Mislio je da je pronašao zlato, ali je u rukama imao nešto mnogo ređe i vrednije

Dejvid Hol je tražio zlato u regionalnom parku Meriboro, nedaleko od Melburna, u Australiji. Naoružan detektorom metala, otkrio je nešto neobično – veoma težak crvenkasti kamen koji je ležao u žućkastoj glini. Poneo ga je kući i pokušao da ga preseče na pola, uveren da se unutra nalazi grumen zlata. Na kraju krajeva, Meriboro se nalazi u regionu Goldfilds, gde je australijska zlatna groznica dostigla vrhunac u 19. veku, izveštava Proceedings of the Royal Society of Victoria.

Da bi uspeo da otvori kamen koji je našao, Hol je pokušao da koristi kamenu testeru, ugaonu brusilicu, bušilicu, pa čak ga polio i kiselinom. Međutim, ništa nije delovalo. Razlog je bio jednostavan – ono što je tako uporno pokušavao da otvori nije bio grumen zlata, prenosi N1.ba.

Odneo kamen u muzej na identifikaciju

Kako je godinama kasnije saznao, bio je to redak meteorit.

„Imao je taj skulpturalni, udubljeni izgled“, rekao je geolog Dermot Henri iz Melburnskog muzeja za Sidnej Morning Herald.

„Taj izgled se stvara pri prolasku kroz atmosferu. Površina meteorita se topi, a atmosfera ga oblikuje.“

Nemoguć da otvori „kamen“, ali i dalje zaintrigiran, Houl ga je odneo u Melburnski muzej na identifikaciju.

„Pogledao sam mnogo stena za koje su ljudi mislili da su meteoriti“, rekao je Henri za Kanal 10 njuz.

Naime, tokom 37 godina rada u muzeju i ispitivanja hiljada uzoraka, Henri kaže da su se samo dva ispostavila kao pravi meteoriti.

Ovo je bio jedan od njih.

„Ako biste videli ovakav kamen na Zemlji i podigli ga, ne bi trebalo da bude toliko težak“, rekao je za „Sidnej morning herald“ geolog iz Melburnskog muzeja Bil Berč.

Istraživači su objavili naučni rad u kojem opisuju meteorit star 4,6 milijardi godina, koji su nazvali Meriboro po gradu u blizini mesta gde je pronađen.

Najjeftiniji način za istraživanje svemira

Meteorit teži čak 17 kilograma, a nakon što su mu dijamantskom testerom odsekli mali deo, istraživači su otkrili da sadrži visok procenat gvožđa, zbog čega je klasifikovan kao običan hondrit tipa H5.

Nakon sečenja, u njemu su primećene sitne kristalizovane kapljice metalnih minerala, poznatih kao hondrule.

„Meteoriti su najjeftiniji način za istraživanje svemira. Oni nas vraćaju u prošlost i pružaju tragove o starosti, poreklu i hemijskom sastavu našeg Sunčevog sistema, uključujući i Zemlju“, rekao je Henri.

„Neki nam daju uvid u duboku unutrašnjost naše planete. U nekim meteoritima postoji ‘zvezdana prašina’ starija čak i od našeg Sunčevog sistema, što nam pokazuje kako su se zvezde formirale i razvijale stvarajući elemente periodnog sistema. Drugi retki meteoriti sadrže organske molekule poput aminokiselina, osnovnih gradivnih blokova života“, objasnio je Henri.

Između Marsa i Jupitera

Iako istraživači još ne znaju odakle je meteorit došao ili koliko dugo je na Zemlji, imaju nekoliko pretpostavki.

Naš Sunčev sistem je nekada bio rotirajući oblak prašine i hondrita.

Vremenom je gravitacija spojila veliki deo tog materijala u planete, dok je ostatak završio u ogromnom asteroidnom pojasu.

„Ovaj meteorit je najverovatnije došao iz asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera. Odatle je izbačen nakon sudara asteroida, a onda je jednog dana pao na Zemlju“, rekao je Henri za Kanal 10 vesti.

Datiranje ugljenikom ukazuje da je meteorit star između 100 i 1.000 godina na Zemlji, a između 1889. i 1951. godine zabeležen je niz viđenja meteora koji bi mogli odgovarati njegovom dolasku na našu planetu.

Istraživači ističu da je meteorit iz Meriboroa mnogo ređi od zlata, što ga čini daleko vrednijim za nauku.

To je jedan od svega 17 meteorita pronađenih do sada u australijskoj saveznoj državi Viktoriji i drugi po veličini primerak hondrita, odmah iza onog od 55 kilograma, identifikovanog 2003. godine.

„Ovo je tek 17. meteorit pronađen u Viktoriji, dok je pronađeno na hiljade grumena zlata”, izjavio je Henri za „Channel 10 News”.

„Kada se sagleda čitav niz događaja, moglo bi se reći da je gotovo astronomski neverovatno da je uopšte otkriven.”

Možda je sada pravo vreme da pretražite svoje dvorište u potrazi za neobično teškim kamenjem – možda se baš tu krije pravo naučno blago.