Šta povezuje ljude koji žive duže od 100 godina? Naučnici kažu da nije reč o hrani

Novo istraživanje sprovedeno među stanovnicima Sardinije, italijanskog ostrva koje se ubraja u takozvane „Plave zone“, oblasti poznate po velikom broju dugovečnih ljudi, pokazalo je da bi upravo određene osobine ličnosti mogle da budu važan deo slagalice dugog i zdravog života, prenosi nova.rs.

Istraživanje je predvodila psihološkinja Marija Kjara Fastame sa Univerziteta u Kaljariju, a rezultati su objavljeni u časopisu International Journal of Applied Positive Psychology.

„Naši rezultati pokazuju da kombinacija prilagodljivih osobina ličnosti i dobrih strategija suočavanja sa izazovima podstiče aktivniji način života i pruža bolji uvid u mehanizme uspešnog starenja“, navode autori studije.

Naša ličnost je važna

Ličnost utiče na način na koji reagujemo na stresne situacije, donosimo odluke i gradimo odnose sa ljudima oko sebe. Zbog toga može indirektno da oblikuje svakodnevne navike koje doprinose očuvanju fizičkog i mentalnog zdravlja tokom starenja.

Ipak, utvrditi njen tačan uticaj nije jednostavno, jer na proces starenja utiču brojni faktori, od genetike i životne sredine do načina života.

Upravo zato naučnici posebnu pažnju posvećuju „Plavim zonama“, mestima u kojima ljudi u proseku žive duže nego u ostatku sveta i ređe obolevaju od hroničnih bolesti.

Ispitivali su ljude stare i više od 100 godina

Tim istraživača proučavao je stanovnike sardinijske Plave zone kako bi utvrdio postoji li veza između osobina ličnosti, psihološkog blagostanja i kvaliteta života povezanog sa zdravljem, koji obuhvata i fizičko i mentalno stanje.

U istraživanju je učestvovalo 125 osoba starosti od 71 do 101 godine. Njih 55 živelo je u Plavoj zoni, dok je 70 ispitanika bilo iz obližnje zajednice koja nije deo te zone.

Obe grupe odabrane su zato što imaju slične socioekonomske i kulturne uslove života, kao i jednak pristup besplatnoj zdravstvenoj zaštiti u Italiji.

Učesnici su prošli niz testova, intervjua i upitnika kojima su procenjivani njihovo fizičko i mentalno zdravlje, životne navike, slobodno vreme i hobiji, kao i osobine ličnosti prema modelu „Velikih pet“: otvorenost, savesnost, ekstraverzija, saradljivost i neuroticizam.

Jedna osobina posebno se izdvojila

Iako stanovnici Plave zone nisu imali značajno bolji kvalitet života povezan sa zdravljem u odnosu na drugu grupu, istraživači su primetili jednu izrazitu razliku.

Ljudi iz Plave zone postigli su znatno više rezultate kada je reč o osobini poznatoj kao otvorenost.

To znači da su pokazivali veću radoznalost, želju za učenjem, interesovanje za nove ideje i spremnost da isprobavaju nova iskustva.

Pored toga, imali su razvijenije strategije suočavanja sa problemima, bolju emocionalnu stabilnost i više vremena provodili u aktivnostima koje podstiču mentalnu ili fizičku aktivnost.

Kada su analizirali sve učesnike zajedno, naučnici su uočili još nekoliko zanimljivih obrazaca.

Osobe sa izraženijom otvorenošću češće su prijavljivale veće psihološko blagostanje i više vremena provodile baveći se hobijima.

Ljudi sa izraženijom savesnošću bili su zadovoljniji životom i uspešnije su se nosili sa stresnim situacijama.

Nasuprot tome, osobe sa višim nivoom neuroticizma češće su prijavljivale lošiji kvalitet života povezan sa zdravljem.

Ličnost možda ne produžava život direktno

Autori istraživanja smatraju da ličnost verovatno ne utiče direktno na dugovečnost, već na način života koji dugoročno doprinosi zdravlju.

Na primer, radoznala osoba koja voli da uči i istražuje svet verovatnije će održavati društvene kontakte, usvajati nove hobije, ostati fizički aktivna i nastaviti da stiče nova znanja tokom celog života.

Drugim rečima, ličnost može da oblikuje navike koje povećavaju šanse za zdravo starenje, zajedno sa ishranom, fizičkom aktivnošću i društvenim odnosima.

Potrebna su dodatna istraživanja

Istraživači naglašavaju da je reč o relativno maloj opservacionoj studiji, zbog čega njeni rezultati ne mogu da dokažu da određene osobine ličnosti uzrokuju zdravije starenje.

Međutim, oni se uklapaju u sve veći broj istraživanja koja ukazuju da psihološke karakteristike, uključujući osećaj svrhe u životu i prilagodljivost, mogu imati značajnu ulogu u dugovečnosti, zajedno sa faktorima poput pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i kvalitetnih društvenih odnosa.