„Vraćamo se 11 godina unazad“: Turistički vaučeri od dobre mere za razvoj turizma postali još jedan predizborni alat

Nakon dugog polemisanja da li će ove godine uopšte biti turističkih vaučera ili ne, konačno smo dobili epilog. Vaučera će biti, ali samo za određenu kategoriju stanovništva, a prema mnogim mišljenjima i sa velikim zakašnjenjem.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom predstavljanja paketa mera, najavio je da će za penzionere sa primanjima do 80.000 dinara biti opredeljeno 30.000 turističkih vaučera u pojedinačnoj vrednosti od 10.000 dinara.

Pored toga, najavio je i da će sprovođenje ove mere sada kontrolisati Bezbednosno-informativna agencija (BIA), jer je ranije bilo problema oko podele vaučera.

„Trudili smo se, angažovali BIA i policiju, mnogo je to teško pohvatati. To je završavalo u rukama malog broja ljudi koji su time trgovali na različite načine, a nije uvek lako i jednostavno završavalo u penzionerskim rukama“, ukazao je Vučić.

Podsetimo, u Zakonu o budžetu Srbije za 2026. godinu predviđeno je 300 miliona dinara za vaučere za intenziviranje korišćenja turističke ponude Republike Srbije, odnosno za turističke vaučere. Dakle, oni su već bili predviđeni budžetom, ali se nameće pitanje zašto se dele baš sada kada je već prošlo pola godine i zašto samo određenim penzionerima.

Iako je ova mera prvenstveno i bila namenjena kao pomoć ugostiteljima, što se sada ne menja, ona je mnogima sa nižim primanjima olakšavala da finansiraju odmore, što sada neće biti slučaj.

Kako sagovornici Danasa ukazuju, turistički vaučeri se puštaju prekasno, jer je sezona za mnoge manje ugostitelje već „propala“, pa se postavlja pitanje da li se vaučeri koriste za ono što im je osnovna namena ili je čekano do sada kako bi se uklopili u paket predizbornih mera države.

Isto pitanje se postavlja i za to što su sada samo penzioneri odabrani za ove vaučere, a najstariji građani često se pominju kao glavna glasačka ciljna grupa Srpske napredne stranke.

Da li su turistički vaučeri zakasnili i kakav će biti efekat?

Milan Ristić iz udruženja „Moja Srbija“ za Danas podseća da je od 2016. godine akcija podele vaučera počinjala svake godine 1. januara.

„To je, takođe, bilo pogrešno i prerano. Mi smo insistirali da se početak akcije pomeri na 1. februar, jer bi u tom slučaju ugostitelji imali dovoljno vremena da se posvete svojim gostima u periodu novogodišnjih praznika kada su im kapaciteti popunjeni i da se pripreme za prijem velikog broja poziva i rezervacija koje stižu nakon početka akcije“, objašnjava on.

Kako dodaje, da biste se ozbiljno bavili izdavanjem smeštaja, vaši kapaciteti moraju da budu popunjeni tokom čitave godine.

„Period kada je ugostiteljima potrebna najveća pomoć je od marta do juna i od septembra do novembra. Samim tim što je akcija izostala u prvoj polovini ove godine, taj period je kod malih ugostitelja ostao nepopunjen i to je imalo ozbiljne posledice na njihov rad, naročito kada uzmete u obzir da je tokom prošle godine podrška države putem vaučera bila gotovo beznačajna“, ukazuje Ristić.

Potpuno ukidanje vaučera bi, prema njegovim rečima, ostavilo ozbiljne posledice na male ugostitelje, ali i na čitav domaći turizam.

„Tokom prethodnih deset godina građani su počeli mnogo češće da putuju po Srbiji, broj ugostitelja koji su se uključili u legalne tokove poslovanja i koji su nudili smeštaj uz vaučere povećao se sa 120 na 5.000, što dovoljno govori samo po sebi. Umesto da se akcija nastavi i unapređuje, kao što je bilo zacrtano Strategijom za razvoj domaćeg turizma, sada imamo situaciju da se akcija gasi“, upozorava on.

Naš sagovornik podseća da je do 2015. godine izdavanje smeštaja po pravilu bila dodatna delatnost, u kojoj je veoma mali broj građana video mogućnost ozbiljnog rada i primarne zarade.

„Od 2015. godine stvari su počele da se menjaju, mnogi građani su podigli kredite, adaptirali ili izgradili apartmane i počeli su ozbiljno da se bave tom delatnošću. Oni će sada biti u problemu jer ostaju bez projektovane zarade i moraće da traže alternativne poslove. Naravno, najteže će biti onim ljudima koji vraćaju podignute kredite“, napominje Ristić.

Kako ističe, zbog povećanog interesovanja građana za domaći turizam izdavaoci smeštaja su ulazili u legalne tokove.

„Sada je već u toku suprotan proces, ljudi odjavljuju svoje smeštaje, mnogi će ući u izdavanje ‘na crno’, inspekcija će pokušavati da ih natera da posluju legalno, opet ćemo imati na delu čestu korupciju i slično. Vraćamo se 11 godina unazad“, naglašava on.

Prema njegovom mišljenju, idealno bi bilo da se vaučeri puste 1. februara i da ih bude 270.000.

„Mnogo puta smo pričali o tome da sva sredstva koja se na taj način plasiraju nisu trošak za državu jer ostaju u opticaju u našoj zemlji i vrlo brzo se kroz doprinose i poreze vraćaju u državni budžet“, navodi Ristić.

Mere, koje su najavljene pre nekoliko dana, praktično znače da se akcija, kakva je ranije postojala, gasi, smatra on.

„Podela vaučera za odmor u Srbiji je bila mera za podršku razvoju domaćeg turizma, odnosno podrška građanima koji žive i rade u turizmu da unaprede svoje kapacitete, da zaposle više radnika i da ostvare zadovoljavajuće prihode. Na osnovu vaučera generisao se mnogo veći promet jer su gosti trošili mnogo više novca nego što je sama vrednost vaučera. Podela vaučera najsiromašnijim penzionerima više nije ta akcija i mali ugostitelji na osnovu toga neće imati gotovo nikakvo poboljšanje prihoda“, ukazuje Ristić.

Takođe, kako dodaje, svi penzioneri već imaju mogućnost odlaska u banje preko PIO fonda, RFZO-a i slično.

„Ova akcija više nije podrška razvoju domaćeg turizma, već dodatni socijalni program, koji je mogao da se organizuje i na druge, mnogo pogodnije načine“, kaže naš sagovornik.

Ristić napominje da se građani Srbije nisu toliko oslanjali na vaučere koliko im je to bio podstrek da odu na odmor u Srbiji.

„To je i bio prvi cilj akcije, da se podsticajem generiše mnogo veći promet u domaćem turizmu i da se građani koji razmišljaju da li da odu na odmor i gde da odu na odmor, privuku da uzmu vaučer i da krenu na putovanje po Srbiji. Sada će toga biti mnogo manje. Po informacijama koje dobijamo od naših članova, drastično su opale rezervacije smeštaja kod malih ugostitelja tokom prethodne i ove godine“, upozorava.

Ristić se osvrnuo i na najavljeno učešće BIA u kontrolisanju ove mere.

„Najčešća zloupotreba koja se dešavala tokom podele vaučera za odmor jeste kada baba i deda uzmu vaučere i onda ih daju svojim unucima da odu na odmor umesto njih. Vaučeri su do skoro vredeli 5.000 dinara. Znamo da je bilo slučajeva da su neki građani pokušavali da prodaju svoje vaučere za 3.000 ili 4.000 dinara, ali bi to ugostiteljima stvaralo velike probleme za knjigovodstvo, pa verujem da nikom ko se ozbiljno bavi poslom nije padalo na pamet da učestvuje u takvim radnjama“, objašnjava on.

Ukoliko je zaista postojala neka organizovana pljačka za koju je neophodno da se uključi BIA, Ristić pretpostavlja da je to moglo da se dešava isključivo u strukturama ministarstava ili Pošte Srbije.

„A ako je tako, na tome bi što pre trebalo da se angažuje i TOK i da se građani Srbije obaveste o svim nečasnim radnjama koje su se dešavale u okviru ove najbolje i najpopularnije subvencije u domaćoj privredi. Što se tiče sprečavanja ustupanja vaučera trećim licima, to se u potpunosti može sprečiti digitalizacijom akcije, o kojoj smo mnogo puta govorili. Za to nisu potrebne nikakve druge mere“, zaključuje on.

I direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević smatra da je besmisleno da BIA proverava da li se vaučeri koriste u skladu sa zakonom ili ne.

„Ako su to najveći kriminalci ove zemlje, onda smo mi srećna zemlja“, smatra on.

Kako za Danas kaže, mera jeste zakasnela, jer je sezona već počela.

„Međutim, oni koji su neodlučni bi sada mogli da koriste te vaučere. Posebno će to biti interesantno za ljude koji nisu vezani za sezonu i za godišnji odmor“, navodi Krasojević.

On dodaje da se vidi da postoje pomaci u broju noćenja i u broju dolazaka stranih turista, ali da je to i dalje malo.

„To su jako male brojke da bi mi uhvatili korak sa konkurencijom, ta stopa rasta mora da bude neuporedivo veća. Čak i kada imamo malo veću stopu rasta od drugih koji su mnogo ispred nas, opet je to ogromno zaostajanje. Samo Budimpešta ima dvostruko veći turistički promet nego cela Srbija. Tako da ta priča da mi nemamo more pa zbog toga nema turista, apsolutno ne stoji“, ukazuje naš sagovornik.

Ipak, on smatra da je dobro da je uopšte došlo do ove mere.

„Složilo se sve to sada sa predizbornom kampanjom, ali je dobro da turizam tu nije zaboravljen, jer se često dešava da bude skroz skrajnut. Da li će to doprineti da neko promeni odluku da ne ode u inostranstvo i ostane u zemlji, sigurno da neće jer je to suviše mali novac. Ali pomoći će onima koji su socijalno ugroženi ili nemaju dovoljno novca za putovanje“, navodi Krasojević.

On se osvrnuo i na to što su vaučeri sada usmereni samo ka penzionerima.

„Ta ciljna grupa nije mala, govorimo o 1,7 miliona ljudi. Međutim, pitanje je koliko je tih penzionera mobilno, u smislu zdravstvenog stanja i u smislu godina. A zaboravlja se i još jedna bitna stvar, a to je da je u strukturi troškova, ustvari najjeftiniji smeštaj. Svi sadržaji i aktivnosti su mnogo skuplji, kao i hrana i prevoz“, ukazuje Krasojević.