„I šta će sad studenti?“: Pravni pogled na utvrđivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice

Ipak, ostvarivanje tog uzvišenog cilja danas se čini udaljenijim nego što je ikada bilo, a put ka njegovom ostvarivanju preti da – zahvaljujući bestidnim pravnim mahinacijama – bude trajno osujećen!

Nakon što je Bojan Pajtić 2. jula 2026. na svom nalogu na mreži X upozorio celokupnu javnost o alarmantnom stanju u kojem se nalazi krivični postupak u vezi sa padom nadstrešnice u Novom Sadu, više se ne može opovrgnuti da vlast nastoji da preuzme potpunu kontolu nad ovim postupkom i da po bilo koju cenu zaštiti odgovorne za ovu nezapamćenu tragediju.

Kao što sam ranije upozoravao, osnovni cilj je da se što je moguće više odloži potvrđivanje optužnice pred Višim sudom u Novom Sadu kako bi, pre toga, po optužnici Stefanovićevog Višeg javnog tužilaštva započelo suđenje u vezi sa tim slučajem u Beogradu.

Nakon tog trenutka bi, kroz institut spajanja krivičnog postupka, ceo postupak iz Novog Sada mogao bi biti preseljen u Beograd i stavljen pod šapu tužilaštva na koje se u javnosti gleda kao na politički podjarmljeno, a koje bi bilo „prijateljskije“ prema okrivljenima i koje se ne bi libilo da to „prijateljstvo“ javno demonstrira na koji god način to bude bilo neophodno.

Iako se čini da većina društvenih i političkih aktera prihvata ovakav ishod kao neminovnost, takvo rezonovanje je izuzetno nepromišljeno i kratkovido budući da se time svesno pristaje na zatvaranje vrata za bilo kakvo utvrđivanje sudske istine o tome šta je dovelo do pada nadstrešnice 1. novembra 2024. – što je bio (i verujem ostao?) osnovni zahtev studentskog pokreta.

Šta se, onda, može preduzeti da se osujeti ovaj plan?

Kao i na početku ove priče, vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac može da – u cilju efikasnijeg vođenja postupka (kao i sprečavanja daljeg neprimerenog političkog uticaja na postupak!) ustupi ovaj predmet Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal.

Iako se ovo, kao što sam svojevremeno predlagao, moglo učiniti još 2024 godine, čini se da je takav potez iznuđen budući da on trenutno predstavlja jedinu šansu da se očuva minimum integriteta samog postupka.

Pitanje je samo da li je sama vrhovna javna tužiteljka spremna da takvu odluku donese ili će se u ovom odsudnom trenutku povući pred Stefanovićem i njegovim političkim pokroviteljima?

I gde su u svemu tome studenti?

To ćemo tek videti. Ali ukoliko ne žele da odgovornost u Srbiji bude samo reč, studenti moraju pokazati odgovornost istrajavanjem na osnovnom cilju zarad kojeg su i krenuli u svoj veliki poduhvat – pravdi za žrtve i utvrđivanju odgovornih za tragediju u Novom Sadu.

Ukoliko bi od toga odustali oni ne bi odustali samo od pravde za žrtve već i od svega što ih danas čini posebnim i što im je omogućilo da postignu sve što su postigli.

Nakon toga neće biti bitno da li su oni „nacionalisti“ ili „evropejci“ jer će ih istorija pamtiti samo kao još jednu genraciju koja je svoju najvažniju bitku izgubila.

Autor je advokat iz Beograda

Tekst je prvobitno objavljen na sajtu Foruma za bezbednost i demokratiju