Naš „kilavi Radovan“

Ne postoji nijedan jedini razlog za odlaganje izbora. Kažeš da stojiš nikada bolje, da je strah promenio stranu, da razbijaš koliko poverenje naroda imaš na osnovu istraživanja agencija i fokus grupa. Šta je onda to što te sprečava da odmah i sada raspišeš izbore?

„Kilavi Radovan“ bi pobedio na izborima koje bi popakovao po svojoj meri. Pare iz budžeta si namenio da baciš iz helikoptera pre izbora, ne posle. Sve punoletne građane ćeš „obradovati“ novcem koji nije iz budžeta, verovatno je iz svemira. Šta će bilo kome pomoć, a kamoli celokupnom narodu, ako smo ekonomski tigar, živimo nikada bolje, sve smo prestigli, eno Hrvati i Crnogorci kukaju.

O medijima da i ne govorimo. Umesto da se situacija u zemlji barem malo unormali kada su mediji u pitanju, u Srbiji se ispunjava zahtev Kilavog Radovana da svi mediji budu pod njegovom kontrolom, a tek će biti. Primedbe ODIHR-a se primenjuju tako da njemu odgovaraju. Polako ali sigurno zatvara krug i tek kada nas bude doveo do nivoa Belorusije, onda će se, možda, smilovati i raspisati izbore.

Umesto što baca pare iz helikoptera, mogao je novim Zakonom o roditeljima negovateljima da pomogne svim majkama i očevima koji imaju decu kojoj je takva nega neophodna. Jok, za to nema para, a i to ne donosi glasove. Daj 13. penziju penzionerima usred decembra, za to ima love. I za sve to, opozicija daje legitimitet svojim učestvovanjem. Zarad nekoliko bravuroznih replika. Nije smisao bavljenja politikom replika. U Srbiji to mora da bude borba, i to ona neprestana. Ali, ok, nećemo o tome.

Vratimo se na ono što je bitno. Kada čovek nema hrabrosti i kada strah upravlja njime, dešava se ono što mi danas u Srbiji imamo. Srbija nikada nije bila normalna demokratska država. Tog famoznog 5. oktobra je bila prilika. Toliko smo bili pametni da smo ubili premijera, jedinog čoveka koji je u tom trenutku mogao iz Srbije da izvuče ono najbolje. Ni tada nije bilo spremnosti da se razmontira sistem. Da ne pričam da nismo bili sposobni da uvedemo princip da predsednik države ne može da bude i predsednik stranke. Ni tu jednu malu stvar nismo uspeli da sprovedemo kao praksu.

Ovaj sada se ne kune u demokratiju. On je spreman da „ubije“ i ono malo što je u Srbiji od nje ostalo ne bi li i dalje opstao na vlasti. Šta je to u čoveku što ga učini monstrumom u pohodu ka večnoj vlasti, nikada mi neće biti jasno. Bio si premijer dva mandata i predsednik i malo ti je. Hoćeš još, a optužuješ druge da hoće da se dokopaju vlasti. Pritom, kukavički bežiš sa megdana. Nejake Uroše i ostale kmezavce dovodiš da ti budu paravani u raznim emisijama samo da bi ostavio nekakav privid demokratičnosti.

I kada kažemo da neće u miru napustiti vlast, nas optužuju da prizivamo krvoproliće. Ne sestre i braćo, on je taj koji će u krvi nedužnog naroda, željnog slobode i demokratije, plivati za još jedan mandat na vlasti. Sa kolikom god razlikom da izgubi, izvešće na ulice horde zla koje bi trebalo da ga zadrže tu gde jeste. Ne mi, već on. Mi nemamo kapacitete za tako nešto. Pod njegovom komandom su i vojska, i policija, i mafija. Svi zajedno samo sa jednim ciljem – opstanak na vlasti.

I pored svega navedenog i dalje kalkuliše. Evo ga, samo što nije. Jedna nedelja, za dve nedelje, možda na leto, ipak na proleće, a zašto ne na zimu, a što pre EXPO izložbe, hajde onda kada im je red… I tako unedogled. Pomislio bi neko da uživa u tom mrcvarenju, ali ne. On se poput ribe na suvom koprca. Godinu i kusur dana ova zemlja vapi za izborima, a on ne da. Sada je smislio da razdvoji izbore kako bi pokušao da zadrži svu koncentraciju vlasti u svojim rukama. Računa da će kako-tako da dobije parlamentarne izbore, a onda da nas onako ošamućene i razočarane pozove na predsedničke izbore na kojima bi i njegov imenjak Šapić mogao da dođe do pobede.

Nešto mi se, ipak, čini da će u ovolikoj kombinatorici da se prekombinuje. Siguran sam da, za razliku od njega, u našem narodu postoji taj potencijal da ovaj nakaradni sistem ne samo pobedi nego ga kasnije i razmontira. Potrebno je samo da budemo malo jedinstveniji i pametniji. Znam da to nije baš tako lako, ali je jedino tako moguće.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa