Varljivo leto uz VAR

Ne treba odbaciti mogućnost da je u pitanju odbijanje novog samo zato što je novo. Kad onjušimo svet i radoznalost splasne, svi donekle postajemo konzervativci.

Utoliko postoji opasnost da se sve što dalje napišem ima zahvaliti čeličnoj volji da se bude u pravu, makar na silu. Ali sačekajte, pa prosudite, jer čini mi se da sam tokom Mundijala uspeo da rečima opišem ono što me žulja.

Video assistant referee (VAR) je otpočetka trgovina sa suštinom fudbala. Dobićete više „sportske pravde“, ali morate da naviknete da gol možda i nije gol, dok čike i tete u sobičku sa televizorima to ne provere.

Šredingerovi golovi, ofsajdi i penali znaju da žuljaju. Nade i strahovi se prolongiraju, izlivi emocija kad lopta uđe u mrežu počinju da liče na skrivenu kameru. Jer, možda je moša.

Trgovina ima pozitivne strane. Više niko neće moći da kuka kako ga je pokrao sudija. Šta god da se odluči biće ispravno, zar ne?

Naivno se moglo pomisliti da je VAR samo pomagalo. Kao, šta znam, kad sudija nosi sočiva jer ne vidi dobro. Ali, vremenom je VAR počeo da se tretira kao autopilot pa kao gazda.

Kao u onom vicu kad u spejs-šatl stave tri svinje i Muju, pa svinje nauče da upravljaju letelicom, a Muji kažu – ti samo ‘rani svinje i ne diraj dugmiće. Tako je i sudijama ostavljeno da ‘rane VAR i ne diraju dugmiće, a to stvara poseban odnos grešnog čoveka i tobože nepogrešive mašine.

Primer prvi, klasična svinjarija: golovi Nemačke protiv Perua i Norveške protiv Engleske poništeni su zbog gurkanja i držanja pre kornera, koji spadaju u fudbalski folklor.

U svakom šesnaestercu pri svakom korneru ima pet grubljih zahvata od ovih koji su dosuđeni – posle intervencije iz VAR-sobe. Ono što svi osećaju kao normalni deo igre, pa sudija na terenu i ne registruje, odjednom postaje faul kad se uzme pod lupu.

Primer drugi, Mujo malo ‘rani, malo ne ‘rani svinje: Egiptu je poništen gol iz kontranapada protiv Argentine jer je u začetku lopta oduzeta uz faul kakav se uživo nekad svira, a nekad ne svira.

To bi bilo u redu da malo ranije nismo gledali kako Brazil dobija penal protiv Norveške iako je i on prvo oduzeo loptu uz faul što VAR nije ni predočio sudiji. Gledalac ne može znati da li su ljudi u sobičku sa televizorima tu situaciju uopšte gledali pa procenili da nije faul ili nisu ni gledali, kako god obrneš, odluka je skandalozna.

Primer treći, svinje imaju svoju logiku: gore popisano se zbivalo i ranije, ali ovo što sledi nije nikad i, uz malo mašte, može biti alegorija sveta koji hrli u vrleti veštačke inteligencije.

Hrvatskoj je poništen izjednačujući gol protiv Portugalije jer je lopta navodno dotakla napadača Hrvatske po kosi (!) što je izazvalo ofsajd. Kažem „navodno“ jer to niko nije video ni čuo, nego je lopta puna senzora „osetila“.

Čak i da joj poverujemo, izmereni „dodir“ u filozofskom smislu nije dodir jer nema uticaja na igru, ne menja pravac i brzinu lopte, ne zbunjuje odbrambenog igrača Portugalije koji je trapavo reagovao. Dodir se zapravo nije desio, čak i ako je postojao. Taj ofsajd je po sebi idiotska odluka.

Ne lezi vraže – na utakmici Norveške i Engleske očima vidimo da norveški golman ispucavanjem pogađa kablove koji drže pauk-kameru, da lopta onda okomito pada ka terenu pa engleski fudbaler naglo menja kretanje, kupi loptu i asistira za gol. Norvežani skaču i pokazuju u nebo, ali džabe.

Fifa, organizacija gde bi ceo vodeći prsten mirne duše mogao da se pošalje na Goli otok, saopštava da svemoćni senzor u lopti nije registrovao dodir i to je to – ne vredi ono što su svi videli. Potpuno predavanje tobože nepogrešivoj mašini i kada očito greši.

I eto nas tu – ranije su sudijske greške išle na živce, ali su bile ili razumljive (sudija nije robot i vidi sve iz jednog, nesavršenog ugla) ili, makar za utehu, lako objašnjive (sudija krade, sudija štiti jače). Kao u svakodnevnom životu gde se vazda sudaraju nesavršeni ljudi sa vrlinama, manama i sitnim pakostima.

Sada su pak sudijske greške u domenu koji se otima razumu i objašnjenju – zašto ne gledaju snimak? Zašto o istovetnoj situaciji jednom odlučuju ovako, a drugi put onako? I zašto nas zezaju kod zdravih očiju? Na tu simbiozu mašine i sudija, prasadi i Muje, ne umemo da reagujemo drukčije nego potpunim odbijanjem.

Neko bi mogao da izračuna koliko je procenat pogrešnih odluka ipak manji uz VAR – naravno da jeste, taman da se jednom na svakih deset utakmica spreči jedna loša odluka. Ali one koje preteknu toliko žuljaju, toliko su očevidne i neoprostive, da to ruši početnu zamisao trgovine sa suštinom fudbala zarad više „sportske pravde“.

Neka ispadnem i konzervativac, ali bilo bi dobro da se to đubre ukine pa da sudije opet budu samo ljudi koji greše i ponekad kradu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.