Petrovdan: Kako su prve jabuke postale simbol jednog od najvećih letnjih praznika

Najpoznatiji simbol ovog praznika je rana jabuka, petrovača. Nekada se verovalo da se do Petrovdana prve jabuke ne jedu, već da se na sam praznik nose u crkvu na osvećenje, a potom dele deci i bližnjima za zdravlje, mir i slogu. U narodu je postojalo i verovanje da se jabuke ne smeju seći nožem niti udarati jedna o drugu kako se ne bi prizvao grad koji bi uništio useve, piše Etnografski muzej.

Na Petrovdan se, kao i za druge velike praznike, izbegavao težak rad u polju. Umesto toga, dan je bio namenjen odmoru, odlasku u crkvu i okupljanju porodice. U pojedinim krajevima čobani su pleli vence od cveća i stavljali ih stoci na rogove, verujući da će je tako sačuvati od bolesti i doneti joj dobro zdravlje.

Petrovdan je ujedno bio vreme sabora, porodičnih okupljanja, ali i krštenja i venčanja, jer se smatrao posebno blagoslovenim praznikom. NJime se završava i Petrovski, odnosno Apostolski post, nakon kojeg se porodice okupljaju za svečanom trpezom, u skladu sa crkvenim pravilima.

Petrovdan je u narodu oduvek imao posebno mesto. Smatra se slavom pekara i ribara pekara kao čuvara hleba, osnovne životne namirnice, a ribara jer je Sveti Petar pre nego što je postao apostol bio ribar. U mnogim krajevima ovaj praznik bio je i povod za vašare i narodne sabore, na kojima se trgovalo, okupljala rodbina i prijatelji, sklapala nova poznanstva i učvršćivale veze među ljudima. Upravo zato Petrovdan nije samo veliki praznik, već i važan deo narodne tradicije koji je vekovima povezivao porodicu, zajednicu i svakodnevni život.