenu da se naredno povećanje očekuje već u julu.

„U skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, nameravamo da u julu 2026. sprovedemo dodatnu indeksaciju putarina u skladu sa inflacijom“, najavila je Vlada Srbije.

Podsetila je i da je uvedena naplata putarine za teška teretna vozila na obilaznici oko Beograda, dodajući da planira da je proširi i na druge regionalne puteve.

Akcize na gorivo biće snižene do jula

Kao odgovor na povećanje cena goriva usled rasta cene nafte na svetskom tržištu nakon početka rata u Iranu, Vlada Srbije je najpre smanjila akcize na gorivo za 20 odsto u martu, zatim za dodatnih pet odsto u periodu od aprila do 16. maja, nakon čega je nivo smanjenja ponovo vraćen na 20 odsto.

MMF procenjuje da je gubitak budžetskih prihoda iznosio oko 0,06 odsto BDP-a mesečno.

Iz Vlade Srbije poručuju da u osnovnom scenariju, u kojem cene nafte ostaju približno na sadašnjem nivou, nameravaju da ukinu snižene akcize na gorivo do jula ove godine.

Kao razlog navode izbegavanje dugotrajnog subvencionisanja energetskih proizvoda i potrebu da se njihovi troškovi uključe u planirani fiskalni deficit od tri odsto BDP-a, kroz preraspodelu i prioritizaciju kapitalnih i tekućih rashoda.

„U nepovoljnom scenariju značajnog i trajnog porasta cena nafte, mogu biti potrebne dodatne privremene mere. One bi bile vremenski ograničene, sa jasno definisanim rokovima prestanka, koji ne bi prelazili kraj naredne grejne sezone. Opcije uključuju produženje ili produbljivanje smanjenja akciza na gorivo, dodatno korišćenje rezervi naftnih derivata, subvencionisanje gasa za preduzeća za daljinsko grejanje i najugroženije privredne subjekte, proširenje podrške energetski ugroženim domaćinstvima ili uvođenje drugih ciljanih socijalnih mera“, naveli su iz Vlade.

Procenjuje se da bi ove mere mogle koštati do dva odsto BDP-a (oko dve milijarde evra prim. ur) u preostalom delu ove i početkom naredne godine.

MMF navodi i da se Vlada Srbije obavezala da će nastaviti sa postepenim povećanjem regulisanih cena goriva kako bi se obezbedio pun prenos promena tržišnih cena na domaće tržište.

Vlada Srbije u izveštaju MMF-u otkriva da državne rezerve nafte i naftnih derivata pokrivaju oko 63 dana uvoza, dok je cilj da se, kada uslovi to dozvole, one povećaju na 90 dana.

„Rezerve gasa od oko 600 miliona kubnih metara dovoljne su za zadovoljenje potrošnje do oktobra, imajući u vidu nižu potrošnju tokom letnjeg perioda, a u slučaju poremećaja mogu obezbediti snabdevanje i duže tokom godine“, naveli su iz Vlade.

Nema ograničenja marži

NBS i Vlada Srbije obećavaju da, bez prethodnih konsultacija sa MMF-om, neće biti novih ograničenja trgovačkih marži.

„Ponovo potvrđujemo našu posvećenost ekonomiji zasnovanoj na pravilima i tržišnim principima kao temelju makroekonomske stabilnosti i održivog rasta. U tom kontekstu, bez prethodnih konsultacija sa MMF-om, nećemo uvoditi niti pooštravati administrativne ili supervizorske mere koje direktno utiču na formiranje cena ili kamatnih stopa u privatnom sektoru, uključujući kontrolu cena, ograničenja marži i gornje ili donje limite kamatnih stopa“, naveli su u pismu MMF-u Macut, Mali i Tabaković.

Takođe su se obavezali da, bez prethodnih konsultacija sa MMF-om, neće uvoditi niti proširivati državne programe kreditiranja ili kreditnih garancija.