Zašto pišeš i misliš kad nisi Pavle?

Draganče se dakle usudio da iskaže svoj stav, što je kako u Vučićevoj, tako izgleda i u bilo kojoj drugoj Srbiji apsolutno nedopustivo. Dobro, ovakav stav mene malo umiruje, jer sam ja veliki poklonik politike gušenja slobodnih medija i bilo kakvog slobodnog mišljenja, te se poslednjih meseci, nedelja, a posebno dana, jako nerviram zajedno sa svojim predsednikom.

Čovek se ubi da objasni nedokazanim građanima Srbije da samo on ima prava da misli, a mi ostali to treba da prihvatimo, što je sjajno, jer je razmišljanje jedan vrlo naporan proces, te je jako dobro što na taj vid aktivnosti ne moramo da trošimo snagu.

Draganče je lik koji uporno hoće da misli svojom glavom, čak ne spori da je to što misli, možda nekad pogrešno, ali da skratimo, njegov neoprostiv greh je što on misli da ima pravo na svoje mišljenje. Što je mnogo, mnogo je.

Srbija se deli na ljude koji imaju tri oštro suprotstavljena stava i nema ništa između. Prvi stav je stav predsednika Vučića, to je promenljiv, ali neopterećujući stav, jer samo slušaš šta on priča (što je slažem se sve teže) i to bespogovorno prihvataš.

Drugi stav imaju „nedavači Kosova“. To je ekipa koja bi oružjem da vrati Kosovo. Jedini problem je što neki od njih zalutaju i na Autokomandi, a o Velikoj Plani da ne pričam.

Treći, apsolutno suprotan stav od drugog, ima spomenuta tviteraška zajednica, pretežno stanovnici „kruga dvojke“, koji ne mogu da prežale što pre dve godine nisu doneli zakon kojim se Novaku Đokoviću zabranjuje da igra tenis, kako ne bi učinio tako monstruozno delo, kojim je, što bismo mi advokati rekli, sa direktnim umišljajem osvojio za Srbiju zlatnu medalju na OI. Što se Kosova tiče, ovoj grupaciji ništa nije sporno, njega smo odavno morali da priznamo, uz naravno pristojno pitanje da l’ im se dopada još neki deo Srbije, kako ne bismo došli u neprijatnu situaciju da uvredimo stanovnike južne pokrajine, ili ne dao bog međunarodnu zajednicu.

I tako je nestašni Draganče zbog svog teksta „Neiskrena podrška opozicije studentima“ dopao u nemilost ove druge grupacije. Posebno su se uznemirili članovi „Pokreta slobodnih građana“, pa je Pavle Grbović predsednik ove političke organizacije reagovao na Dragančetov tekst u kome tvrdi da je Draganče autor teksta sa Temua i postavio pitanje redakciji Danasa, zašto za ovaj list ne piše Bokan. To je mene jako zbunilo, jer je valjda Pavle hteo da kaže da je Draganče iz Kine, a ja nisam primetio da Draganče ima kose oči i pouzdano znam da se mršti kad vidi da mu je u tanjiru pirinač.

Pavle sasvim logično neće da polemiše sa Dragančetom, zato što Draganče ima svoje mišljenje, što je u današnjoj Srbiji apsolutno nedopustivo, jer Dragančetovo mišljenje se ne može uklopiti ni u jedan od navedena tri stava sa početka teksta. A ako se ne uklapa, što onda piše? Odavno na našim prostorima postoji stav „što pišeš kad nisi Njegoš“? Danas bi taj stav mogli malo da revidiramo u „zašto pišeš i misliš kad nisi Pavle?“ Inače, pošto je Pavle pitao zašto za Danas ne piše Bokan, evo odgovora.

Pa zato što za Danas već pišem ja, a ja sam poznat kao veliki ljubitelj Šešelja i Bokana, a lepše pišem i izgledam od njih dvojice, što uopšte nije teško.

Nije Pavle bio najrigidniji u svojim stavovima, čitao sam i stavove u kojima se tvrdi da je Draganče u spornom tekstu izvršio krivično delo. Naravno da je izvršio. Ponavljam, mislio je svojom glavom i iskazao svoj stav. A pošto smo u vremenu u kome se predlaže donošenje velikog broja zakona, evo ja predlažem da iskazivanje sopstvenog stava i polaganje prava na svoje mišljenje bude krivično delo. I to nije sve.

Moj predlog je da vratimo smrtnu kaznu, te da streljamo svakoga ko ovako nešto učini. Pošto u danu objavljivanja Dragančetovog teksta ovaj zakon nije postojao, smatram da se za ovo krivično delo zakon ima primenjivati retroaktivno. Dakle, Dragančeta treba streljati i to dva puta. Naravno iz cele priče se ne sme izvući ni glavni urednik Danasa, Draža Petrović. Ne samo da je objavio Dragančetov tekst, već i on sam misli svojom glavom i u svojim kolumnama stalno nekog zeza. Meni te njegove šale mnogo smetaju, zato što sam ja jedan jako ozbiljan tip. Ali baš zbog Draže mora da požurimo sa tim zakonom. Jer Draža je jedini čovek koji po službenoj dužnosti (osim ovih iz službi) mora da čita moje kolumne, što može dovesti do toga da on digne ruku na sebe, a tada streljanje gubi smisao.

Nisu samo navedena dva delinkventa zaslužila streljanje. Pavle je svojom tvrdnjom da je Draganče autor sa Temua, osudio sve ljude koji kupuju preko ovog sajta, a ja mislim da je takvih mnogo. Treba dakle sprovesti detaljnu istragu i streljati sve korisnike Temua. Svi treba da nose firmiranu i skupu garderobu.

Danas treba zabraniti i uvesti tri dnevna lista. Glavni urednik prvog bi bio Vučić, ovaj list bi se bavio temama kako da on ostane na vlasti. Urednik drugog lista bio bi Pavle Grbović, njegov slogan bi mogao biti „nikad Temu“.

Urednik trećeg lista mogao bih biti ja, on bi se bavio geografijom, sa ciljem obuke „nedavača“ kako da pronađu Ćićevac.

Od Ćićevca nadalje je opušteno…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.