Ako nije iz budžeta, odakle novac za sve punoletne građane pred izbore?

Predsednik je u sredu, gostujući na Radio-televiziji Srbije, izjavio da „veruje da će uspeti da obraduje sve punoletne građane“ i da će javnost o tome biti detaljnije obaveštena u narednim danima.

„Verujem da ćemo još nečim uspeti da obradujemo sve građane. Još ne mogu do kraja da kažem o čemu je reč, ali verujem da ćemo sve punoletne građane Srbije obradovati. Samo da vidimo kako i na koji način“, rekao je Vučić.

Najupadljiviji deo njegove izjave usledio je kada je rekao da mere koje se pripremaju za sve punoletne građane neće biti finansirane sredstvima iz budžeta, kako, dodao je predsednik, neko ne bi pomislio da je reč o predizbornim potezima.

Na pitanje da li uopšte postoji mogućnost da država finansira pomoć svim punoletnim građanima, a da se to formalno ne vodi kao budžetski rashod, sagovornici Danasa odgovaraju da je to moguće jedino ukoliko bi mere bile finansirane ličnim novcem Aleksandra Vučića ili sredstvima Srpske napredne stranke (SNS).

Međutim, oni smatraju da je izvesnije da će se za ovu pomoć svim punoletnim građanima država dodatno zadužiti.

„Zaduživanje kao alternativa budžetu“

Ekonomista Ljubomir Madžar ocenjuje da je teško zamisliti izvor finansiranja najavljene pomoći svim punoletnim građanima koji ne bi imao veze sa budžetom.

Kako kaže, ako sredstva zaista ne dolaze iz budžeta, jedina realna alternativa bilo bi zaduživanje u inostranstvu, što smatra lošijim rešenjem.

„Jedina alternativa budžetu jeste zaduživanje u inostranstvu, a ta alternativa je lošija od one koja bi bila podmirena iz budžeta. Time je Vučić praktično rekao da jednu mogućnost zamenjuje manje povoljnom opcijom. Utoliko pre što se Srbija u poslednje vreme ubrzano zadužuje i što taj dug već u doglednoj budućnosti može da postane mnogo neprijatniji teret nego što vlast želi da prikaže“, navodi Madžar za Danas.

On istovremeno oštro kritikuje samu ideju da se novac isplati svim punoletnim građanima uoči izbora, ocenjujući da je takav potez skandalozan i da predstavlja „čistu korupciju biračkog tela“.

„Sama ideja da se punoletnim građanima, odnosno onima koji imaju pravo glasa, dodele sredstva koja nisu iz njegovog (Vučićevog) džepa, već predstavljaju društvena sredstva, jeste skandalozna. Na pragu su parlamentarni i predsednički izbori i izlaziti sa takvom idejom uoči izbora predstavlja čistu korupciju biračkog tela. To je jedna prljava i providna korupcija koja zaslužuje najoštriju kritiku i protivljenje“, smatra Madžar.

Na pitanje da li bi ove mere mogle da se finansiraju kroz dividende javnih preduzeća, Madžar odgovara da takva opcija nije moguća u skladu sa važećim propisima.

„Dividende javnih preduzeća su budžetski prihod. Po zakonu se uplaćuju u budžet i svaki pokušaj da se novac izvuče iz javnih preduzeća pre nego što bude uplaćen u budžet bio bi nezakonit i predstavljao bi neku vrstu kriminalnog akta“, ističe Madžar.

„Javnost mora da zna odakle taj novac potiče“

Ekonomista Božo Drašković smatra da najava pomoći svim punoletnim građanima uoči izbora predstavlja oblik političkog uticaja na birače.

„Ovde se radi o nečemu što se zove trgovina uticajem, odnosno kupovina glasova, i to je očigledno. Kada krenu pripreme za raspisivanje izbora, vlast poseže za ovakvim potezima. I ranije su to radile vlasti, ali daleko diskretnije. Ova vlast to radi posebno otvoreno“, kaže Drašković za Danas.

On ovu praksu ilustruje metaforom iz ribolova: „Ribolovci, kada žele da love, danima bacaju kukuruz u vodu na jedno mesto. Riba se navikne da tu ima hrane, a onda dođe pecaroš i upeca je. Ovo je metafora za situaciju u kojoj vlast deli novac građanima kako bi pokazala da vodi računa o njima, očekujući da joj oni zauzvrat daju podršku na izborima“.

Prema njegovim rečima, ovakvo postupanje predstavlja „podmićivanje i trgovinu uticajem“, što bi, kako kaže, trebalo da bude kažnjivo.

Drašković ističe da bi to u objektivnom postupku trebalo utvrditi, međutim, dodaje da mi nemamo nezavisne institucije koje bi pratile finansijske tokove, kontrolisale zakonitost trošenja novca i reagovale u ovakvim slučajevima.

Naš sagovornik posebno dovodi u pitanje tvrdnju da sredstva neće biti obezbeđena iz budžeta.

„Ako nije iz budžeta, odakle je? Da li predsednik ima svoj novac koji će dati građanima? Ako je partijski novac, odakle je on? Iz kojih izvora? Ako je reč o stotinama miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, javnost mora da zna odakle taj novac potiče, ako nije iz budžeta“, kaže Drašković.

Drašković objašnjava da, ukoliko novac dolazi iz budžeta, onda je morao biti planiran ranije ili obezbeđen iz budžetskih rezervi.

„I tada morate sprovesti odgovarajuće procedure, doneti odluke o preraspodeli sredstava i jasno pokazati da se novac namenjen za druge svrhe preusmerava za ovu vrstu davanja, u ovom slučaju socijalnog podmićivanja“, objašnjava on.

Ekonomista ističe da razume težak materijalni položaj dela građana, ali upozorava da jednokratne isplate ne rešavaju suštinske probleme.

„Žao mi je ljudi koji nemaju dovoljno novca, ali to je pitanje razvoja društva. Razumem da će mnogi reći da je važno što dobijaju novac, ali ne postavljaju pitanje odakle on dolazi. Dobiće ga sada, ali bi kasnije to mogli da plate novim siromaštvom i novim problemima“, upozorava Drašković.

On smatra da bi socijalna politika trebalo da bude zasnovana na kontinuiranoj podršci najugroženijima, a ne na jednokratnim davanjima.

„U normalnom društvu postoji socijalna politika sa jasno planiranim budžetskim sredstvima za pomoć najugroženijim građanima. Ad hok davanja predstavljaju, de fakto, socijalno podmićivanje“, zaključuje Drašković.

Ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali poručio je na Fejsbuku da je „moguća isplata novca punoletnim građanima realna zbog odgovorne ekonomske politike“.

Siniša Mali je istakao i da sredstva neće doći iz zaduživanja.