Vučić spreman za kohabitaciju ili ima neki drugi plan?

To je poručio dok je bio na funkciji predsednika vlade, dok je 2023. svoje birače plašio i upozoravao na to da glasaju za i protiv njega, da kao predsednik države ništa ne može da uradi za građane ako premijer bude iz neke druge stranke, i da u tom slučaju neće više biti predsednik.

Jasno je bilo da za njega kohabitacija, odnosno deljenje vlasti sa nekom drugom opcijom nije dolazilo u obzir.

Sada, posle dva mandata na funkciji predsednika države i kada više ne može da se kandiduje za to mesto, sve ukazuje na to da će Vučić preći, odnosno vratiti se, u premijersku fotelju. On najavljuje i izlazak u susret opoziciji i razdvajanje izbora. Na jesen će, kako je najavio biti održani prvo parlamentarni izbori, a za njima i predsednički.

Kako je Vučić jedini i najjači izborni adut SNS, kojeg će vladajuća koalicija kao kandidata “potrošiti” u parlamentarnoj kampanji, naprednjaci dolaze u situaciju da nemaju kandidata za šefa države koji bi glatko i bez prevelike muke i briga odneo pobedu. Zato kandidat protivnika vlasti ima ozbiljnu šansu da pobedi i uvede političku situaciju u Srbiji u novu etapu u kojoj, pod uslovom da pobede na parlamentarnim izborima SNS i Vučić moraju da dele vlast sa predsednikom iz druge opcije.

Zato se otvara pitanje da li je Vučić ovaj put spreman na rizik od kojeg godinama beži ili ima neki drugi plan da to izbegne.

Milomir Mandić, istraživač Demostata, za Danas ukazuje na to da je jedno da li predsednik ima partiju iza sebe ili je nepartijska ličnost i da je vlasti važnije u ovom trenutku obezbeđivanje legitimiteta odnosno većine u Skupštini.

On navodi da je teško reći da li je kohabitacija danas u Srbiji moguća, ali ističe da bi se, ukoliko do toga i dođe, politička situacija znatno izmenila.

– Sa jedne strane imali bi vladu i premijera kao glavne nosioce izvršne vlasti, a sa druge neposredno izabranog predsednika sa malim ovlašćenjima ali sa realno najvećim legitimitetom. Uostalom to je i problem našeg Ustava, da funkcija sa najvećim legitimitetom ima gotovo protokolarna ovlašćenja – ukazuje on.

I pojašnjava da kohabitacije nisu iste i da su uslovljene raznim faktorima.

– Jedan od važnih faktora, koji umnogome određuje odnose moći jeste na primer da li izabrani predsednik ima iza sebe političku partiju ili je nepartijska ličnost – navodi Mandić.

On podseća da smo već imali kohabitaciju kada je Boris Tadić bio predsednik, a Vojislav Koštunica premijer, i da je ona bila funkcionisala.

– Da li ćemo je ponovo imati zavisiće od mnogo faktora i najavljenih izbora. Ono što je vlasti važnije u ovom trenutku je da zadrži vlast obezbeđivanjem legitimiteta tj. većine u Skupštini – ističe Mandić.

Dušan Vučićević, profesor FPN, nema dilemu. On za Danas kaže da misli da se sigurno ne radi o kohabitaciji.

– Zato što Srpska napredna stranka vodi računa o tome da ne izgubi nijednu opštinu i nijednu mesnu zajednicu. I zato čak i nema izbora tamo gde bi SNS sigurno izgubio – naglašava on.

I dodaje da bi mu u takvim okolnostima delovalo čudno da je neko spreman da prepusti mesto predsednika i da pređe u kohabitaciju.

– Pre se radi o proceni da bi se nakon pobede na parlamentarnim izborima, čak i bez većine glasova, što je vrlo moguće, desilo razočaranje u antirežimskom frontu i nastavile međusobne optužbe. I onda da bi na predsedničkim izborima, ukoliko idu nakon parlamentarnih, ili čak i u drugom krugu predsedničkih izbora, koji slede dve nedelje nakon parlamentarnih, loš kandidat, slab kandidat SNS-a, mogao da pobedi kandidata antirežimskog fronta – skreće pažnju Vučićević.

Podsetimo, Srbija je imala oblik kohabitacije kada je 2001. Zoran Đinđić, iz DS, izabran za premijera Srbije, a Milan Milutinović iz SPS, ostao predsednik Srbije do  samog kraja 2022. Predsednik SR Jugoslavije je bio Vojislav Koštunica iz DSS, a druga kohabitacija nastala kada je Koštunica prešao na mesto premijera Srbije, a Boris Tadić iz DS postao predsednik Srbije.